Centar Za Stratešku Analizu

Analiza : Glavni zaključci sastanka ministara spoljnih poslova članica NATO

ZAKLJUČCI SA BERLINSKE BEZBEDNOSNE KONFERENCIJE 2023

Promene u medijskom prostoru Srbije

Šta smo čuli u emisiji reč na reč?

Održana konferencija "Geopolitička pozicija Srbije- Evropska strategija za kritične sirovine i pozicija Srbije"
Pogledaj sve analize

Dogadjaji

news

Održana konferencija "Geopolitička pozicija Srbije- Evropska strategija za kritične sirovine i pozicija Srbije"

Danas je u Beogradu održana konferencija „Geopolitička pozicija Srbije“ u okviru koje je prezentovana  i razmatrana Evropska strategija za kritične sirovine i pozicija Srbije. Učesnici konferencije bili su Goran Svilanović, biviši ministar spoljnih poslova i konsultat,  i , Milan Antonijević, pravnik iz oblasti ljudskih prava, Darko Obradović i Jovan Babić iz Centra za stratešku analizu. Kompletna analiza dostupna na linku. Na konferenciji je prezentovana analiza Centra za stratešku analizu  „Evropska strategija za kritične sirovine i pozicija Srbije“ čiji su autori Darko Obradović i Jovan Babić. Učesnici konferencije konstatuju da se odvija „Velika zelena utakmica“ takmičenje u kome se mnoge strane bore za pristup sirovinama koje omogućavaju energetsku tranziciju. Kao što je trka u svemiru obeležila prošli vek i hladnoratovski period, očigledno je da se novi geopolitički rivalitet prevashodno zasniva na razvoju tehnologija koje su vitalne za zelenu energetsku tranziciju. U centru ovog takmičenja jeste obezbeđivanje lanaca snabdevanja strateškim mineralnim sirovinama u koje između ostalog spadaju i bakar i litijum.   U cilju objašnjenja globalne trke za strateškim sirovinama Goran Svilanović je objasnio stanje zatečenosti tokom izbijanja kovid pandemije i napada na Ukraijnu, a u kome se našla EU. Jedna od ozbiljnih naučenih lekcija jeste prekidanje lanaca snabdevanja, snabdevanje hrane, sirovina i energenata. EU je počela da razmišlja od čega i koga zavisi i kako da promeni taj stepen zavisnosti. Usled svih tih poteškoća i Srbija se našla u situaciji da je drugačije posmatra Brisel i druge zemlje EU, jedan kritični resurs se u velikoj meri nalazi u Srbiji, i ne samo u Srbiji, ali se otvorilo pitanje da li je Srbija deo dogovora za smanjenje zavisnosti EU u odnosu na sirovine. Ovde imamo jedan novi vid pozicioniranja u kontekstu snabdevanja EU.  Goran Svilanović je zaključio da odluke traže određeni trenutak kada se odlue mogu doneti i biti isplative. Glavni zaključak konferencije  konstatuje da EU ne može sama da ostvari postavljene ciljeve i zato Zakon o kritičnim sirovinama EU (CRMA) predviđa uspostavljanje dugotrajnih veza sa međunarodnim partnerima i stvaranje „Kluba kritičnih sirovina“. Taj klub bi trebalo da poveže zemlje potrošače sirovina i zemlje koje su bogate sirovinama, kako bi se podržalo održivo investiranje u zemljama proizvođačima sirovina i njihov napredak u lancu snabdevanja. Milan Antonijević je istakao da je važno da vidimo kako EU razmišlja po pitanju kritičnih sirovina kako bi smo se mogli pozicionirati i postaviti neke svoje uslove. Dolazi do zaokreta evropske politike naročito kroz plan rasta, te evropske prioritete treba iskoristiti za reforme u kontekstu i kritičnih sirovina, rudnici se otvaraju i u Nemačkoj i širom Evrope. Srbiji treba spremnost na različite nivoe dijaloga. Evropskoj uniji treba stabilan Balkan i zato i žele da pomognu. Rešenja u okviru partnerstva sa Evropskom unijom uključuju visok standard ljudskih prava, ekonomska i socijalna prava koja prate projekte uključujući i zaštitu životne sredine. Glavni zaključak analize je da EU nije autonomna u oblasti kritičnih sirovina. Obezbeđivanje lanaca snabdevanja kritičnim sirovinama ključni je element svake efektivne zelene tranzicije. Izostanak energetske tranzicije predstavlja ekonomski, ekološki, društveni i socijalni problem. Iako Zakon o kritičnim sirovinama EU (CRMA) nigde eksplicitno ne pominje Srbiju, najava pojačane saradnje sa strateškim partnerima stavlja Srbiju kao važnu tačku u evropskim planovima jer Srbija raspolaže najvećim nalazištem litijuma u Evropi. Evropska komisija procenjuje da će potražnja za litijumom porasti 11 puta do 2030. godine, a 57 puta do 2050. godine Autor analize Jovan Babić istakao je da strateške sirovine daju mogućnost da se Srbija razvija kroz istraživanje i razvoj, a što se tiče litijuma podstaknuće se nove tehnologije koje će doći u Srbiji čime se čuvaju inžinjerska radna mesta u Srbiji.   