source photo: https://militarywatchmagazine.com/
Pre dve godine stručna i medijska javnost u Srbiji zainteresovala se za nabavku i karakteristike kineskog protiv-vazdušnog sistema izvozne oznake FK-3 (kineska varijacija za domaće tržište nosi oznaku HQ-22, Crveni jarbol-22 ). O ovom sistemu osim nekoliko usko stručnih sajtova jako malo se pisalo, a još manje analiziralo sa aspekta performansi, karakteristika, integracije i nevojnih implikacija.
Šta je FK-3 i kako dejstvuje?
Kineski „S-300“ kako se često naziva FK-3 je PVO sistem srednjeg dometa dizajniran da uništi avione, bespilotne letilice, krstareće rakete i helikoptere na svim visinama koje oni koriste. Na početku treba razgraničiti da je S-300V4 (NATO oznaka SA-23) sistem dugog dometa, a FK-3 je sistem zemlja-vazduh srednjeg dometa do dugog dometa.
HQ-22 predstavlja drugu generaciju sistema HQ-12 sa srednjim dometom dejstva u rasponu od 150-170km(za domaću verziju). Na izložbi prvi put u Džuhaju 2016.godine privukao je veliku pažnju. Ono što karakterište ovaj sistem je domet do visine od 27km. Na istom sajmu je prezentovan je domet gađanja do 100km po horizontali. Kompleks od tri lansera sposoban je da ispali 12 projektila na šest ciljeva istovremeno. Protivraketni odbrambeni sistem je opremljen poluaktivnim nišanskim radarom. I ako koristi osnovu HQ-12, rakete nemaju tkz. „krila“. Domet FK-3 je u klasi sa američkim Patriotom-III kako navode kineski javni izvori. Ovo je sistem srednjeg do dugog dometa, čak idu toliko daleko da maksimalni domet raketa dostiže 400km, zapravo domet otkrivanja ciljeva poput aviona Avaks (što je malo verovatno po navodima zapadnih vojnih analitičara). Za sada je potvrđen domet od 100km sa maksimalnom visinom dejstva 27km za izvoznu varijantu oznake FK-3.
Sistem HQ-22 koristi posebne protiv vazdušne vođene rakete u transportnim i lansirnim kontejnerima.
Osnovna namena kompleksa HQ-22 je borba protiv lovaca, helikoptera, krstarećih raketa i bespilotnih letilica. Ovaj sistem zemlja-vazduh prema tehničkom opisu ima karakteristiku od 150-170km, na visinama od 0,05km do 27km. FK-3, izvozna verzija HQ-22, ne prelazi 100km po horizontali. Sve ostale karakteristike su identične. Ovaj sistem srednjeg dometa opremljen je dvostrukim sistemom navođenja, poluaktivni nišanski radar automatski prebacuje na radiokomandni metod navođenja u slučaju elektronskog suprotstavljanja od strane neprijatelja. Dve vrste navođenja podižu nivo efikasnosti gađanja vazdušnog cilja. Radar za navođenje omogućava istovremenu kontrolu 12 projektila na 6 ciljeva, odnosno pokrivanje 6 ciljeva istovremeno. Detaljna specifikacija nije dostupna u javnim izvorima, osim tvrdnje da sistem poseduje „savršen sistem za elektronsko ratovanje i može dejstvovati u više modova“. Proizvođač navodi da sistem može ići po nepristupačnom terenu, a da je maksimalna brzina 65 km/h. Motor nemačke proizvodnje od 517 konjskih snaga ima deklarisani marševski domet od 100km do 150 km. Sistem se sastoji od komandnog vozila, radarskog vozila i 3 lansera koja uključuju po 4 rakete.
Po ugledu na sovjetsku doktrinu ima nezavisnu komandnu i kontrolnu jedinicu za otkrivanje i gađanje ciljeva.
Tokom Aero Mitinga 2021. u Kini otkrivena je namena HQ-22 da se poveže sa postojećom PVO mrežom i sistemima kako bi „začepio“ rupe koje mogu ostati otvorene u odnosu na HQ-9.
Treba imati na umu da maksimalni domet ovog sistema se odnosi na velike, neagilne mete kao što su tankeri koji lete na srednjim visinama. Protiv agilnih, niže letećih ciljeva(bespilotna letilica, jurišnik) praktični domet i efikasnost dejstva je znatno manja.
Sistemi srednjeg dometa doktrinarno bi trebalo da budu pridodati kopnenim snagama i da budu bliži borbenim linijama. Ovakvi sistemi najčešće služe da ograniče vazdušnu podršku neprijatelja na određenom prostoru.
