Tenkovi i artiljerija predstavljaju još uvek nezaobilazna oruđa savremenog ratovanja. Uporedo sa njihovim usavršavanjem iskrsla je potreba za upotrebom besposadnih oruđa u prvi mah u svrhu izviđanja, kasnije ovakva sredstva se koriste za smrtonosne napade, razminiranje i logistiku.
Jedna od bespilotnih letilica koja je stekla slavu u savremenim borbenim uslovima je Bayraktar TB2 turske proizovdnje. Uspešno je korišćen za uništenje ruskih borbenih kolona u Ukrajini, kao i u sukobu na Nagorno-Karabahu i Siriji.
Bayraktar TB2 je bespilotna letilica koja operiše na srednjim visinama sa visokim stepenom autnomnosti. Razvoj ove bespilotne letilice proistekao je usled američkih sankcija, a koje se odnose na nabavku američkih bespilotnih letilica od strane Turske. 2015 Baryraktar je uveden u upotrebu u Turskoj vojsci. Danas ga koristi Ukrajina, Azerbejdžan, Katar, Maroko a u upotrebi su i na područjima Srije i Libije. Bayraktar TB2 je prva letelica turske proizvodnje koja se izvozi. U Turskoj ga koriste, u raznim varijantama, oružane snage, žandarmerija i Turska državna policija. 257 Bayraktir platformi je u aktivnoj upotrebi u Turskoj i državama širom sveta.
Prema navodima proizvođača Bayraktar TB2 je postigao rekord od 27 sati leta u kontinuitetu sa rekordnom brzinom od 222 km/h i maksimalnom visinom od 7,62km. Bayraktar TB2 može se koristiti za obaveštajni rad, nadzor i izviđanje kao i za borbene misije. Poseduje mogućnost automatskog sletanja i poletanja sa piste nezavisno od kontrolne jedinice na zemlji. Ta pista može biti i asfaltirani put. Sistem navigancije nije zavistan od GPS-a. Komunikaciju sa komadnom jedinicom može da održava na 300km, što predstavlja veliku prednost po pitanju zaštite upravljačkog mesta i operatera na zemlji. Odnosno samo upravljanje bespilotnom letilicom može biti izmešteno u pozadini borbenih dejstava, pa čak i izvan borbene prostorije. 300 litarski bezinski motor omogućava boravak od 27 sati u vazduhu. Borbena verzija je naoružana sa 4 laserski vođene smart rakete ili bombe zavisno od odabira municije. Kompletno integrisan sistem sastoji se od Centralne upravljačke jedinice na zemlji koje čini svojevrsno čvorište za obradu podataka u realnom vremenu bez kašnjenja u transmisiji, te daljinsko upravljanje . Samo komando mesto je izrađeno u skladu sa NATO Spec ACE-III Sheltr standrdom, zatvorenim sistemom komunikacije, pilotskom konzolom, ekranima visoke rezolucije. Antene komandog mesta, po tvrdnjama proizvođača, omogućavaju neometanu komunikacija, a nalaze se na mobilnoj stanici. Mobilnost komandno-upravljačke strukture omogućava da se radi izmeštanje celokupnog sistema.
Borbena iskustva od Azerbejdžana do Ukrajine
Ratni izveštači i eksperti konstatuju da se Bayraktar TB2 pokazao veoma efikasnim u uništenju naprednih PVO sistema, artiljerijskih sistema i oklopnih vozila. Ceo svet je video kako laserski vođene pancirne bombe presecaju kolone ruskih oklopnih vozila na početku agresije na Ukrajinu. Prema izveštaju Rojtersa rusko ministarstvo odbrane je preko 45 puta javno spomenulo upotrebu Bayraktir TB2 bespilotne letilice. Upotreba na ratištima od Sirije, Iraka, Libije, Nagorno-Karabaha do Ukrajine pokazalo je učinkovitost u realnim borbenim uslovima. Kao odgovor na prevlast u pogledu bespilotnih letilica, ruski predsednik Vladimir Putin saopštio je da Rusija poseduje lasersko oružje Peresvet koje može da spali satelite i bespilotne letilice. Ovo oružje po izjavi Jurija Borisova za nekoliko sekundi može spaliti bespilotnu letilicu na visini od 5km. Za sada ni na jednom ratištu nije zabeležena upotreba takvog ruskog oružja. Kasnije su ruske izjave korigovane u pravcu toga da tek sledeća generacija Peresveta može fizički nauditi bespilotnim letilicama dok ova prva vrši ometanje. Za sada vidimo da GPS-GNSS antena protiv ometanja radi savršen posao za Bayraktir TB2. Konkretno Bayraktiri koji su u operativnoj upotrebi u Ukrajini izvode dejstva u zonama pod konstantnim ruskim elektronskim dejstvima. Turski dron se već susretao sa ruskim sofisticiranim PVO sistemima u Siriji i Libji. Konkretno Pancir S-1 je dizajniran za uništenje dronova, što je jedan od najvećih aduta u pogledu privlačnosti ovog ruskog sistema. Iskustvo sa Nagorno-Karabaha, Sirije i Libije je pokazalo nešto sasvim suprotno, Pancir S-1 je i te kako ranjiv i nedovoljno učinkovit.