Analiza se takođe bavi ranjivim položajem Evrope po pitanju kritičnih sirovina što vidimo iz sledećih podataka : Evropska komisija je 2010. označila 14 sirovina kao kritičnih za industrije; 2014. ta brojka je porasla na 20; u 2017. listu je činilo 27 sirovina, da bi ove godine Komisija sastavila listu od 35 kritičnih sirovina, odnosno, sve strateške sirovine kvalifikuju se kao kritične. U cilju odgovora na ovu ranjivost u pogledu zavisnosti od kritičnih sirovina EU kroz Zakon o kritičnim sirovinama planira uspostavljanje novih strateških partnerstava sa trećim državama, koristeći se zaštitnom merom da zavisnost iz jednog izvora ne sme prevazilaziti 65% . Sirovine su nazvane kritičnim iz nekoliko razloga: prvo, mali broj zemalja raspolaže značajnijim količinama; drugo, način njihove eksploatacije dosta je komplikovan; treće, za kritične sirovine ne postoji laka zamena, tj. nisu dovoljno poznati načini njihove reciklaže kao što je slučaj sa klasičnim sirovinama. Na konferenciji je istaknuto da Evropski zakon o kritičnim sirovinama definiše strateške projekte u nabavci kritičnih sirovina, a koji treba da zadovolje nekoliko kriterijuma: - Da ojačaju bezbednost evropskog snabdevanja strateškim sirovinama - Da budu tehnički ostvarljivi u razumnom vremenskom periodu - Da budu implementirani na održiv način - Da donesu korist i zemljama članicama EU, kao i zemljama u razvoju koje nisu članice, a u kojima se projekti sprovode. Države Zapadnog Balkana su potpisnice Deklaracije o  zelenoj  tranziciji i obavezale su se da će zajedno sa EU raditi na stvaranju klimatski neutralne Evrope do 2050. godine. Za ostvarenje tih ciljeva EU je spremila podršku od 9 milijardi evra kroz ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan iz programa IPA III 2021-2027. godine. Pored toga, predviđa se i novi Garancijski instrument koji može da podrži investicije do 20 milijardi evra za projekte iz zelene i digitalne tranzicije.  Novi plan rasta za Zapadni Balkna predstavlja još jedan temelj uspsotavljanja strateškog partnerstva. Zaključak konferencije je da  kad god jedna zemlja drži dominantnu poziciju u ključnom lancu snabdevanja, povećavaju se rizici i magnituda ekonomskih poremećaja. Ali, kako raste potražnja raste i  geopolitičko takmičenje, tako  zemlje sa značajnim rezervama kritičnih sirovina dobijaju na značaju i stiču prednost nad ostalima. Dosadašnja rasprava o litijumu i o projektu Jadar obilovala je s jedne strane, predrasudama, poluinformacijama, dezinformacijama i naglašenom anti-zapadnom pozadinom. S druge strane, ne postoji opravdanje zašto prethodnih godina nisu na pravi način organizovane javne rasprave u koje bi bili uključeni mnogi akteri – od akademske stručne javnosti, civilnog društva, političkih partija, sindikata, pa do predstavnika industrije, rudarstva, finansijskih institucija, relevantnih ministarstava i agencija, itd. Srbija još uvek nema potpisano strateško partnerstvo u ovoj oblasti sa EU. Evropska komisija se nada će do 2025. Unija postići 80% samodovoljnost u snabdevanju litijumom i da će proširiti saradnju sa Srbijom, Ukrajinom i drugim zemljama koje imaju značajne rezerve ove kritične sirovine.   Zaključak učesnika panela je da postoji strateški, zakonski i ekonomski okvir za Srbiju da postane punopravni član strateških lanaca snabdevanja čime će osnažiti svoju međunarodnu, ekonomsku i bezbednosnu poziciju.

