autor: Biljana Šahrimanjan Obradović
Na početku sukoba u noći 24.februara sve je delovalo kao Putinova ruska bajka, koja će biti okončana uz rusku balalajku.
Medjutim, ubrzo već nakon nedelju dana ruska bajka je zaista postala realna bajka, koju je ne moguće bilo vratiti pod kontolu. Ukrajina, ukrajinski narod i plus Volodimir Zelenski pokazali su nadmoć u svim segmentima, tako ekonomski i vojno siromašna država, pokazala se tako bogata moralno i prebogata voljom za borbom protiv druge vojne svetske sile.
Toliko ogrome razlike između dve države su se pokazale i na terenu i prvi dokaz tome upravo jeste ova činjenica.
Ruska vojska i vojnici krenuli su tenkovima, bombama, raketama, oružjem i hladnog srca, dok su Ukrajina i ukrajinska vojska krenuli prvenstveno srcem u odbranu svoje otadžbine, od ove ruske agresije i zbog toga dočekali preko 100 dana, na žalost razrušenih gradova, sa preko 10 milona izbeglica ( preko 5 miliona van zemlje i 5 miliona unutar zemlje ), na hiljade mrtvih i ranjenih, ali i odbranjenih gradova i slobode.
Koliko god se spominjao puk AZOV, malo šta je istinito iz ruskih i proruskih medija, dok se zaboravlja konstantno da se spomene Čečenska vojska i njihov predvodnik Ramzan Kadirov, ovi islamistički militanti nalaze se u džihadističkom naletu na pravoslavne Ukrajince. Na unifromama nose oznake HAMAS, a znamo svi šta je Hamas, teroristička organizacija. Oni koji zverski ratuju i čiji način ratovanja i ubijanja je poznat celom svetu,a u našoj javnosti se izbegava iz poznatih razloga, a to je opravdavanje ruske agresije i guranje po strani čečenskih militanata, koje u ovoj agresiji imaju ogromnu ulogu u razaranju. Uskoro će postati opasnost i za same Ruse. Poznato je da u su Groznom soliteri gde žive Rusi okićeni grafitima „Maše idite kući“, „Ne kupujte kuće od Maša, i onako će biti naše“.
Kako bismo mogli trezveno da analiziramo celokupnu situaciju, moraju se sve karte staviti na sto, a ne pod sto i analizirati samo ono što nam je ‘’ srcu drago ‘’ I sve u službu opravdavanja ruskih bombi na ukrajinski narod.
Postavlja se jedno u nizu velikih pitanja, kako oni koji pokušavaju da opravdaju rusku agresiju na Ukrajinu, mogu da gledaju u kamere i da ne trepnu i ne pomisle da ih preko malih ekrana gleda neko ko je postao izbeglica, ko svaki dan brine i strahuje za svoje najmilije koji su ostali u Ukrajini, oni koji su izgubili svoje najmilije, oni koji se pitaju šta če raditi sa životom svoje dece i sebe ? Kako je odjednom nestala svaka postojeća odgovornost za ono što se izgovara?
Vreme je da se svi ljudi osveste i sagledaju stvari realne onakve kakve jesu i kakvo je razaranje odrađeno od strane ruske vojske. Da stavimo na papir sva zlodela i štetu nanetu jednoj suverenoj državi, hrišćanskoj državi u srcu Evrope, jedne od najvećih teriotorijalnih država na kontinentu Evrope.
Da li hoćemo da kažemo da snimci i forografije razrušenih stambenih zgrada, kuća, bolnica, obdaništa, univerziteta, puteva, mostova nisu realni ? Da, na žalost postoje pojedinci koji to žele i pokušavaju da ubede ljude da ne postoji i da je to tek tako od strane miroljubive ruske vojske. Ovo je najdokumentovaniji rat. Zahvaljući satelitskim tehnologijama, dostupnost interneta je omogućila svim građanima Ukrajine da dokumentuju rat i ratne zločine. Nekima su ti snimci bili poslednji u životu, ali zauvek sačuvani od zaborava kada su objavljeni.
Ruska vojska koja granatira gradove u kojima žive njihovi narodi – rusi. Toliko humani, da ne trzaju od toga, niti pri pomilsi da umire njihov narod u Ukrajini, zarad privatne Putinove bajke.
Putinova bajka, koja je ruski narod u svetu stavila sada u poziciju, da je izolovan ne samo ekonomski I iz treće industrijske revolucije, nego ju je gurnula u mrak kao agresora u Evropi. Označila za ceo 21. vek, koji je sada za njih i njihove buduće naraštaje izgubljen u totalnom zbiru. Niko ne želi bliskost sa takvom državom. I same Ruse koji su na slobodnim teritorijama je sramota od svega.
Ionako već siromašna i nezadovoljna Rusija će posle sukoba, biti ta koja je najsiromašnija u Evropi, sa najvećom stopom nezaposlenosti, zatim i razorenih života. Pitanje zaposlenosti i nije bitan parametar, jer se može biti zaposlen i za 100 dolara. Nezadovoljstvo građanja koje je i sada vidljivo na ulicama po gradovima u Rusiji, tek će doživeti svoj maksimum i ekspanziju u budućem periodu. Ruska Federacija će krenuti da se prazni ubrzanim tempom, kada se otvore vazdušne linije, mahom će se porodice iseljavati. To je ona realna budućnost koja očekuje ovu državu, zahvaljujući Putinovoj zamišljenoj ruskoj bajci.
Slobodna i suverena država poput Ukrajine i njeno rukovodstvo, koje je želela da svojim građanima ponudi bolji život i budućnost kroz i putem Evropske Unije, doživela je i susrela se zbog ovoga sa ruskom agresijom. Nije ovo međunacionalni sukob, već politički sukob. I Rusi i Ukrajinci su živeli u istoj državi pa se nisu tukli, a sada imamo i Ruse i Ukrajince koji ne žele da budu deo političkog ruskog sveta. Sada svi treba da se zapitamo, šta se zbiva sa Putinom da je svog suseda zbog želje da napreduje, krenuo da ‘’obasipa’’ ruskim bombama? On koji se izdvajao za zaštitnika Pravoslavlja, širio zavere o ugroženosti Pravoslavnih, sada je upravo on gurnuo Pravoslavne na Pravoslavne. Njegove bombe padaju po Pravoslavnim crkvama. Nikakva propaganda ne može da opravda ovaj namerni rat.
Bajka o Putinu se ovde završava, još samo da se oni koji spavaju u čvrstom ruskom snu probude i shvate realnost. Realnost je jako tužna, usamljen i izolovan, paranoičan. Oni koji su se probudili iz ove ruske bajke svesni su da ničega tamo lepog nema, već samo strah, razaranje. Ovo je prva velika sila iz koje njeni građani beže zbog rata!
Autor: Biljana Obradović