U procenama kineske vojne moći navodi se da već od 2018. Kina ima preko 13 bataljona HQ-22 u upotrebi na severnom, centralnom i zapadnom reonu. Ono što ostaje kao nepoznanica za ovaj sistem jeste njegova efikasnost. Tokom prvog testiranja kineski državni medij je izvestio da je sistem HQ-22 postigao 15 od 15 pogodatak sa 100% efikasnosti prilikom prvog praktičnog dejstva, a fotografije ovog dejstva su objavljene 2018.godine, dve godine od uvođenja u operativnu upotrebu. Isto tako treba imati na umu da sistem FK-3 nije dejstvovao u realnim borbenim uslovima
„Porizvedeno u Kini 2025“ i „Pojas i Put“
Može se primetiti da na vojnim sajmovima NR Kina sve više izlaže sisteme koji se „razlikuju“ od ruskih parnjaka. Na ovom mestu uočavamo demonstraciju kineskog državnog planiranja „Proizvedeno u Kini 2025“. Ovaj plan podrazumeva da se uvoz zameni kineskim ekvivalentom, tj.kopijom. Uvozne tehnologije Kina pokušava autonomno da proizvede. Usled tehnološkog nedostatka u većini slučajeva kineski sistemi se sklapaju od proizvoda sa Zapada, ta zavisnost je izgledna i u budućnosti. Ovakav nastup predstavlja ekonomski izazov za države koje izvoze visoke-tehnologije i proizovode. Ovi napori direktno rezultuju modernizacijom kineske vojske, koja je često zasnovana na šijunaži i intelektualnoj krađi. Ovakva praksa navodi mnoge države da odustanu od transfera tehnologija dvostruke namene u Kinu. Sa druge strane kada govorimo o nastupu NR Kine treba imati na umu da će Kina nastojati da svoju vojnu tehnologiju ponudi u okviru inicijative „Pojas i Put“. Za početak baziraće se na izvoz sofisticirane vojne opreme kao što je i FK-3. Dok već u drugom koraku može krenuti putem bliže vojne i bezbednosne saradnje u okviru „Pojasa i Puta“. Bezbednosna komponenta „Pojasa i Puta“ već se realizuje u nekim državama, kao što je Srbija, i ako niko od zvaničnika tu saradnju ne naziva vojnim „Putem Svile“. Naročito što bi sekuritiazacije ove kineske inicijative popalila lampice kod evropskih i američkih partnera.
Kada je reč o poduhvatu „Proizvedeno u Kini 2025“ Kina koristi različite metode da dođe u posed sofisticiranih tehnologija. Neki od tih metoda, za pribavljanje strane vojne tehnologije (ovo direktno utiče na sadašnju Rusko-Kinesku saradnju u svetlu agresije na Ukrajinu) i tehnologije dvostruke namene, su ofanzivna dejstva prema stranim investitorima, sajber krađe, zloupotreba kineskih državljana koji imaju dostup sofisticiranim tehnologijama, upadi u sajber infrastrukturu kao i drugi nelegalni metodi. Neki od incidenata tokom 2018. u Sjedinjenim Američkim Državama uključili su pokušaje da se pribave podaci o avio tehnologiji i protiv podmornočkih tehnologija do drugih hardverskih rešenja.
Osnovni pregled odbrambenog izvoza NR Kine
Prema deklarisanim podacima za period 2015-2021 vidimo da Kina nije prodala ni jedan PVO sistem 2019,2020 i 2021. Ili nije to deklarisala i još uvek objavila u SIPRI bazu. Ova baza se ograđuje napomenom da iznosi do pola miliona dolara se knjiže kao 0 u njihovoj tabeli.
Kada se govori o kineskim PVO sistemima beleži se kontinuiran pad izvoza od 2016. godine.
Institut SIPRI uočava da je trend pada izvoza kineskog oružja stabilan. Neki od razloga za gubitak zainteresovanosti za kinesko oružje leži u nepouzdanosti, skrivenim troškovima ( uključujući i političke) međutim kao glavni razlog identifikuje se veliko odsustvo testiranja ovih sistema u realnim borbenim uslovima. Za razliku od zapadne tehnike koja se više puta pokazala u različitim okršajima.
Od 2010-2020 sa 1,5 milijardi izvoz je pao na 759 miliona što je najniže zabeleženi iznos od 2008.godine, i ako je Kina drugi najveći proizvođač oružja na svetu.
Broj zemalja u koje NR Kina izvozi oružje sa 40 je porastao na 53 države u periodu od 2015-2019.
Implikacije odbrambene saradnje sa NR Kine
U svetlu ruske agresije na Ukrajinu postavlja se opravdano pitanje saradnje država sa autoritarnim režimima. Naročito u pogledu ograničenja koja mogu nastupiti usled sankcija i izolacije tih država, objektivno se nameće pitanje snabdevanja i remonta takvih sistema koji dolaze iz NR Kine. Treba imati u vidu da se pojedine kineske kompanije već nalaze na listi amerčkih sankcija usled kršenja embarga na izvoz oružja u Iran, Siriju i Severnu Koreju. Ograničenja usled saradnje sa takvim kompanijama mogu se negativno odraziti na odbrambene potencijale države.
Zavisnost od autoritarnih režima u direktnoj je proporciji sa spoljnopolitičkim izborima kao što je čanstvo u EU. Na primeru odbrambene saradnje sa Ruskom Federacijom već se manifestuju objektivna ograničenja sa direktnim implikacijama na ekonomski i nacionalni interes.
Autor: Darko Obradović