news

Konferencija "Srbija u svetu promena"

Institut za održivi razvoj i prosperitet i Centar za stratešku analizu organizovali su 3. novembra 2023. godine konferenciju ,,Srbija u svetu promena" u hotelu Falkenštajner u Beogradu. Brojnoj publici, među kojima je bilo stranih diplomata, profesora i predstavnika drugih branši javnog života, kratkim uvodnim i pozdravnim rečima obratili su se Njagova Ekselencija ambasador SAD u Srbiji Кristofer Hil i državni sekretar Ministarstva privrede Milan Čukić.   Ambasador Hil iskoristio je priliku da pozdravi napore Srbije na važnom putu dobijanja punopravnog članstva u Evropskoj uniji, napomenuvši da je u istoriji Srbije bilo mnogo tragedija i da je sada vreme za razvoj, gde je saradnja Srbije i SAD u oblasti IT sektora od izuzetnog značaja i u kojoj su SAD naš najvažniji partner sa najvećim obimom investicija. Državni sekretar Čukić podsetio je okupljene na važnost prijateljstva Mihajla Pupina sa američkim predsednikom Vudro Vilsonom koje je bilo plodonosno za srpske državne i nacionalne interese i podvukao da privreda u Srbiji ne sme da stane, a da bi to bilo tako, važno je da očuvamo partnerstvo sa SAD na polju ekonomije i privlačenja njenih investicija. Na panelu posvećenom javnoj diplomatiji Srbije koji je usledio a koji je vodio programski direktor Centra za stratešku analizu Darko Obradović, učestvovali su već pomenuti ambasador Кristofer Hil, šef poslaničke grupe PUPS-solidarnost i pravda Stefan Кrkobabić, istraživačica Centra za stratešku analizu Biljana Šahrimanjan Obradović i dr Rajko Petrović, potpredsednik Instituta za održivi razvoj i prosperitet. Ambasador Hil ukazao je na značaj javne diplomatije, ali i napomenuo da tradicionalni model diplomatije, koji podrazumeva lične i privatne kontakte državnih zvaničnika, nema i ne može imati alternativu. Takođe je poručio da je potrebno još više otvorenosti u odnosima Srbije i SAD i da javna diplomatija može da doprinese tome. Biljana Šahrimanjan Obradović istakla je da živimo u digitalnom dobu u kome je javna diplomatija sa svim svojim aspektima, uključujući i naučni, izuzetno važna, te ukazala na primer jermenske dijaspore koja svojim kontaktima na Zapadu, patriotizmom i vezana sa maticom predstavlja primer koji Srbi u zapadnim zemljama, a posebno u SAD treba da slede. Stefan Кrkobabić podsetio je sve prisutne da poslanička grupa prijateljstva sa SAD broji najveći broj naših parlamentaraca, te da su dobri odnosi Srbije sa SAD izuzetno važni, jer delimo iste vrednosti. On je poručio da nemamo vremena kao država i društvo ni da se previše osvrćemo na prošlost ni da puno mislimo o budućnosti, jer ćemo onda izgubiti sadašnjost u kojoj Srbija i SAD mogu da postignu mnogo toga. Rajko Petrović ukazao je na značaj naučnog aspekta javne diplomatije, istakavši da Srbija kao svoj najveći resurs ima znanje i energiju svojih ljudi i da, po uzoru na zemlje poput Španije, Portugalije i Nemačke, treba da širom sveta otvori svoje naučne institucije. Petrović je takođe istakao da nauka mora da činjenicama i analizom pomogne srpskoj diplomatiji. Darko Obradović je, moderirajući ovaj skup, dao doprinos kroz pitanja i komentare, a koji su prevashodno bili usmereni na značaj javne diplomatije kojom se Srbija može približiti SAD, jer je reč o najmoćnijoj zemlji sveta sa kojom Srbija deli iste vrednosti i mora da unapredi saradnju na polju politike, energetike, ekonomije o bezbednosti.  

