Gasna kriza u Evropskoj Uniji
21.05.2022.
Zavisnost u mnogim državama prelazi 75% što će biti problem da se brzo promeni i da te države prekinu
da nabavljaju gas iz Rusije u potpunosti. Infrastruktura, u tim zemljama, koja postoji nastala je uglavnom
oko uvoza iz Rusije, prema već postojećim gasovodima koji dovode gas iz Rusije.
Većinom su manje države zavisne, u velikoj meri, od uvoza gasa iz Rusije. Tako da je je lakše naći gas ne
nekom drugom mestu za njih, dok su veliki potrošači gasa u manjoj meri zavisni od Ruskog gasa, što
olakšava posao zamene ruskog gasa.
Evropskoj Uniji je potrebno zajedništvo u ovom trenutku da bi postigli cilj zbog kojih su i uvedene sankcije.
A ne postoji bolji trenutak,od ovog kriznog trenutka, da se pokaže solidarnost između zemalja članica i
time stvori još jača veze između njih. Ujedinjavanjem zemalja članica Evropske Unije će još više ojačati
centralistička moć u Briselu i time stvoriti još jaču Evropsku Unije. Birokratizacija koja se desila unutar
samog načina funkcionisanja unije, dovela je još do većeg stepena centralizacije, zbog čega unija sve više
teži ka tome da postane jedan entitet. Solidarnost među zemljama članicama unije postaće novi moto a
krizne situacije su najbolji ujedinitelj u društvu. Solidarnost će odvesti uniju u potpuno novom pravcu, gde
će primarni problem će biti zaštita od spoljnog neprijatelje, a tek sekundarni problemi će postati, sada
aktuelani unutrašnji problemi.
Ova sadržajna studija analizira gasno tržište u celosti, moguće alternative i trenutne potrebe kao i političke posledice sankcija koje se odražavaju na Rusku Federaciju i Evropsku Uniju
Autor Jovan Babić istraživač Centra za stratešku analizu potrudio se da srpskoj javnosti učini dostupnim celokupan pregled jednog ovako važnog i izpolitizovanog pitanja.
Pročitaj ceo tekst u PDF formatu