Zašto je Srbija propustila partnerstvo sa SAD po pitanju strateških sirovina?

Zašto je Srbija propustila partnerstvo sa SAD po pitanju strateških sirovina?

Pre tri godine sam pisao Studiju o uticaju litijuma na stratešku bezbednost Srbije - https://www.czsa.org/single-publicaiton/28  Moja studija je očigledno ignorisana i sada smo ponovo propustili stratešku šansu za jačanje odnosa sa SAD. Na sastanku ministara koje su organizovale SAD prisustvovale su delegacije iz sledećih zemalja: Angola, Argentina, Jermenija, Australija, Bahrein, Belgija, Bolivija, Brazil, Kanada, Kukova Ostrva, Češka Republika, Demokratska Republika Kongo, Dominikanska Republika, Ekvador, Estonija, Evropska unija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Gvineja, Indija, Izrael, Italija, Japan, Jordan, Kazahstan, Kenija, Litvanija, Malezija, Meksiko, Mongolija, Maroko, Novi Zeland, Norveška, Oman, Pakistan, Paragvaj, Peru, Filipini, Poljska, Katar, Republika Koreja, Rumunija, Saudijska Arabija, Sijera Leone, Singapur, Švedska, Tajland, Holandija, Ukrajina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Ujedinjeno Kraljevstvo, Uzbekistan i Zambija. Postavlja se pitanje zbog čega Srbija koja ima najveće rezerve litijuma izuzima sebe iz jednog ovako važnog događaja. Da li plaćamo strateški trošak prenaglašenim partnerstvom sa NR Kinom?

U svetu koji prolazi kroz tektonsku energetsku tranziciju, pitanje kritičnih sirovina prestaje da bude samo ekonomsko i postaje primarno bezbednosno pitanje. Isticao sam godinama da se Srbija nalazi pred istorijskom šansom da svoju poziciju na mapi Evrope redefiniše kroz „belo zlato“ 21. veka - litijum. Zašto je eksploatacija litijuma u partnerstvu sa zapadnim tehnološkim gigantima, pre svega SAD, ključna za našu nacionalnu bezbednost?

1. Geopolitičko sidrenje u zapadnu sferu uticaja

Partnerstvo sa SAD u oblasti kritičnih sirovina nije samo trgovinski ugovor. To je bezbednosni štit. Integracijom u zapadne lance snabdevanja, Srbija prestaje da bude „siva zona“ i postaje nezamenljiv karika u lancu energetske bezbednosti Evrope i Amerike.

2. Tehnološka suverenost umesto zavisnosti

Saradnja sa zapadnim kompanijama donosi najviše ekološke i tehnološke standarde. Strateška autonomija Srbije ne zavisi od izolacije, već od toga sa kime delimo tehnološke standarde. Partnerstvo sa SAD osigurava da Srbija ne postane tehnološka periferija, već centar inovacija.

3. Jačanje odbrambenih kapaciteta i stabilnosti

Ekonomski snažna Srbija, koja je ključni saveznik u snabdevanju energentima budućnosti, ima daleko veći pregovarački kapacitet na međunarodnoj sceni. Nacionalna bezbednost se u 21. veku brani ekonomskom težinom i strateškom povezanošću sa najjačim globalnim akterima.

4. Smanjenje uticaja nepouzdanih aktera

Kontrola nad sopstvenim resursima uz podršku zapadnih partnera direktno smanjuje prostor za maligne uticaje koji bi mogli koristiti energetsku nestabilnost za destabilizaciju regiona.

Litijum za Srbiju nije samo ruda – on je geopolitički instrument. Pametnim korišćenjem ovog resursa u okviru strateškog dijaloga sa SAD, Srbija ne gradi samo rudnik, već gradi svoju poziciju stabilne, moderne i bezbedne evropske države. Ali izgleda da smo svojim odnosom prema rudniku litijuma obezbedili svoje odsustvo sa ovog istorijskog sastanka u Americi.