Održana konferencija "Geopolitička pozicija Srbije- Evropska strategija za kritične sirovine i pozicija Srbije"
20.11.2023.
Danas je u Beogradu održana konferencija „Geopolitička pozicija Srbije“ u okviru koje je prezentovana i razmatrana Evropska strategija za kritične sirovine i pozicija Srbije. Učesnici konferencije bili su Goran Svilanović, biviši ministar spoljnih poslova i konsultat, i , Milan Antonijević, pravnik iz oblasti ljudskih prava, Darko Obradović i Jovan Babić iz Centra za stratešku analizu. Kompletna analiza dostupna na linku.
Na konferenciji je prezentovana analiza Centra za stratešku analizu „Evropska strategija za kritične sirovine i pozicija Srbije“ čiji su autori Darko Obradović i Jovan Babić. Učesnici konferencije konstatuju da se odvija „Velika zelena utakmica“ takmičenje u kome se mnoge strane bore za pristup sirovinama koje omogućavaju energetsku tranziciju. Kao što je trka u svemiru obeležila prošli vek i hladnoratovski period, očigledno je da se novi geopolitički rivalitet prevashodno zasniva na razvoju tehnologija koje su vitalne za zelenu energetsku tranziciju. U centru ovog takmičenja jeste obezbeđivanje lanaca snabdevanja strateškim mineralnim sirovinama u koje između ostalog spadaju i bakar i litijum.
U cilju objašnjenja globalne trke za strateškim sirovinama Goran Svilanović je objasnio stanje zatečenosti tokom izbijanja kovid pandemije i napada na Ukraijnu, a u kome se našla EU. Jedna od ozbiljnih naučenih lekcija jeste prekidanje lanaca snabdevanja, snabdevanje hrane, sirovina i energenata. EU je počela da razmišlja od čega i koga zavisi i kako da promeni taj stepen zavisnosti. Usled svih tih poteškoća i Srbija se našla u situaciji da je drugačije posmatra Brisel i druge zemlje EU, jedan kritični resurs se u velikoj meri nalazi u Srbiji, i ne samo u Srbiji, ali se otvorilo pitanje da li je Srbija deo dogovora za smanjenje zavisnosti EU u odnosu na sirovine. Ovde imamo jedan novi vid pozicioniranja u kontekstu snabdevanja EU. Goran Svilanović je zaključio da odluke traže određeni trenutak kada se odlue mogu doneti i biti isplative.
Glavni zaključak konferencije konstatuje da EU ne može sama da ostvari postavljene ciljeve i zato Zakon o kritičnim sirovinama EU (CRMA) predviđa uspostavljanje dugotrajnih veza sa međunarodnim partnerima i stvaranje „Kluba kritičnih sirovina“. Taj klub bi trebalo da poveže zemlje potrošače sirovina i zemlje koje su bogate sirovinama, kako bi se podržalo održivo investiranje u zemljama proizvođačima sirovina i njihov napredak u lancu snabdevanja.
Milan Antonijević je istakao da je važno da vidimo kako EU razmišlja po pitanju kritičnih sirovina kako bi smo se mogli pozicionirati i postaviti neke svoje uslove. Dolazi do zaokreta evropske politike naročito kroz plan rasta, te evropske prioritete treba iskoristiti za reforme u kontekstu i kritičnih sirovina, rudnici se otvaraju i u Nemačkoj i širom Evrope. Srbiji treba spremnost na različite nivoe dijaloga. Evropskoj uniji treba stabilan Balkan i zato i žele da pomognu. Rešenja u okviru partnerstva sa Evropskom unijom uključuju visok standard ljudskih prava, ekonomska i socijalna prava koja prate projekte uključujući i zaštitu životne sredine.
Glavni zaključak analize je da EU nije autonomna u oblasti kritičnih sirovina. Obezbeđivanje lanaca snabdevanja kritičnim sirovinama ključni je element svake efektivne zelene tranzicije. Izostanak energetske tranzicije predstavlja ekonomski, ekološki, društveni i socijalni problem. Iako Zakon o kritičnim sirovinama EU (CRMA) nigde eksplicitno ne pominje Srbiju, najava pojačane saradnje sa strateškim partnerima stavlja Srbiju kao važnu tačku u evropskim planovima jer Srbija raspolaže najvećim nalazištem litijuma u Evropi. Evropska komisija procenjuje da će potražnja za litijumom porasti 11 puta do 2030. godine, a 57 puta do 2050. godine
Autor analize Jovan Babić istakao je da strateške sirovine daju mogućnost da se Srbija razvija kroz istraživanje i razvoj, a što se tiče litijuma podstaknuće se nove tehnologije koje će doći u Srbiji čime se čuvaju inžinjerska radna mesta u Srbiji.
