Odrzana konferencija Energetska bezbednost izazovi i perspektive
Studija "Energetska bezbednost pod lupom" dostupna na linku.
U Beogradu 11.4.2025. godine održana je konferencija pod nazivom „Energetska bezbednost – izazovi i perspektive“ koju je organizovao Centar za stratešku analizu. Konferencija je deo projekta „Energetska bezbednost Zapadnog Balkana pod lupom“ koja je podržana od strane Kraljevine Norveške kroz ad hoc mehanizam Smart Balkan. U okviru projekta Centar za stratešku analizu je izradio studiju „Energetska bezbednost pod lupom“ u kojoj se bavio pitanjima nacionalne i energetske bezbednosti, nerešenim statusa Naftne industrije Srbije, analizirane su i manipulativne kampanje i uticaj dezinformacija na javno mnjenje u oblasti energetske bezbednosti, posebno je posvećena pažnja energetici kao sredstvu ruskog hibridnog rata i energetskoj suverenosti Srbije. Konferenciju u Beogradu je svečano otvorila potpredsednica vlade AP Vojvodine Sandra Božić koja je istakla da su sve države pogođene energetskom krizom izazvanom sukobom Rusije i Ukrajine, globalno ugrožavanje lanaca snabdevanja i negativne posledice nisu zaobišle ni Srbiju. Božić je dodala da Republika Srbija pokazuje zavidan nivo odgovornosti i spremnosti da se na najbolji način posveti pitanju energetike i od samog početka razmišlja na strateški način, u cilju očuvanja nacionalnih interesa i unapređenja životnog standarda građana. Ispred tima Smart Balkans prisutne je pozdravio Kristijan Trajkovski koji je rekao da ovakvi projekti predstavljaju podršku razumevanja složenih izazova i rizika, i dodao da će projekat SmartBalkan kao konzorcijum partnera podržavati razvojne inicijative kroz projekte. Ovo je prva konferencija koja se održava na temu energetske bezbednosti u Srbiji od kada su uvedene sankcije NIS-u zbog ruskog vlasništva. Obraćajući se prisutnima programski direktor CZSA Darko Obradović je rekao da energetska bezbednost predstavlja temelj nacionalne bezbednosti i da se ne može više posmatrati izvan geopolitičkih rizika, hibridnih pretnji i novih izvora rasta. Tema energetske bezbednosti dugo je predstavljala tabu u Srbiji, nije se preispitivao ruski energetski monopol i nisu se aktivno tražila druga partnerstva, ističe Obradović. U okviru naše studije grupa autora je identifikovala 12 ključnih preporuka i zaključaka kojima nastojimo da pružimo odgovore i skeniramo situaciju. Najznačajnije preporuke iz Studije “Energetska bezbednost pod lupom” tiču se potrebe za eliminisanjem ruskog vlasništva u NIS-u, podizanju indeksa energetske bezbednosti, jačanju energetskih partnerstava i privlačenja novih investicija, kao i uvažavanje zelene tranzicije koja nudi nove izvore rasta za Srbiju zaključio je Obradović.
