Prezentacija studije “Uticaj litijuma na stratešku bezbednost Srbije” autora Darka Obradović

U Medija Centru održana je prezentacija studije „Uticaja litijuma na stratešku bezbednost Srbije“ autora Darka Obradovića. Istraživačka studija obuhvatila je analizu geopolitičkih kretnja i kritičnih lanaca snabdevanja. Sve veća globalna konfrontacija velikih sila nametnula je potrebu za trajnim uspostavljanjem strateških lanaca snabdevanja koji neće biti podložni političkim, ekonomskim i bezbednosnim pritiscima. Sa tim u vezi autor je posvetio deo studije nalazištu litijuma koji predstavlja stratešku sirovinu 21. veka sa geopolitičkim implikacijama na nacionalnu bezbednost. Prema mišljenju autora strateške sirovine predstavljaju šansu za jačanje elemenata nacionalne moći savremenih država.

Recezenti ove studije su ugledni naučni radnici prof. Dr Zoran Dragišić, Dr Mile Bugarin, Dr Ilija Životić i dr Ratomir Antonović.

 Pored autora javnosti su se obratili dvojica od četvoro recezenata, dr Životić i dr Antonović koji su konstatovali da se nacionalna bezbednost ne može više sagledavati izvan strateških lanaca snabdevanja na čije formiranje snažan uticaj imaju geopolitički i geoekonomski činioci.

Obraćanje autora Darka Obradovića pružilo je jednu u potpunosti drugačiju sliku u pogledu uspostavljanja strateških partnerstava  i međunarodnih odnosa između savremenih država u kontekstu kritičnih sirovina. Na taj način dat je drugačiji osvrt temi koja se tiče eksploatacije litijuma u Srbiji.

Autor je naglasio da učešće Srbije u globalnim lancima snabdevanja litijuma povezuje državu sa najnaprednijim ekonomijama i državama. Za kraj je konstatovano da opstrukcija projekta eksploatacije litijuma za rezultat ima gubitak komparativne prednosti Srbije u odnosu na druge države poput Nemačke i Finske. Studija je ustanovila da su najveće kritike na račun projekta zasnovane na dezinformacijama a ne na zakonskim i naučnim studijama.

Strateški lanci snabdevanja u budućnosti će imati još veći uticaj i važnost, naročito u pogledu Evropskog razdvajanja u odnosu na zavisnost iz NR Kine usled bezbednosnih i političkih rizika.

Učesnici prezentacije su konstatovali da je neophodno stvoriti ambijent za debatu i razmenu mišljenja na ovu važnu temu koja će biti lišena opstrukcija.

Studija konstatuje da se u ovom trenutku radi na sedam litijumskih rudnika u Evropi i da se ni jedna država nije odrekla ove strateške sirovine.

Obradović ističe, za nas je važno da litijum može biti vid strateškog usaglašavanja Srbije i EU.

- EU je u potrazi za sirovinama koje su bezbedne, a bezbednosni aspekt ove sirovine kaže da je malo verovatno da se dogodi neki scenario kakav vidimo u Africi i da dođe do ugrožavanja bezbednosti i samog sloma države koji bi značio da bi ovaj lanac snabdevanja bio nepouzdan. Možemo reći da ovaj lanac može biti pouzdan - kaže Obradović, dodajući da je pitanje tehnološog procesa je najviše pokrenulo javnu debatu u ovom procesu:

- Moramo da razmišljamo u dva smera. Da li je moguće na ovom projektu ostvariti neki viši standard koji će postati standard za sve druge projekte i to je ono što treba sagledati.

Obradović je potom izneo zaključak ovog istraživanja.

- Litijum kao strateška sirovina koja ima geopolitičke implikacije predstavlja pitanje nacionalne bezbednosti.

- Evropske države trajno se odvajaju od nepouzdanih lanaca snabdevanja i traže sigurne i stabilne alternative. NR Kina i Ruska Federacija usled agresije na Ukrajinu i pandemije kovid-19 postali su nepouzdani izvori strateških sirovina.

-  Litijum predstavlja sastavni deo lanca proizvodnje električnih automobila u koju se ulaže desetine milijardi evra u Evropskoj uniji.

- Planirani podzemni rudnik litijuma i borata u Srbiji može biti oblik strateškog usaglašavanja Srbije i EU.

- To pokazuje da Srbija koja ima rezerve može projektovati svoje nacionalne interese u odnosu na partnerstva koja bude gradila vezano za ovaj projekat, ako do njega dođe. Ovaj projekat je zaustavljen i tu je vrednost ove studije, jer se bavi upravo nečim što je odbačeno u vrlo kratkom periodu. Studija pokazuje da dok smo mi to odbacili, drugi su na tome radili. Finska i Nemačka će pokrenuti proizvodnju 2025. godine, a sva je prilika da Srbija, ako bi nekom čudom pokrenula proizvodnu, ne bi mogla da bude u prva tri izvora ove sirovine.

-  Podzemni rudnik litijuma i borata je transformativan projekat koji ima potencijal da prilagodi Srbiju po pitanju dolaska industrije električnih automobila, kreiranja novih 21.000 radnih mesta i potencijalnog povećanja BDP ukoliko se uspostavi vertikalni lanac proizvodnje, prerade i rad povezanih industrija u Srbiju.

Sva je prilika da su oni koji su zainteresovani otišli negde drugde, pitanje je ko bi mogao da dođe u Srbiju.

- Projekat „Jadar“ nije mogao da se predstavi javnosti jer studije za procenu uticaja na životnu sredinu nije završena, te ne možemo da debatujemo o tome već samo da pričamo šta su druge države uradile i kakve komparativne prednosti ostvaruju. Sve ovo možemo uporediti sa Srbijom u 19. veku, kada se bilo protiv izgradnje železnice govoreći da će železnica odneti našu industriju, a u tom trenutku Srbija nije ni imala industriju.

-  Najveće kritike projekta „Jadar“ zasnovane su na dezinformacijama, a ne na zakonski predviđenim naučnim studijama (procena uticaja na životnu sredinu) niti na zvaničnim javno dostupnim informacijama o projektu „Jadar“. Mislim da je to bila propuštena šansa za nas, u Evropi se izvode projekti litijumskih rudnika u Finskoj, Češkoj, Austriji, Nemačkoj, Portugalu, Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu.

Da ovaj projekat nije bio kritikovan, možda bi studija nastala u drugom obliku, navodi Obradović.

- Ovo su rezerve države Srbije, ne neke privatne kompanije. Ako se plasira strateška sirovina u EU, ona podleže rigoroznoj kontroli da zadovoljava standarde, a Kina nema ograničenja i končice u pogledu tržišta I standard životne sredine koje treba da ispuni. To treba uzeti u obzir kada se bira partner.

- Ono što je najvažnije, mislim da svako treba da pročita ovu studiju, nadam se da će inicirati debate. Niko nema monopol na ovu temu, mislim da i drugi treba da se ohrabre i napišu mišljanje za i protiv.