Analiza se takođe bavi ranjivim položajem Evrope po pitanju kritičnih sirovina što vidimo iz sledećih podataka : Evropska komisija je 2010. označila 14 sirovina kao kritičnih za industrije; 2014. ta brojka je porasla na 20; u 2017. listu je činilo 27 sirovina, da bi ove godine Komisija sastavila listu od 35 kritičnih sirovina, odnosno, sve strateške sirovine kvalifikuju se kao kritične. U cilju odgovora na ovu ranjivost u pogledu zavisnosti od kritičnih sirovina EU kroz Zakon o kritičnim sirovinama planira uspostavljanje novih strateških partnerstava sa trećim državama, koristeći se zaštitnom merom da zavisnost iz jednog izvora ne sme prevazilaziti 65% . Sirovine su nazvane kritičnim iz nekoliko razloga: prvo, mali broj zemalja raspolaže značajnijim količinama; drugo, način njihove eksploatacije dosta je komplikovan; treće, za kritične sirovine ne postoji laka zamena, tj. nisu dovoljno poznati načini njihove reciklaže kao što je slučaj sa klasičnim sirovinama.
Na konferenciji je istaknuto da Evropski zakon o kritičnim sirovinama definiše strateške projekte u nabavci kritičnih sirovina, a koji treba da zadovolje nekoliko kriterijuma:
- Da ojačaju bezbednost evropskog snabdevanja strateškim sirovinama
- Da budu tehnički ostvarljivi u razumnom vremenskom periodu
- Da budu implementirani na održiv način
- Da donesu korist i zemljama članicama EU, kao i zemljama u razvoju koje nisu članice, a u kojima se projekti sprovode.
Države Zapadnog Balkana su potpisnice Deklaracije o zelenoj tranziciji i obavezale su se da će zajedno sa EU raditi na stvaranju klimatski neutralne Evrope do 2050. godine. Za ostvarenje tih ciljeva EU je spremila podršku od 9 milijardi evra kroz ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan iz programa IPA III 2021-2027. godine. Pored toga, predviđa se i novi Garancijski instrument koji može da podrži investicije do 20 milijardi evra za projekte iz zelene i digitalne tranzicije. Novi plan rasta za Zapadni Balkna predstavlja još jedan temelj uspsotavljanja strateškog partnerstva.
Zaključak konferencije je da kad god jedna zemlja drži dominantnu poziciju u ključnom lancu snabdevanja, povećavaju se rizici i magnituda ekonomskih poremećaja. Ali, kako raste potražnja raste i geopolitičko takmičenje, tako zemlje sa značajnim rezervama kritičnih sirovina dobijaju na značaju i stiču prednost nad ostalima. Dosadašnja rasprava o litijumu i o projektu Jadar obilovala je s jedne strane, predrasudama, poluinformacijama, dezinformacijama i naglašenom anti-zapadnom pozadinom. S druge strane, ne postoji opravdanje zašto prethodnih godina nisu na pravi način organizovane javne rasprave u koje bi bili uključeni mnogi akteri – od akademske stručne javnosti, civilnog društva, političkih partija, sindikata, pa do predstavnika industrije, rudarstva, finansijskih institucija, relevantnih ministarstava i agencija, itd. Srbija još uvek nema potpisano strateško partnerstvo u ovoj oblasti sa EU. Evropska komisija se nada će do 2025. Unija postići 80% samodovoljnost u snabdevanju litijumom i da će proširiti saradnju sa Srbijom, Ukrajinom i drugim zemljama koje imaju značajne rezerve ove kritične sirovine.
Zaključak učesnika panela je da postoji strateški, zakonski i ekonomski okvir za Srbiju da postane punopravni član strateških lanaca snabdevanja čime će osnažiti svoju međunarodnu, ekonomsku i bezbednosnu poziciju.