U okviru prvog panela „Energetska bezbednost i geopolitika“ govorili su džavni sekretar u Ministarstvu energetike Stefan Srbljanović, gradski sekretar za energetiku Milan Čukić, profesor Fakulteta za inžinjerski menadžment Ilija Životić. Državni sekretar Srbljanović je podvukao da je Srbija mnogo uložila u energetski sektor i da predstoji usklađivanje sa usvojenim strategijama. Naveo je strateške projekte gasovoda sa Mađarskom kao i hidrocentrale Bistrica i Đerdap tri. Što se tiče gasovoda Srbija ima potpisane memorandume sa Rumunijom i Severnom Makedonijom čime se stvaraju preduslovi za formiranje transbalkanskog koridora, pred nama su godine ulaganja u energetski sektor, kako bi se pripremili za budućnost delovaćemo strateški podvukao je Srbljanović. Gradski sekretar za energetiku navodi da po pitanju energetike važe principi kvalitet, kontinuitet i kvantitet i da je zbog toga energetska bezbednost temelj svake stabilne ekonomije. Profesor Ilija Životć sa Fakulteta za inžinjerski menadžemnt ističe da nema nacionalne bezbednosti bez energetske bezbednosti. Sa tim u vezi profesor Životić apeluje na usklađivanje strateških dokumenata i veruje da će okosnica buduće strategije nacionalne bezbednosti biti energetska bezbednost. Nije važan broj tenkova i raketa ukoliko nemate energenata jasan je Životić. Darko Obradović je istakao da naftna industrija Srbije čini 7% srpskog BDP-a i da je iz tih razloga važno rešiti problem ruskog vlasništva na osnovu komercijalnih interesa Srbije. Na geopolitičke rizike Srbija ne može da utiče ali može da donosi odluke kako bi iste umanjila kroz izbor pouzdanih partnera zaključio je Obradović
U okviru prvog panela „Energetska bezbednost i geopolitika“ govorili su džavni sekretar u Ministarstvu energetike Stefan Srbljanović, gradski sekretar za energetiku Milan Čukić, profesor Fakulteta za inžinjerski menadžment Ilija Životić. Državni sekretar Srbljanović je podvukao da je Srbija mnogo uložila u energetski sektor i da predstoji usklađivanje sa usvojenim strategijama. Naveo je strateške projekte gasovoda sa Mađarskom kao i hidrocentrale Bistrica i Đerdap tri. Što se tiče gasovoda Srbija ima potpisane memorandume sa Rumunijom i Severnom Makedonijom čime se stvaraju preduslovi za formiranje transbalkanskog koridora, pred nama su godine ulaganja u energetski sektor, kako bi se pripremili za budućnost delovaćemo strateški podvukao je Srbljanović. Gradski sekretar za energetiku navodi da po pitanju energetike važe principi kvalitet, kontinuitet i kvantitet i da je zbog toga energetska bezbednost temelj svake stabilne ekonomije. Profesor Ilija Životć sa Fakulteta za inžinjerski menadžemnt ističe da nema nacionalne bezbednosti bez energetske bezbednosti. Sa tim u vezi profesor Životić apeluje na usklađivanje strateških dokumenata i veruje da će okosnica buduće strategije nacionalne bezbednosti biti energetska bezbednost. Nije važan broj tenkova i raketa ukoliko nemate energenata jasan je Životić. Darko Obradović je istakao da naftna industrija Srbije čini 7% srpskog BDP-a i da je iz tih razloga važno rešiti problem ruskog vlasništva na osnovu komercijalnih interesa Srbije. Na geopolitičke rizike Srbija ne može da utiče ali može da donosi odluke kako bi iste umanjila kroz izbor pouzdanih partnera zaključio je Obradović
Drugi panel „Energetika između činjenica i medijskog izveštavanja“ okupio je stručanjke iz oblasti medija, nuklearne energije, ekonomije i geopolitike. Marko Matić iz Centra za odgovorne medije navodi da je vreme da se formira nacionalni tim za borbu protiv dezinformacija odnosno Centar nacionalne otpornosti jer je, primera radi, energetska tema predmet dezinformacija. Matić navodi da se od privatizacije NIS-a energetika posmatra kao geopolitička tema i da su od tada pa sve do danas prisutna dva narativa. Prvi je da nije moguće zameniti ruske energente i da su sve alternative osuđene na neuspeh, i drugi da nije moguće izvršiti diverzifikaciju energetskih izvora i sprovesti zelenu tranziciju. Oba narativa su duboko manipulativna zbog čega tačne informacije teško dolaze do građana. Direktor Nuklearnih objekata Srbije ističe da je nuklearna energija budućnost i da se ponovo pojavila potreba za nuklearnim centralama kao najpouzdanijim. Za nuklearnu energiju je najbitinija politička volja, tehnički i stručni kapaciteti, ističe da je Srbija spremna za svoju prvu nuklearku. Kao naslednica bivše Jugoslavije Srbija se može smatrati državom koja odavno ima dodira sa nuklearnom tehnologijom. Po pitanju nuklearnih elektrana najbitniji je izbor pouzdanog partnera dok je sve drugo već poznati standard i procedura zaključio je Arbutina. Ekonomista Saša Đogović navodi da veliki energetski projekti zahtevaju makroekonomsku stabilnost, društvenu stabilnost i izvore rasta. Govoreći o sankcijama NIS-u magistar Djogović ističe da postoje tri scenarija, dogovor sa Rusijum, pronalazak strateškog partnera koji ne podleže sankcijama i nacionalizacija kao krajnja mera da Srbija zaštiti svoje interese. Branimir Đokić navodi da je NIS sa ruskim vlasništvom predstavljao mašinu ruskog političkog uticaja i da je potrebno istražiti razmere tog delovanja kako bi javnost bila upoznata da rusko vlasništvo nije bilo vođeno samo ekonomskim interesima. Panelisti su zaključili da je vreme da se pravo na istinu proglasi za ljudsko pravo kao viši nivo zaštite građana od dezinformacija. Razlog leži u tome što većina pitanja energetskog sektora su referndumskog karaktera poput rudnika litijuma, nuklearnih elektrana i drugih velikih projekata, ako je već tako onda je neophodna zaštita istinitog informisanja građana.
