Kada je 2012 godine osnovan Srpsko-Ruski humanitarni centar u Nišu geopolitička situacija Evrope bila je sasvim drugačija. Nisu se ni nazirale aneksija Krima niti pobune u Donbasu i Lugansku. Rusija je bila cenjen partner Evrope ali i zapadnog sveta uopšte. Energenti kojima je Ruska Federacija snabdevala EU učinili su svoje i zbližili Istok i Zapad. Dve godine pre toga saveznici iz drugog svetskog rata uključujući i države NATO zajedno su paradirali Crvenim Trgom na Danu Pobede u Moskvi.
Danas 10 godina kasnije geopolitička situacija se totalno promenila. Od poželjnog partnera, Rusija se u Evropskoj Uniji percipira kao neprijatelj . Srbija iako se nije pridružila sankcijama, glasala je u UN i drugim međunarodnim telima za osudu agresije na Ukrajinu. Posete visokih zvaničnika su kao i vojne vežbe sa Rusijom stavljene na led. Čak se i predsednici dveju država nisu susreli za njih dugačak period. U takvoj konstalaciji izmenjenih odnosa našao se i Srpsko-Ruski humanitarni centar. Centar čija funkcionalnost i opravdanost postojanja zaslužuje jednu detaljnu analizu ukoliko se zna da usluge Ruske strane u saniranju posledica katastrofa nisu bile humanitarne jer nisu bile besplatne. Tako je Srbija 2017 platila 8 miliona dinara za angažovanje ruskog helikoptera MI-8, dok je 2019 za angažovanje aviona za gašenje požara plaćeno 22,5 miliona dinara. I možda ne bi bilo ni sporno platiti troškove goriva, plata pilota , održavanja i slično da nije sledeće činjenice – Ova sredstva nisu bila angažovana sve dok uplata nije unapred legla na račun Ruskog ministarstva za vanredne situacije ! Vatra na Staroj planini je bujala, naši vatrogasci su se sa građanima borili danima dok transfer novca nije izvršen i avion poleteo. Gde je tu karakter humanosti ostavljamo ruskoj strani na savest. No kao što stari kažu ,,Učinjenom poslu nema mane“. Pogledajmo u budućnost.
Srbija je inicirala projekat Otvoreni Balkan. Regionalnu saradnju koju su za sada prihvatile osim Srbije, Severna Makedonija i Albanija. Reči ohrabrenja stižu i iz Crne Gore dok je BiH izgleda potrebno dodatno vreme da shvati pojam integracija i slobodnog prometa ljudi, kapitala, roba i usluga kao šansu za zamajac svojoj privredi.
Otvoreni Balkan je zamišljen kao regionalna inicijativa koja će sa jedne strane pomoći regionu u ekonomskim odnosima a sa druge strane što će biti direktna posledica prvog, doći će do pomirenja naroda u regionu. Najbolji primer su Srbija i Albanija koje su u odnosu na devedesete svoje međusobne odnose okrenule za 180 stepeni i ratnohuškačku politiku paravojnih lidera pretvorili u izuzetno bliske ekonomske, političke ali i odnose svojih građana. Građani Srbije sve više putuju turistički u Albaniju, otvaraju ugostiteljske objekte, interesuju se za hotelijerstvo i slično, dok su Albanski građani veoma angažovani na izgradnji stambeno poslovnih i infrastrukturnih projekata u Srbiji. Autoput i železnica koji su u izgradnji dodatno će učvrstiti i proširiti ove veze.
Međutim, ima li istinskog pomirenja i poverenja bez takvog odnosa bezbednosnog sektora. Moramo li zauvek imati medijatora u obliku Evropola i Interpola ? Mora li se uvek izgubiti dan, dva, tri pre nego međunarodne organizacije dogovore ili narede saradnju ? Požari koji su 2021 godine zahvatili države regiona pokazuju da ne. Srpski, Makedonski, Grčki, Albanski vatrogasci i spasioci zajednički su se borili protiv vatrene stihije , jeli i pili iz istih posuda, rizikovali živote u istom plamenu ne bi li spasli nemoćne. Open Balkan iskovan u vatri, bukvalno.
I tu se vraćamo do Humanitarnog centra u Nišu. Usled ovakve situacije u koju je Rusija sama sebe dovela, njegovo postojanje gubi svaki smisao, počevši od osnovne svrhe. Usled sankcija koje sve države kojima smo okruženi primenjuju prema Rusiji a koje će zasigurno potrajati sa jedne strane ali i negativnog imidža sa druge strane koji će Rusiji i njenim uniformisanim ljudima potrajati još duže, ruski avioni i helikopteri još dugo neće moći da sleću u Niš. Zato je sasvim opravdano da se ne dozvoli da jedna humanitarna ideja propadne i pored svih kapaciteta koje poseduje. Srpsko-Ruski humanitarni centar treba preimenovati i staviti regionu na uslugu. Ne smemo dozvoliti da proklamovana neutralnost postane izolovanost i da neko drugi formira sličan centar gde bi Srbija umesto lidera i domaćina bila samo jedan od učesnika. Zato Open Balkan centar za vanredne situacije. Kao što je rekao Kisindžer „ Morate znati koji telefon da okrenete kada treba“, tako mi treba da sve uradimo da u slučaju vanrednih situacija i katastrofa svih vrsta taj telefon počinje sa 018. Mesto gde će se graditi poverenje spasilačkih službi koje su prirodno, geografski osuđene jedna na drugu i tako dati još veći podstrek Crnoj Gori i BiH da se pridruže ovoj inicijativi. Na ovaj način Centar će i EU i SAD pokazati da među susedima na Balkanu vlada poverenje a ne neprijateljstvo.
Sada je trenutak iskoristiti podršku SAD koje podršku Otvorenom Balkanu zvanično smatraju četvrtim stubom svoje politike u regionu. Sličnog stava je i EU, i veoma je značajno što je reči podrške Otvorenom Balkanu izrekao i Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel prilikom nedavne Balkanske turneje.
Formiranjem ovakvog regionalnog centra za vanredne situacije, države regiona osim što bi mogle da pomažu jedna drugoj u slučaju nevolje mogle bi da ostvare mnogo bolju saradnju sa mehanizmima EU za vanredne situacije koji se ogleda u Emergency Response Coordination Centre ERCC koji je centar Evropskog mehanizma za civilnu zaštitu a koji je tokom 2021 reagovao čak 114 puta od čega veliki broj van EU i na taj način doprinesu bržoj integraciji regiona u EU. Mogle bi da na jednom mestu mapiraju sve kritične tačke regiona i naprave planove postupanja za predviđene situacije i pravovremenim delovanjem svedu štetu na najmanju moguću meru, da spreče da poplave, požari ili hemijske havarije ali i epidemije zahvate sve države regiona.
Ali pre svega Centar mora biti operativan i funkcionalan, sa osobljem koje je spremno da uvek reaguje, ne da bude samo mesto gde će se osoblje okupljati kada se nešto desi što je trenutno. A to se može samo regionalnom saradnjom kroz učestvovanje što većeg broja država. Open Balkan centar za vanredne situacije.
Autor: Ilija Životić