Vojni eksperti navode da je nisko-sporo leteća karkteristika Bayraktara zapravo ono što ga čini teže uočljivim od strane današnjih klasičnih radara. Relativno niska visina i spora brzina navode se kao prednosti(?!). Ceo sistem poseduje nivo automatizacije uz pomoć algoritma za dubinsko učenje, što znači da se sistem unapređuje nakon svake izvedene misije. Preciznost bombi koje može nositi je tolika da može gađati direktno u rov, bez rasipanja pogodaka oko mete. Pored ofanzivnih misija, ove bespilotne letilice svoju široku primenu imaju i u izviđanju. Ukrajinci ih koriste za uzvratne artiljerijske udare i lociranje ruskih položaja.
Ni Baryaktar TB2 nije svemoguć, ranjiv je na slojevitu protiv vazdušnu odbranu jer je spor, glomazan, leti na relativno malim visinama i upravlja se preko radio kontrolisanog signala. Sve ovo ga čini veoma ranjivim za PVO kakav poseduje primera radi Izrael. Uspesi koje je ova letilica imala na Nagorno-Karabahu i Libiji pre svega su posledica toga što je dejstvovano po nekamufliranim, ne izmeštenim i zastarelim sistemima sa upitnim posadama. Istine radi ima pogodaka i na sisteme kojima su Rusi bili posada. Zbog odsustva integracije sa satelitskim sistemima Bayraktar TB2 je bespilotna letilica lokalnog, a ne globalnog karaktera kao što su besiplotne letilice američke proizvodnje.
Učinak Baryaktara TB2 u Ukrajini formira nekoliko pravaca razmišljanja. Da li je reč o ruskoj aljkavosti i olakom shvatanju napada na Ukrajinu ili o nefukncionalnosti ruskih sistema za PVO i elektronsko ratovanje. Zbog ograničenosti informacija teško je doneti pravilan zaključak. Ali na osnovu analize snimaka i fotografija mogu se videti ruske kolone koje su u prvim danima agresije nastupale kao da idu na piknik. Pa tako su se PVO sistemi kretali u marševskom poretku, a ne borbenom. Čela, bokovi i začelja su bila apsolutno neobezbeđena. Jugoslavija je na Kosovu svaku kolonu obezbeđivala PVO prethodnicom primera radi. U Ukrajini nikakve PVO prethodnice nije bilo. Sa druge strane Ukrajina je usavršila asimetrične sukobe na način da svojom kreativnošću sa vremena na vreme nadmudri rusku vojsku. Čuven je slučaj potapanja komandnog broda „Moskva“. Inače taj brod je opremljen sistemom S-300, i dok je jedan Baryaktar TB2 odvlačio pažnju brod je dobio dva pogodka protivbrodskom raketom Neptun i potonuo.
Bayraktar se za sada pokazao da može da uništi Pancir-S1, Tor-M2 i Buk-M2.
