Stotine vojnih analitičara i stratega pa i onih iz Rusije, čije analize se mogu naći u medijima svih vrsta saglasni su oko jedne stvari kada se posmatra Ruska agresija na Ukrajinu a to je da je koncept Ruske vojne doktrine koji je iskorišćen sasvim zastareo i da ne pripada ovom trenutku. Njemu je mesto u sredini prošlog veka, nikako u 21. veku. Ovo je vek u kome tenkovi, topovi i raketni lanseri ne predstavljaju osnov već samo pomoćno sredstvo u sukobu. Svaki sukob u savremenom svetu počinje, i svaki savremeni sukob jeste i biće praćen sajber napadima kao osnovnim oružjem. Vodeći ljudi Ruske vojske koji su u vrhu armije još od prošlih vremena ovo nisu shvatili ozbiljno i sajber napade koristili su isključivo kao pomoćno sredstvo, sa velikim rezervama prema istom , koristeći savremene tehnologije u nedovoljnoj meri oslanjajući se čak i u propagandi pre svega na TV i konferencije za medije , saopštenja iz kabineta i slično dok Ukrajinci koriste internet preko stotina malih satelita Ilona Maska, prikupljaju podatke o dejstvima i zločinima koristeći OSINT analize društvenih mreža i portala pa sve do korišćenja dronova pomoću kojih uništavaju rusku ratnu tehniku skuplju desetinama puta.
Savremeno doba zahteva savremeni pristup svim sferama, naročito bezbednosti. Drugim rečima, prosto gomilanje ratne tehnike ne znači da ste bezbedni ili superiorni. Setimo se možda i najbolje akcije koja se pripisuje Mosadi u Istoriji. Iran je nakon skidanja sankcija nastojao da ojača svoj nuklearni program za koji je Izrael smatrao da je samo paravan za pravljenje atomskog oružja. U tu svrhu od jedne Skandinavske države naručio je potrebnu tehnologiju u vidu centrifuga. Prema pričama koje kruže obaveštajnim krugovima, agenti Mosada su se inflitirali u radnike same fabrike i u procesu proizvodnje u centrifuge ubacili neaktivan kompjuterski virus. Sačekali su da centrifuge budu dopremljene u Iran, da se instaliraju u nuklearno postrojenje i nakon izvesnog vremena aktivirali virus čime su uništili ne samo pomenute centrifuge već i kompletno postrojenje vredno nekoliko milijardi dolara i nuklearni program Irana vratili nekoliko godina unazad.
Srbija se ovih dana na sreću suočava sa najbezazlenijim sajber napadima koji su mogući a koji izazivaju strah i paniku kod građana. Slanje mejlova sa adresa koje se ne mogu precizno utvrditi, odnosno ne može se tačno identifikovati pošiljalac je prema ranije rečenom mačiji kašalj uz svo poštovanje za ljude kod kojih izaziva paniku i policiju koja pada sa nogu da obiđe sve lokacije i izvrši kontra-diverzione preglede. Stiče se utisak da je Srbija na neki način ostavljena sama u ovom trenutku. Da ne dobija pomoć od stranih država kako bi se izborila sa situacijom. Međutim, kao neko ko je profesor iz oblasti bezbednosti, i ko zna kako se ove stvari rešavaju u međudržavnim odnosima, moram da kažem da Srbija nije uradila domaći zadatak kako treba. Naime, mi imamo potpisan sporazum sa Ruskom službom obezbeđenja gde se u članu 2 stav Đ govori o zajedničkom delovanju u slučaju sajber pretnji. Ali kako očekivati pomoć od nekoga u vezi nekog problema kada je taj subjekt deo države koja prva Sajber bezbednost ne shvata ozbiljno kao što se vidi na ratištu ukrajini, već sajber prostor prema navodima nekadašnje premijerke VB Tereze Mej i poternicama FBI za 3 pripadnika Centra 16 FSB koristi isključivo za upravo sajber napade kakvim smo mi izloženi. Osim sa njima Srbija je domenu sajber bezbednosti izvela i nekoliko vežbi sa NATO pod nazivom Sajber Tesla ali mi nismo član NATO da bi smo imali osnova za traženje pomoći od recimo NATO centra u Estoniji.
Možda bi najprihvatljivije bilo da kao kandidat za članstvo u EU što je zvanično opredeljenje države Srbije i stoji u Strategiji Nacionalne Bezbednosti zatražimo pomoć od Brisela i njihovih službi bezbednosti koje u okviru Evropskog centra za suprotstavljanje hibridnim pretnjama u Finskoj ima i više nego odgovarajuće resurse za rešavanje ovakvih situacija. Ali tu dolazimo do problema. Srbija je odbila da učestvuje u radu ovog centra jer je smatrala da će to naškoditi našim odnosima sa Rusijom. Pomalo čudno, neko je odlučio da nam ne obezbedi dodatnu mogućnost odbrane kako se ne bi zamerio strani koja ima sa jedne strane istorijsku genezu izvođenja prostih sajber napada uz istovremenu inferiornost prema sajber ratovanju na uštrb zastarele vojne doktrine.
Srbija ne sme ni u kakvom slučaju da proklamovanu neutralnost pretvori u izolaciju od savremenih tehnologija, tehničkih dostignuća i mora da prati globalne trendove u domenu bezbednosti. A oni nam govore a u to smo se nažalost i sami uverili da je nemoguće sami se odupreti ovakvim saber napadima i da se oni sprečavaju ili rešavaju samo međunarodnom bezbednosnom saradnjom u okviru svog okruženja a to je Evropska a ne Evroazijska unija.
Autor: Ilija Životić