news

Prezentacija studije “Uticaj litijuma na stratešku bezbednost Srbije” autora Darka Obradović

U Medija Centru održana je prezentacija studije „Uticaja litijuma na stratešku bezbednost Srbije“ autora Darka Obradovića. Istraživačka studija obuhvatila je analizu geopolitičkih kretnja i kritičnih lanaca snabdevanja. Sve veća globalna konfrontacija velikih sila nametnula je potrebu za trajnim uspostavljanjem strateških lanaca snabdevanja koji neće biti podložni političkim, ekonomskim i bezbednosnim pritiscima. Sa tim u vezi autor je posvetio deo studije nalazištu litijuma koji predstavlja stratešku sirovinu 21. veka sa geopolitičkim implikacijama na nacionalnu bezbednost. Prema mišljenju autora strateške sirovine predstavljaju šansu za jačanje elemenata nacionalne moći savremenih država. Recezenti ove studije su ugledni naučni radnici prof. Dr Zoran Dragišić, Dr Mile Bugarin, Dr Ilija Životić i dr Ratomir Antonović.  Pored autora javnosti su se obratili dvojica od četvoro recezenata, dr Životić i dr Antonović koji su konstatovali da se nacionalna bezbednost ne može više sagledavati izvan strateških lanaca snabdevanja na čije formiranje snažan uticaj imaju geopolitički i geoekonomski činioci. Obraćanje autora Darka Obradovića pružilo je jednu u potpunosti drugačiju sliku u pogledu uspostavljanja strateških partnerstava  i međunarodnih odnosa između savremenih država u kontekstu kritičnih sirovina. Na taj način dat je drugačiji osvrt temi koja se tiče eksploatacije litijuma u Srbiji. Autor je naglasio da učešće Srbije u globalnim lancima snabdevanja litijuma povezuje državu sa najnaprednijim ekonomijama i državama. Za kraj je konstatovano da opstrukcija projekta eksploatacije litijuma za rezultat ima gubitak komparativne prednosti Srbije u odnosu na druge države poput Nemačke i Finske. Studija je ustanovila da su najveće kritike na račun projekta zasnovane na dezinformacijama a ne na zakonskim i naučnim studijama. Strateški lanci snabdevanja u budućnosti će imati još veći uticaj i važnost, naročito u pogledu Evropskog razdvajanja u odnosu na zavisnost iz NR Kine usled bezbednosnih i političkih rizika. Učesnici prezentacije su konstatovali da je neophodno stvoriti ambijent za debatu i razmenu mišljenja na ovu važnu temu koja će biti lišena opstrukcija. Studija konstatuje da se u ovom trenutku radi na sedam litijumskih rudnika u Evropi i da se ni jedna država nije odrekla ove strateške sirovine. Obradović ističe, za nas je važno da litijum može biti vid strateškog usaglašavanja Srbije i EU. - EU je u potrazi za sirovinama koje su bezbedne, a bezbednosni aspekt ove sirovine kaže da je malo verovatno da se dogodi neki scenario kakav vidimo u Africi i da dođe do ugrožavanja bezbednosti i samog sloma države koji bi značio da bi ovaj lanac snabdevanja bio nepouzdan. Možemo reći da ovaj lanac može biti pouzdan - kaže Obradović, dodajući da je pitanje tehnološog procesa je najviše pokrenulo javnu debatu u ovom procesu: - Moramo da razmišljamo u dva smera. Da li je moguće na ovom projektu ostvariti neki viši standard koji će postati standard za sve druge projekte i to je ono što treba sagledati. Obradović je potom izneo zaključak ovog istraživanja. - Litijum kao strateška sirovina koja ima geopolitičke implikacije predstavlja pitanje nacionalne bezbednosti. - Evropske države trajno se odvajaju od nepouzdanih lanaca snabdevanja i traže sigurne i stabilne alternative. NR Kina i Ruska Federacija usled agresije na Ukrajinu i pandemije kovid-19 postali su nepouzdani izvori strateških sirovina. -  Litijum predstavlja sastavni deo lanca proizvodnje električnih automobila u koju se ulaže desetine milijardi evra u Evropskoj uniji. - Planirani podzemni rudnik litijuma i borata u Srbiji može biti oblik strateškog usaglašavanja Srbije i EU. - To pokazuje da Srbija koja ima rezerve može projektovati svoje nacionalne interese u odnosu na partnerstva koja bude gradila vezano za ovaj projekat, ako do njega dođe. Ovaj projekat je zaustavljen i tu je vrednost ove studije, jer se bavi upravo nečim što je odbačeno u vrlo kratkom periodu. Studija pokazuje da dok smo mi to odbacili, drugi su na tome radili. Finska i Nemačka će pokrenuti proizvodnju 2025. godine, a sva je prilika da Srbija, ako bi nekom čudom pokrenula proizvodnu, ne bi mogla da bude u prva tri izvora ove sirovine. -  Podzemni rudnik litijuma i borata je transformativan projekat koji ima potencijal da prilagodi Srbiju po pitanju dolaska industrije električnih automobila, kreiranja novih 21.000 radnih mesta i potencijalnog povećanja BDP ukoliko se uspostavi vertikalni lanac proizvodnje, prerade i rad povezanih industrija u Srbiju. Sva je prilika da su oni koji su zainteresovani otišli negde drugde, pitanje je ko bi mogao da dođe u Srbiju. - Projekat „Jadar“ nije mogao da se predstavi javnosti jer studije za procenu uticaja na životnu sredinu nije završena, te ne možemo da debatujemo o tome već samo da pričamo šta su druge države uradile i kakve komparativne prednosti ostvaruju. Sve ovo možemo uporediti sa Srbijom u 19. veku, kada se bilo protiv izgradnje železnice govoreći da će železnica odneti našu industriju, a u tom trenutku Srbija nije ni imala industriju. -  Najveće kritike projekta „Jadar“ zasnovane su na dezinformacijama, a ne na zakonski predviđenim naučnim studijama (procena uticaja na životnu sredinu) niti na zvaničnim javno dostupnim informacijama o projektu „Jadar“. Mislim da je to bila propuštena šansa za nas, u Evropi se izvode projekti litijumskih rudnika u Finskoj, Češkoj, Austriji, Nemačkoj, Portugalu, Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu. Da ovaj projekat nije bio kritikovan, možda bi studija nastala u drugom obliku, navodi Obradović. - Ovo su rezerve države Srbije, ne neke privatne kompanije. Ako se plasira strateška sirovina u EU, ona podleže rigoroznoj kontroli da zadovoljava standarde, a Kina nema ograničenja i končice u pogledu tržišta I standard životne sredine koje treba da ispuni. To treba uzeti u obzir kada se bira partner.   - Ono što je najvažnije, mislim da svako treba da pročita ovu studiju, nadam se da će inicirati debate. Niko nema monopol na ovu temu, mislim da i drugi treba da se ohrabre i napišu mišljanje za i protiv.    

