Dezinformacije i zablude oko sankcija Rusiji
Dezinformacije i obmane:
- Uvođenje sankcija Rusiji nije isplativo
- Države koje su uvele sankcije Rusiji imaće veću štetu nego sama Rusija
- Rusiji sankcije ne mogu ništa
- Evropa i Svet su zavisni od Rusije
- Sankcije prema Rusiji su autodestruktivne
Narativ:
Od kako se Ruska Federacija našla pod sankcijama saznali smo da je Rusija „globalni lider“ u proizvodnji hrane. Pod udarima propagande saznajemo ono što nismo znali da Rusija „hrani“ ceo Svet. I da je ruska ekonomija „temelj“ globalne ekonomije. Evropa ne može bez ruskog gasa.
Da li je to baš tako kako nam se prezentuje?
Razbijanje dezinformacija i obmana
Uvoz EU iz Ruske Federacije u periodu od 2011.-2021. je u padu. 2011. Uvoz je iznosio 193 milijarde eura, dok 2021. Iznosi 158 milijardi eura. Za isti period izvoz čini 2011. 103 milijarde dok 2021. to iznosi 89 milijardi.
Popularan je mit da snabdevanje hranom zavisi od Ruske Federacije i da će EU gladovati zbog sankcija.
Realnost je da EU iz Rusije uvozi hranu i žive životinje u iznosu od 2 milijarde eura, dok u Rusiju izvozi 4 milijarde eura.
Kada je reč o hemikalijama vrednost uvoza i izvoza je u korist EU. Iz Rusije u EU se uvozi 6 milijardi dok se u Rusiju iz EU uvozi 20 milijardi eura.
Kada je reč o mehanizaciji i mašinama EU izvozi 39 milijardi eura, dok se iz Rusije uvozi svega 1.9 milijardi eura.
Kada je reč o mineralnim gorivima i sličnim materijalima uvoz u EU je u vrednosti 99 milijardi eura, pre svega ovo se odnosi na prirodni gas. Dakle Rusija je zavisna od prodaje prirodnog gasa EU, isto onoliko koliko je EU zavisna 41% od potrošnje ruskog gasa.
Uvoz iz Rusije čini 7,5% ukupnog uvoza u EU.
Izvoz u Rusiju čini 4.1% ukupnog izvoza iz EU.
Glavni trgovinski partner Ruske Federacije je EU i čini 35% Ruske trgovine u 2021. godini.
Ruski izvoz u EU čini 31%.
Kada je reč o EU Rusija zauzima peto mesto, a u pogledu spoljnotrgovinske razmene sa 5.8% ukupne trgovine u 2021.
Kada je reč o najvećim izvoznicima hrane proizvodnja pšenice unutar EU je duplo veća od proizvodnje Ruske Federacije.
Kako sankcije deluju na Rusiju?
Već u prvim danima sankcija osnovne životne namirnice su poskupele za 30%, dok je cena mleka duplo uvećana. Cena šećera i žitarica je u Rusiji uvećana za 20%. U načelu cene su povećane 30% i više . Mnogi restorani su preprodavali hranu za 10 puta veću cenu. Cene voća i povrća usled sankcija su porasle od 10% do 50%
13.000 ljudi je uhapšeno zbog anti-ratnih protesta.
Preko 600 kompanija je napustilo Rusku Federaciju.
Efekat sankcija na Rusku Federaciju za period 2014-2021 iskazana kroz bruto domaći proizvod u trilionima dolara
|
2014 |
2,5 |
|
2015 |
1,3 |
|
2016 |
1,2 |
|
2017 |
1,5 |
|
2018 |
1,6 |
|
2019 |
1,6 |
|
2020 |
1,4 |
|
2021 |
1,6 |
Pod udarom sankcija očekuje se da će 2022. , prema nekim procenama ruska ekonomija, pasti za 25% do 30%. Rusija se suočava sa dubokom i produženom ekonomskom depresijom koja će se samo pogoršavati što duže bude izolovana od ostatka globalne ekonomije.
Sankcije će značajno uticati na i ovako loš životni standard ruskih građana, odraziće se na javna ulaganja, kao i na tehnološki razvoj.
49 odbrambenih ruskih kompanija nalazi se na listi sankcija i ograničen im je pristup vrhunskoj visokoj tehnologiji bez čega nema tehnološkog napretka.
Srbija i Rusija između mita i stvarnosti
Primena aktivnih mera prema građanima Srbije stvara lažnu dilemu između izbora Zapada ili Rusije. Srbija nije učesnik sukoba, već usled sukoba treba da čuva svoj nacionalni interes. Ukoliko se nacionalni interes ogleda kroz ekonomsku snagu koja je garant razvoja i unapređenja života građana, tu nema prostora za navijanje već za podatke.
Srpski izvoz u EU i CEFTA region sa SAD iznosi iznosi 82.76%. Dakle srpska privreda je zavisna dominatno od onog dela sveta koji je sankcionisao Rusiju zbog agresije na Ukrajinu. Dok srpski izvoz u Rusku Federaciju iznosi 5,35%.
Kada je reč o stranim direktnim investicijama u zadnjih deset godina 75% dolazi iz država koje su sankcionisale Rusku Federaciju zbog agresije na Ukrajinu. Iz Ruske Federacije investicije su dominatno usmerene na Naftnu industriju Srbije u iznosu od 9,33% u proteklih 10 godina.
U pogledu snabdevanja energentima Srbija se nalazi pred velikim izazovom usled 100% zavisnosti od ruskog gasa. Ova energetska ucena usled bezbednosnog poremećaja u Evropi nameće se kao poseban izazov usled objektivnih ograničenja.
Proces EU integracija je uticao na razvoj Srbije, učinio sprsku privredu konkurentnom.
Zašto je važno ovo poređenje? EU ima mnogo veći trgovinski balans sa Ruskom Federacijom i odlučila se na sankcije jer se na taj način štiti bezbednost, kulturološka vrednost i demonstrira političko opredeljenje da li se prihvataju ruske ili evropske vednosti.
Autor: Darko Obradović