Jermenija na raskrsnici
Ruska agresija nije promenila samo bezbednosnu arhitekturu Evrope, veći i evropskog najbližeg susedstva. Jermenija je samo još jedna od država u nizu koja se nalazi pred raskrsnicom u pogledu redefinisanja svojih spoljnopolitičkih i bezbednosnih partnerstava kada je reč o Rusiji. Pozicija Ruske Federacije nije više povoljna ni po samu Rusiju, ali i po ruske partnere i saveznike. Članstvo Jermenije u Organizaciji dogovogora o kolektivnoj bezbednosti(ODKB) nije se pokazalo kao delotvorno tokom ratova na Nagorno-Karabahu. Dok je Azerbejdžan izvodio napade na jermensku nepriznatu teritoriju na Nagorno-Karabahu, članica ODKB-a Belorusija je tokom rata 2020.godine Azerbejdzanu isporucivala rakete Polonez.
Isto tako svih ranijih godina Ruska Federacija je u periodu od 2009-2013 činila 80% uvoza oružja Azerbejdžana, dok je 2015-2019 taj procenat spao na 31% prema izveštaju SIPRI-ja. Ovakve isporuke u cilju vojnog jačanja Azerbejdžana predstavljaju totalnu koliziju sa interesima Jermenije kao članice ODKB-a. Poređenja radi SAD i NATO prilikom odbrambenih ugovora u obzir uzimaju i okolnost da li transfer oružja može nepovoljno uticati po bezbednost saveznika. Sve isporuke oružja Azerbejdžanu su direktno u suprotnosti sa odbrambenim interesima Jermenije što pokazuje apsolutnu nefukncionalnost i fundamentalno odsustvo solidarnosti članica ODKB saveza. Na sve to treba dodati zabranu izvoza žita i pšenice u članice Evroazijske ekonomske unije, koju je zavela Rusija.
Na poslednjem samitu ODKB-a ovog meseca 2022. premijer Jermenije Nikol Pašinjan je podvukao razočaranje zbog odsustva reakcije ODKB-a u skladu sa mehanizmom reakcije na krizne situacije koji usvojen jos 2010. Pašinjan je podvukao da je narušen integritet Jermenije od strane azerbejdžanskih trupa i istakao da je izostao odgovor ODKB-a kako je Jermenija očekivala, sa druge strane istakao je zamerku na prodaju oružja državama koje nisu prijateljske prema članicama ODKB-a.
Uporedo sa čvrstim post-Sovjetskim nasleđem, tridesetogodišnjim konfliktom sa Azerbejdžanom, nova garnitura u Jermeniji nastoji da osnaži svoje čvršće veze sa EU i Zapadnim državama. Na stolu se uveliko nalazi ugovor o sveobuhvatnom i unapređenom partnrestvu kao i ekonomsko-investicioni plan sa EU. Razgovori se već dugo odvijaju u pravcu vizne liberalizacije. Jermenija očigledno traži spoljnopolitičke alternative koje mogu rezultovati u ekonomskom napretku i snažnijem potstreku razvoja. Jermenska nacionalna banka uveliko prognozira negativan rast ruske ekonomije kao i pad spoljnotrgovinske razmene sa Rusijom, koji iznosi oko 2,5 milijardi dolara. Uporedo sa izgradnjom partnerstva sa EU, Jermenija je potpisala ugovor o odbrambenom partnerstvu sa Gruzijom, memorandum o saradnji u oblasti nuklearne bezbednosti sa američkim Stejt Dipartmentom. U izradi je sporazum o strateškom partnerstvu sa Iranom naročito u pogledu šire globalne energetske bezbednosti. U slučaju postizanja sporazuma o iranskom nuklearnom programu sa Amerikom i povratka Irana u međunarudno zajednicu može se očekivati da Jermenija postane tranzitna ruta za iranske energente jer Rusija dugi niz godina neće biti prihvatljiv partner za države EU.
Jermenski geografsko-istorijski položaj u velikoj meri sprečava ovu državu da krene putem intenzivnog ekonomskog razvoja, da iskoristi svoj pun potencijal kao i da sprovede obiman set reformi.
Kada je Vlada Jermenije obnarodovala pregovore o normalizaciji i demarkaciji sa Turskom i Azerbejdžanom započet je niz uličnih demonstracija koji se završio razapinjanjem šatorskog naselja na Francuskom Trgu u Jerevanu. Jedna od najprometnijih ulica nalazi se pod blokadom već 15 dana. Demonstracije se kreću ulicama Jerevana, sukobi su postali vrlo učestali, a obim uhapšenih iznosi preko 300 čljudi do sada. Ova brojka izazvala je pažnju i Brisela i Moskve. Izjava Dmitrija Peskova da „pažljivo“ prate situaciju u Jerevanu prouzrokovala je pravu zebnju u vladajućim krugovima. Zadnji put kada je Rusija izražavala zabrinutost to je bilo u Kazakstanu i Ukrajini. Još je pod velom tajne taj Ruski „izlet“ za Kazakstan koji je bio praćen narativom o ruskoj istorijskoj zemlji na severu Kazakstana, a koji važi za region bogat energentima. U slučaju Ukrajine još uvek traje oružana agresija. Kada je reč o Jermeniji Rusija poseduje vojnu bazu u gradu Gjumri, iz koje je do sada ekspedovano nekoliko transportnih aviona, verovatno kao vid pojačanja za ukrajinski front. Jermenska geopolitička perspektiva 30 godina pogoduje održavanju ruskog prisustva i gledanja Jermenije kao svog „dvorišta“. U tom kontekstu pojedini analitičari ukazuju da iza nacionalističkih protesta koji su zahvatili Jerevan, stoje ruske strukture. Kolovođe protesta su iz redova opozicionih poslanika, ali je zabeleženo i prisustvo bivših predsednika i šefova policije koji važe za proruske ljude. Zahtevi koje protestanti ističu odnose se na miniranje tekućih pregovora sa Azerbejžanom i Turskom. Za sada nema zvanične potvrde o ruskoj umešanosti u organizaciju demonstracija. Treba imati na umu da sveobuhvatna normalizacija odnosa uz bezbednosne garancije za Jermene na Nagorno-Karabahu otvara sasvim novu perspektivu moderne Jermenije. A uloga Rusije u pogledu bezbednosnog činioca značajno bi slabila. Sve glasnije se govori o ulozi Rusije u održavanju zamrnutog konflika u cilju održavanja svog vojnog i bezbednosnog prisustva. Zvanični Jerevan nema samo bezbednosne implikacije svog udaljavanja od Rusije, već i energetske. 100% zavisnost od ruskih energenata predstavlja egzistencijalnu pretnju, dok infrastruktura za energente iz Irana tek treba da bude izgrađena. Monopolski udeo ruskih energetskih kompanija predstavlja delotvornu polugu pritiska u slučaju da Ruska Federacija odluči da je upotrebi.
Kao taoc etno-geografske datost Jermenija se danas nalazi pred mogućnošću da stavi tačku na 30 godina sukoba. Ostaje poprilično nedefinisano kako će Azerbejdžan pristupiti pregovorima, za sada stižu poruke da je kompromis moguć. Postavlja se objektivno pitanje ko će biti taj broker diler. Nakon sukoba potrebno je ekonomski približiti države, a nacionaliste udaljiti od procesa odlučivanja, imali su 30 godina prilike da nešto postignu to se nije dogodilo. Da li će Jermenija načiniti zaokret i izaći na zelenu granu ostaje da pratimo.
Autor: Darko Obradović