Nije nikakva tajna da veliki broj obaveštajnih službi izvodi tajne operacije na teritorijama stranih država pa čak i onih koje su im saveznici. Neretko se dešava da se sprovode i likvidacije. I tu dolazimo do najvažnije razlike u pomenutom delovanju. Za likvidaciju neke osobe od strane Američkih službi bezbednosti potrebno je izvršno naređenje sa najvišeg nivoa. Mete su uvek terorističke vođe. Svakoj akciji prethodi izrada bezbednosne procene da bi se proverila verovatnoća eventualnih civilnih žrtava. Nakon što je bivši predsednik Tramp naredio rekordnu upotrebu dronova zarad likvidacije terorista, vojska SAD je kako bi izbegla civilne žrtve razvila specijalnu bombu bez eksploziva koja neposredno pred udar u vozilo izbacuje veći broj specijalnih oštrica čime vozilo seče na delove i naravno likvidira metu bez opasnosti po okolinu.
Sa druge strane Ruske službe bezbednosti koriste sasvim drugačiju taktiku i biraju sasvim drugačije mete. Naime ne postoji ni jedan viđeniji teroristički lider koji je u poslednjih 20 godina likvidiran od strane Ruskih službi. Al Kaida, ISIS, HAMAS, HEZBOLAH i ostale terorističke organizacije nisu se nikada našle na udaru ruskih agenata. Ali zato jesu svi oni koji su u javnosti iznosili negativne komentare o vladavini Vladimira Putina. Ali ni na njih nisu vršeni klasični atentati. Ne. Ruskim službama to nije bilo dovoljno. Trebalo im je da svojim akcijama izazovu strah i paniku kako bi u takvoj atmosferi ispunili svoje zacrtane ciljeve. Sve je počelo još za vreme KGB koji je agente bugarske obaveštajne službe koja im je bila direktno potčinjena snabdeo specijalnim oružjem u obliku kišobrana iz kojeg su se ispaljivale kuglice otrova ( ricin) koje bi izazivale smrt nalik infarktu. Čuveni Bugarski kišobran stvoren u moskovskom Centralnom naučno-istraživačkom institutu specijalne tehnike KGB, prvu žrtvu odneo je 1978 godine u Londonu. U pitanju je bio Bugarski disident Georgi Markov, čovek koji se nije slagao sa zvaničnom politikom Bugarske i Varšavskog ugovora i o tome javno govorio na radio stanicama na kojima je radio. Mesec dana pre tog atentata istim metodom je izvršen atentat u Parizu na Vladimira Kostova takođe Bugarskog disidenta koji je isto tako svoje stavove iznosio na radio stanicama u Parizu. On je preživeo zahvaljujući nešto debljoj jakni koja je usporila kuglicu sa otrovom i verovatno zadržala najveću količinu istog.
2008 godine utvrđeno je da je atentator bio agent Bugarske obaveštajne službe, Italijan sa pasošem jedne skandinavske države.
Da Rusi ozbiljno rade sa otrovima i radioaktivnim materijalima govorili su mnogi ,,prebezi" koji bi se dokopali Zapada. Za potvrdu ovih tvrdnji nije se dugo čekalo. 2006 godine u centru Londona otrovan je bivši agent, pukovnik KGB Aleksandar Litvinijenko koji je postao poznat kada je u Moskvi na konferenciji za štampu kritikovao režim i način rada Ruske tajne službe. Kako je istraga utvrdila njemu su Ruski agenti Andrej Lugovoj i Dmitrij Kovtun, ubacili radioaktivne supstance ( polonijum210) u čaj. Litvinijenko se bukvalno raspadao pred lekarima u bolnici . Slike su obišle svet koji je ostao zgrožen ovakvim do tada neviđeno brutalnim ubistvom.
Ana Politkovskaja, Ruska novinarka i veliki kritičar Putina, ubijena 2006 hicima iz pištolja, tvrdila je da je bila otrovana na letu za Severni Kavkaz 2004, kad joj je pozlilo i izgubila je svest.
Sličan scenario trovanja u avionu doživeo je i najveći kritičar Putina u ovoj deceniji Aleksandar Navaljni koji je bio otrovan na letu 2020 godine nakon čega su ga jedva spasili u Berlinskoj bolnici usled trovanja trovanja supstancom iz grupe holinesteraznih inhibitora. Takvo dejstvo karakteristično je za otrove Sarin, VX i Novičok. Postoji mogućnost da je otrov ubačen u šolju crnog čaja koji je on popio u aerodromskom kafiću u Tomsku.
Ruski agenti su otrov Novičok koristili i u pokušaju ubistva Skripaljevih 2018 godine u Velikoj Britaniji kada je više lica završilo u bolnici a jedna žena je preminula usled trovanja. Ruski agenti koji su koristili imena Aleksandar Petrov i Ruslan Boširovsu bili toliko bezobzirni da su bočicu parfema u kojoj je bio otrov Novičok ostavili u kutiju u kojoj se prikuplja pomoć za beskućnike i prava sreća je da je bila samo jedna žrtva.
Viktor Janukovič, predsednik Ukrajine u periodu kada je ova država napustila Ruski kurs i okrenula se zapadnim vrednostima otrovan je dioxinom i jedva je preživeo zahvaljujući lekarima klinike u Švajcarskoj. Jedan od trojice muškaraca na večeri 2004 godine kada je Juščenko otrovan, bivši zamenik šefa ukrajinske službe bezbednosti Volodimir Satsjuk, pobegao je u Rusiju ubrzo nakon toga.
Uporedo sa trovanjem političkih protivnika, Ruska Federacija je korišćenjem meke moći u koju se ubrajaju brojni mediji koji su pod njihovom kontrolom ili na koje imaju uticaj,desetine raznih društava prijateljstva, Kozačkih organizacija, borilačkih klubova veštine Sistema ali i angažovanjem političara poreklom iz Evrope u svojim energetskim kompanijama sa enormnim primanjima, pristupila trovanju javnosti kroz formiranje paralelne stvarnosti u kojoj je ona žrtva Zapada i spasilac slobodnog sveta. Mišljenje autora je da što se zemlje pod napadom ovih otrova budu više opirale to će doze otrova biti sve jače, sve dok se one ne budu ojačale protiv otrovom u vidu EU i NATO. U suprotnom doživeće sudbinu Litvanjenka koji je pred smrt bio nemoćan, čije se telo doslovce raspadalo iznutra sve dok se nije ugasio.
Autor: Ilija Životić