Održana konferencija “Evropske integracije- bezbednost-obrazovanje i inovacije-ekologija” : Evropska unija je nacionalni interes Srbije
U Beogradu na Fakultetu za inženjerski menadžemnt održana je konferencija „Evropske integracije- bezbednost, obrazovanje i inovacije, ekologija“ sa ciljem sagledavanja pozitivnih efekata evropskog puta i članstva Srbije u Evropskoj uniji. Konferencija je okupila veliki broj akadmeskih radnika, državnih službenika, eksperata i studenata. Konferenciju je svečano otvorio dekan prof.dr. Vladimir Tomašević koji je istakao da su obrazovanje i inovacije ključne za razvoj savremenih država, a da su evropske integracije važne za produktivni ambijent srpskog društva. Dekan Tomašević je ukazao na važnost naučne ekspertize kao fundamentalne baze za napredak. Evropske integracije imaju višestruk značaj na naučno-obrazovne aktivnosti, utiču na inovacije i povećavaju celokupnu bezbednost zaključio je Tomašević. Konferenciju je svečano otvorio ministar za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Nemanja Starović koji je istakao da je Evropska unija mirovni projekat. Srbija je pre mnogo godina napravila strateški izbor da se krece ka Evropskoj uniji, a to podrazumeva široko društveno pregnuće i odgovornost. U tom naporu moraju učestvovati svi činioci. Zato je važano da na jedan dobar i informisan način razgovaramo o članstvu koje je na horizontu podvukao je ministar Starović. Politika solidarnosti je ono što čini EU i to se pokazalo na primeru pomoći Srbiji tokom velikih poplava 2014. i tokom pandemije korona virusa istakao je Starović. Srbija je sprovela reforme koje čine život građana Srbije boljim, i nadam se da će EU i ovog puta biti solidarna prema Srbiji zaključio je Starović. Okupljenima se pozdravnim govorom obratila zamenica šefa delegacije EU Plamena Halačeva koja je istakla šest strukturnih oblasti EU kao što su kolektivna odbrana i bezbednost, energetska bezbednost, ekologija i životna sredina, edukacija, inovacije i upravljanje u širem smislu. Put Srbije ka EU nije samo ispunjavanje kriterijuma — već ostvarivanje potencijala. Radi se o tome da Srbija stoji rame uz rame sa svojim evropskim partnerima — doprinoseći jačoj, bezbednijoj, zelenijoj i inovativnijoj Evropi zaključila je Halačeva. Poruka je jednostavna: evropska budućnost Srbije nije daleka — ona se gradi ovde i sada, kroz saradnju, poverenje i zajedničke ambicije saopštila je okupljenima Plamena Halačeva. Potpredsednica AP Vojvodine Sandra Božić je istakla važnost saradnje sa Evropskom unijom kroz institucionalne mehanizme Vlade Republike Srbije i AP Vojvodine. Fond za evropske poslove i razvoj, koji na taj način objedinjuje primarnu ulogu podrške u domenu evropskih integracija, sa ulogom praćenja i usmeravanja ekonomskog razvoja. Fond predstavlja operativni deo međuregionalne saradnje i stručno je telo za koordinaciju aktivnosti pokrajinskih institucija u procesima evropskih integracija, sprovođenje aktivnosti vezanih za korišćenje evropskih strukturnih i razvojnih fondova, kao i programa tehničke pomoći i stručnog usavršavanja. Ključna uloga Fonda ogleda u pružanju institucijalne podrške pokrajinskim i lokalnim organima u pogledu učešća u projektima finansiranim od strane EU zaključila je Božić. U okviru panel diskusija najvažnije opservacije okupljenih profesora i eksperata prenosimo u kratkim segmentima. Prof.dr Ilija Životić rekao je da Evropske integracije nemju alternativu u smislu društvenog, privrednog i bezbednosnog napretka Republike Srbije. Članstvo u uniji mira što je EU od svog osnivanja do danas mora biti imperativ političkim elitama koje vode Srbiju jer samo tako možemo ostvariti svoje nacionalne interese iz oblasti bezbednosti. U skladu sa tim, svi pravni akti koji se odnose na bezbednost, počevši od Strategije nacionalne bezbednosti preko Strategije odbrane, pa nadalje , moraju se prilagoditi u potpunosti zvanično proklamovanom cilju svih Vlada Republike Srbije od 2000 godine do danas a to je članstvo u EU. Shodno tome, bilo kakvo pominjanje vojnih ili političkih saveza van EU u pozitivnom, afirmativnom , alternativnom ili smislu saradnje treba isključiti iz vodećih dokumenata vezanih za nacionalnu bezbednost Republike Srbije bio je jasan Životić. Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu ukazao je na bezbednosnu saradnju sa EU kroz prošireni koncept nacionalne bezbednosti koji obuhvata energetsku i ekonomsku bezbednost sa izuzetno izraženim faktorom geoekonomije. Dostupnost strateških resursa izjednačava se sa samom bezbednošću, dok se prekid snabdevanja resursima jasno definiše kao ranjivost. Druga stvar koju je Obradović istakao je globalni rat za resurse i specifična geostrateška težina Srbije u odnosu na EU poput rudnika litijuma. To je strateški projekat EU od 22 projekta koji se tiču litijuma njih 7 su rudnici u okviru EU u šta spada i projekat rudnika litijuma u Srbiji. Obradović ističe da se na resursima zasniva geopolitička pozicija država jer ti resursi predsetavljaju pogonsko gorivo tehnološke utakmice i doprinose strateškoj autonomiji. Za kraj izlaganja Obradović je pozvao na otvorenu debatu po pitanju neusaglašavanja Srbije sa zajedničkom bezbednosnom i spoljnom politikom EU i koliko to košta građane Srbije jer se snaga jedne države meri jačinom međunarodnih organizacija kojima jedna država pripada, i da je vreme da Srbija potpiše Memorandum u oblasti odbrane sa EU kako bi na raspolaganju imala fond od 150 milijardi eura iz programa SAFE. Prof.dr Aleksandra Tomić pažnju je posvetila pozitivnim efektima EU integracija ističući da napredak Srbijeu oblastima IKTa, zelenih i energ.tehnologija, R&D, startap ekosistemi. Statistika pokazuje da Srbija zauzima 63% od proseka inovacija zemalja clanica EU. Ucesce sektora malih I srednjih preduzeća sa inovacijama i saradnja inovativnih firmi belezi rast od 34,3% a kapaciteti u inovativnoj delatnosti u sektoru privrede beleze rast od 20%. Srbija je prepoznata od strane EU kao kljucni HUB inovacija Zapadnog Balkana za programe Horizon EU, Digital EU, Green Deal podvlači Aleksandra Tomić. Miloš Petrašinović direktor kompanije PR-DC nadovezao se na njeno izlaganje Što se tiče odliva mozgova, verujem da ključ nije samo u platama ili uslovima, već u osećaju lične vrednosti. Neko me je nedavno pitao šta me najviše motiviše u radu. Odgovorio sam da svaki put kada sa timom napravimo novu letelicu, zapravo dobijemo novog člana porodice. To je osećaj ponosa koji ne može da se opiše. Ako bi kompanije uspevale da pruže taj osećaj stvaranja i pripadnosti, mladi ne bi ni razmišljali o odlasku. Lični uspeh i ispunjenje u radu, to je ono što može da zadrži ljude ovde i obezbedi nam svetliju budućnost. Dalibor Arbutina direktor Nuklearnih objekata Srbije govorio je o važnosti usvajanja nove Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040 sa projekcijama do 2050 godine kao i izmenama Zakona o energetici, Republika Srbija je otvorila put za mogućnost da se o perspektivi nuklearne energetike u Srbiji razgovara na racionalan i na činjenicama zasnovan način. Republika Srbija se nalazi u prvoj od tri faze uvođenja nuklearnih elektrana u svoj energetski bilans. Ovaj period se procenjuje da bi mogao da traje 2 godine Ostali učesnici konferencije bili su : Prof.dr Rastislav Stojsavljević, Aleksandra Imširagić Đurić, prof.dr Sunčica Vještica, prof.dr Jasmina Madžgaj, novinarka Silvija Slamnig i dr Nikola Smatlik.