Za Rusiju je karakteristično da negiraju uspeh suparničkih vojnih sistema. Vizualizacija i digitalizacija oružanih sukoba je celom Svetu pokazao da je ruska tehnika i te kako ranjiva i ne pokazuje karakteristike koje su deklarisane i prikazane na paradama i manevrima. Nedostaci ruske opreme za elektronsko ratovanje su se ispoljili u Siriji i Jermeniji, pre svega sistem Krasuha-2 i Repelent-1. A u pogledu ometača slabost prema Bayraktiru ispoljili su kineski R-330P Piramida-1, Avtobaza-M, Borisoglebsk-2, beloruski Groza-S i Groza-6 sistemi. Predpostavlja se da samo upotrebom složenih PVO sistema i avijacije može se efikasno poništiti operisanje Bayraktara.
Ukrajina kao dobra reklama za Bayraktar TB2
Prema navodima medija 13 država od 2016. za sada poseduje ovu bespilotnu letilicu. Upotreba ovih dronova zabeležena je i u državama koje nisu zvanično deklarisale njihovu upotrebu. Ova bespilotna letilica svoju upotrebu pronalazi i u građanskim ratovima kao što je rat u Etiopiji. Srednjeazijski Kirgistan je takođe na vojnoj vežbi prikazao jedan primerak. Turska je prve proizvedene primerke koristila protiv Kurda u svojim provincijama uz granicu Sirije.
Ekspanzija izvoza ove bespilotne letilice je postavila opravdano pitanje turskog uticaja u određenim regionima i konfliktima. Naročito što za razliku od Sjedinjenih Američkih Država Turska se ne vodi univerzalnim kriterijumima prilikom isporuke naoružanja. Iz tog razloga je Bayraktar TB2 i doživeo svoju ekspanziju, one države kojima SAD nikad ne bi dozvolile kupovinu MQ – 9 Reaper bespilotne letilice okreću se Turskoj koja nema mnogo strukturalnih zamerki po pitanju kupaca, već odluke donosi u odnosu na lične preferencije predsednika Erdogana.
Sama cena Bayraktar TB2 nije javno objavljena. Postoje velike varijacije između osnovne i napredne verzije, plus kontrolne jedinice za upravljanje i prateća oprema. Pozntao je da je Ukrajina 12 komada platila oko 69 miliona Eura pre 3 godine. Dok je prilikom javnog skupljanja donacija za kupovinu jednog Bayraktara TB2 od strane baltičkih država procenjena javna cena 5 miliona eura za jedan komad. Indikativno je da je cena sa oko 1 milion eura na početku sada dostigla minimum 5 miliona eura.
Zainteresovanost država širom sveta za kupovinu ove bespilotne letilice dodatno je pojačana nakon uspešne upotrebe protiv ruske vojske. I britanski ministar vojni Ben Hodžis izrazio je zainteresovanost za nabavku Bayraktar TB2 koga je nazvao „tačkom preokreta“.
U razmatranju je koproizvodnja Bayraktar TB2 u saradnji sa Ukrajinom. U tom slučaju bi se koristio ukrajinski motor.
Bayraktar je definitivno postao opšteprihvaćeni turski brend u 21. Veku. Turska može da zahvali ukrajinsko-ruskom informacionom sukobu, čime je Baryaktar izgradio dobru reputaciju i svetsku slavu. Mnogi vojni eksperti navode da se Barjaktar u pogledu performansi nalazi na nivou aviona iz I Svetskog Rata. Ali ima i svoje prednosti. A to su obučeni vojnik koji se nalazi na bezbednoj udaljenosti, relativno niska cena uzrokuje da se prema Bayraktiru ne koriste skupi sistemi tipa S-300 ili S-400, šteta koju jedna ovakva letilica može naneti prevazilazi cenu opreme koju uništava.
Kreirana potražanja i borbena performansa zainteresovala je i Republiku Srbiju da nabavi ovu bespilotnu letilicu. Postoje sve glasnije najave da bi Srbija mogla zaključiti nabavku ovih bespilotnih letilica prilikom jesenje posete predsednika Erdogana Beogradu. Nije isključeno da srpsko znanje i praksa mogu dovesti i do sklapanja kooperantskih ugovora u pogledu zajedničke proizvodnje novih serija, što će biti potvrda dobrih i prijateljskih odnosa dve države. Ovakav razvoj događaja pozitivno bi se odrazio na regionalnu bezbednost, ali i na jače povezivanje Srbije sa NATO članicom u okviru bezbednosne saradnje, što je jedina garancija za odsustvo neprijateljstava u složenim globalnim okolnostima.
Autor: Darko Obradović