news

Najava konferencije za medije "Prezentacija studije o uticaju litijuma na stratešku bezbednost Srbije"

Konferencija za medije  predstavljanje rezultata studije „Uticaj litijuma na stratešku bezbednost Srbije“   Ms.c Darko Obradović u sredu 18.10.2023. sa početkom u 11 časova u Medija Centru (Terazije 3) prezentovaće rezultate naučne studije o uticaju eksploatacije litijuma na stratešku bezbednost Republike Srbije. Studija obuhvata analizu međunarodnih odnosa i nacionalne bezbednosti u pogledu zaštite strateških lanaca snabdevanja kritičnim sirovinama. Studija je identifikovala geostrateške i geoekonomske aspekte bezbednosti povezane sa implementacijom projekta podzemnog rudnika „Jadar“. U svom poslednjem delu Studija se bavi bezbednosnom analizom uzroka i posledica opstrukcije razvoja projekta od strateškog značaja za Srbiju. Studija „Utiacaj litijuma na stratešku bezbednost Srbije“ predstavlja prvu analizu, zasnovanu na preciznim parametrima i informacijama, uticaja eksploatacije litijuma na međunarodni položaj i stratešku bezbednost Republike Srbije. Na konferenciji za medije obratiće se : Ms.c Darko Obradović – autor studije Prof. Dr Ilija Životić – recezent Prof. Dr Ratomir Antonović - recezent

Pogledaj sve dogadjaje
Centar Za Stratešku Analizu
copyright © CSA 2021