Ruski napad na Ukrajinu zauvek je promenio bezbednosnu arhitekturu Evrope. Implikacije ovog namernog rata odraziće se na dobar deo planete. Ukazalo se nekoliko bitnih stvari, na koje su malobrojni ukazivali zadnjih decenija. Potreba o jačanju istočnog krila nije ruski mit o širenju NATO-a, već osnov bezbednosti država sa kojima se Rusija graniči.
Nakon agresije na Ukrajinu neophodno je krenuti u hitnu akciju na jačanju Gruzije, Jermenije, Azerbejdžana,Moldavije i Zapadnog Balkana. Sve su ovo prostori na kojima ruski obaveštajni aparat decenijama rovari kreirajući religiozne, nacionalne pa čak i antivakcinaške podele među građanima. To je taj pojas „neutralnih“ država čiji građani treba da posluže kao faktor ugrožavanja političkog Zapada.
Strateška vizija Evropske Unije se u zadnji čas konsolidovala. Do samo neki dan stopiranje Severnog Toka 2 niko nije mogao da zamisli.Rat je aktuelizovao i pitanja hitnog prijema u EU. Oni koji su „cepidlačili“ po pitanju proširenja sada treba da daju odgovor na jednostavno pitanje. Da Bugarska nije članica EU i NATO, da li bi smo danas imali rusku vojsku, rakete, avione i brodove na njenoj teritoriji?
Čemu nas uči druga faza rusko-ukrajinskog rata.
Prvo, srušen je mit o neutralnosti država. Zašto Rusija nije napala Baltičke Republike ili Poljsku, već je napala Ukrajinu. Ranije je napala Gruziju, dok u Moldaviji,Belorusiji, Nagorno-Karabahu i Kazahstanu ima trupe spremne da spreče svaki ozbiljniji korak ka evro-atlantskim integracijama. Bivši istočni lager bez NATO-a ne samo da ne bi bio bezbedan, već ne bi bio ni slobodan i ekonomski stabilan. Anti-raketni štit, koji je putinova fabrika laži godinama napadala, i te kako ima svoju svrhu,. A danas zahvaljujući tom štitu bar mi koji se nalazimo iza možemo biti sigurnu od ruskih nuklearnih bombi.
Kada Rusija govori o neutralnosti ona ne misli na Finsku i Švedsku, već misli na države koje su spoljnopolitički u potpunosti lojalne Moskvi. Svaki drugi vid neutralnost za njih nije opcija. Rusija neće napasti članicu NATO-a, ali će i te kako koristiti neintegrisane prostore za svoje delovanje protiv Zapada. Kroz svoju zamisao o pojasu neutralnih država, zapravo nastoji da uspostavi tampon zone i proksi teritorije za narušavanje evropske bezbednosti. U cilju postizanja svojih ciljeva koristi široku paletu alata od rušilačkih nereda, državnih udara, energetskih ucena do etno-religijskih podela.
Od 2008. gledamo da se aspiracije ka članstvu u EU sprečavaju aktivnim merama a sada i raketama. Rusija kao velika sila nema moć privlačnosti, ko god je mogao preko NATO-a je pobegao. Niko svojom voljom ne pristaje da bude deo ruskog sveta.
Mnogi olako odbacuju evroatlantske integracije dok ističu da su za evropske. Od kud njima tako precizna podela i rezolutno odbacivanje jednih i prihvatanje drugih integracija. Zar EU nema zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku? U ovom konkretnom povodu za usaglašavnjem sa EU radi se o čistim evropskim integracijama. Koncept EU prepozanje vojnu neutralnost, ali i te države i te kako sprovode zajedničku spoljnu politiku EU.
Evropske ili evroatlantske inegracije u oba slučaja obavezuju na usaglašavanje spoljne politike sa partnerima. Da li su Švedska ili Finska manje vojno neutralne zato što su zavele sankcije Rusiji? Ili što su svih ovih godina usaglašavale svoje postupke kao članice EU, a u odnosu na Moskvu i Peking.
Lažnih dilema je na pretek. Dobrim delom kreirane su posredstvom aktivnih mera prema civilnom stanovništvu, upotebom ekonomskih pritisaka i energetskih ucena. Pre 12 dana svet se promenio, vreme je za skupljanje saveznika. Nakon glasanja u Generalnoj Skupštini OUN samo je potvrđena međunarodna izolacija Rusije. Upotreba ruskog veta nikada nije donela rešenja, već samo održavanje političkih i bezbednosnih kriza. Kada su nama zavođene sankcije nije bilo potezanja ruskog veta, ali kada treba održavati krize i antagonizme uvek se nađe koje veto viška.
U novnonastalim geostrateškim okolnostima, pored saveznika biće veoma važna solidarnost. Solidarnost u podnošenju tereta ekonomske i energetske krize. EU je položila ispit po pitanju Kovid-19, ubedljivo je najveći donator našoj zemlji. Najveći je naš spoljnotrgovinski partner i investitor. Ni Rusija ni Kina ne mogu biti alternativa našem ekonomskom razvoju, a samim tim nacionalnom interesu. Da li će nam Kina i Rusija vratiti Kosovo? Neće.
Ovaj tekst je prvobitno objavljen kao autorska kolumna u dnevnom listu Alo
Autor: Darko Obradović