Preporuke i zaključke studije „Energetska bezbednost pod lupom“ prenosimo u celosti : nacionalizacija NIS-a ili pronalazak novog strateškog partnera, diversifikacija izvora energije, jačanje energetskih partnerstava, investicije u energetsku infrastrukturu, investicije u energetsku infrastrukturu, angažman u regionalnim energetskim inicijativama, javna svest i obrazovanje, proaktivan dugoročan angažman na projektu litijumskog rudnika, zelena tranzicija kao novi izvor rasta, osnivanje nacionalnog tima za borbu protiv dezinformacija, kampanje podizanja javne svesti, unapređenje medijske pismenosti I jačanje nezavisnih medija. Nakon višemesečnog rada na studiji grupa autora je identifikovala glavne izazove, pretnje i rzike kada se sagledava energetska bezbednost Srbije I Zapadnog Balkana. Svaki od proisteklih zaključaka u vidu preporuka zasniva se na ekspertskom mišljenju iz koga proizilazi da je energetska bezbednost podložna geopolitičkom riziku, da su energetska diverzifikacija, invesitijce i pouzdana partnerstva ključ za ublažavanje rizika I jačanje energetske bezbednosti. Novi izvori rasta i investicije u oblastima poput nuklearne energije i obnoviljih izvora energije čine osnovne pretpostavke za privlačenje investicija i industrijsku proizvodnju. Analizirajući oblast energetske bezbednosti grupa eksperata koji su radili na studiji identifikuje nužnost osnivanja nacionalnog tima za borbu protiv dezinformacija koji se fokusira na borbu protiv stranog uticaja i dezinformacija, koji treba da se sastoji od vladinih zvaničnika, predstavnika medija, grupa civilnog društva i stručnjaka za sajber bezbednost kako bi koordinirali akcije. Oblast energetike i zelene tranzicije je pod snažnim udarima kampanja deiznformisanja koje pokreću debate koje nisu zasnovane na činjenicama i smanjuju mogućnost stručne javne rasprave. Negovanje partnerstva s drugim zemljama i međunarodnim organizacijama kako bi se izgradio otporniji energetski lanac snabdevanja treba da bude prioritet. Saradnja sa državama članicama Evropske unije ili drugim zapadnim državama poput SAD i Kraljevine Norveške mogla bi poboljšati energetsku bezbednost Srbije. Identifikovana je potreba aktivnog učestvovanja u regionalnim energetskim inicijativama i organizacijama kako bi se poboljšala saradnja sa susednim zemljama, razmenjivale najbolje prakse i razvijali zajednički energetski projekti.
Centar za stratešku analizu očekuje da će studija „Energetska bezbednost pod lupom“ pokrenuti aktivnosti u pogledu donošenja strateških odluka od značaja za energetiku Srbije, ili bar stvoriti veće interesovanje javnosti za ovu oblast.
