Autor: Biljana Šahrimanjan Obradović
Da li smo svesni šta se dešava na granicama u Ukrajini i Rusiji ?
Da li smo svesni šta Ruska Federacija u stvari želi svim ovim potezima?
Da li smo sigurni koju poruku nam Ruska Federacija želi poslati ?
Za sve odgovore na ova pitanja, za početak se moramo vratiti u prošlost i početi od 1922.godine kada je formiran SSSR ( Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika ) i koji je trajao sve do 1991.godine, a to je čitavih 70 godina, koju je činilo 15 država:
§ Jermenija
§ Azerbejdžan
§ Ukrajina
§ Belorusija
§ Estonija
§ Gruzija
§ Kazahstan
§ Letonija
§ Litvanija
§ Kirgistan
§ Moldavija
§ Rusija
§ Tadžikistan
§ Turkmenistan
§ Uzbekistan
Ne možemo reći da je ako prvo krenemo od ekonomske situacije, bila savršena, ali su zemlje saveznice bile u miru donekle. Ideja kada se osnivao SSSR, nije bila da ako se jednog dana raspadne da zemlje članice budu neprijatelji I da se po svemu sudući po situaciji u Ukrajini I to ne po prvi put ova dva naroda gledaju preko nišana, što je poražavajuće, ako uzmemo u obzir da je Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika trajao 70 godina.
Ako se samo osvrnemo na činjenice koje su se dešavale tokom SSSR-a, kao što su bitka za Berlin, koja je bila jedna od poslednjih bitki krajem drugog svetskog rata, u kojoj je pobedila sovjetska Crvena armija, a čiji su generali bili iz svih Sovjetskih država , dok već ovde u ovom konkretnom slučaju možemo da vidimo rusku crtu da sve vole da prisvajaju sebi u javnosti od raspada SSSR-a, svetu žele da pokažu I dokažu kako su to bili samo ruski vojnici, ruski generali I da su oni samo zaslužni u pobedi Bitku za Berlin. Ovde je već zaboravljena jako važna istorijska činjenica koja se dogodila samo jednom tada 1945.godine , a to je da su jermenski vojnici već nakon pobede pri ulasku sovjetske armije u Berlin, ušli sa jermenskom zastavom I nekolicina jermenskih vojnika se izdvojila, pregupisala u stav I u Berlinu na zidinama Rajhstaga izvela jermenski tradicionalni ples pod nazivom ‘’Koćari’’ uz pratnju jermenskih instrumenata. Nakon toga, vezano za ovaj događaj napisana je pesma ‘’Ples pobede’’. Ovu sliku je preneo ceo svet, dok je Ruska Federacija po svemu sudeći sada daleko to sve zaboravila, kao I drugu činjenicu, a koja se tiče toga ko je podigao zastavu Sovjetske armije na Rajhstagu, pogodite ponovo nije to bio ruski vojnik, nego vojnik ukrajinskog porekla.
Savez koji je trajao čitavih 70 godina, a koji u poslednjih 15 godina doživljava to da od strane jedne od svojih članica, a to je izričito i samo Ruska Federadcija doživljava konstantne pretnje, ucene, vojne invazije, nasilno oduzimanje teritorija, ugrožavanje suvereniteta. Kako se osećaju zemlje i narodi koji žive u zemljama koje svakodnevno već godinama unazad, iz dana u dan trpe Rusku agresivnu politiku i pretnje? Kako se osećaju narodi koji su živeli 70 godina u Sovjetskom savezu? Da li je to izdaja, razočarenje svih života svojih sinova, braća, koji su ginuli za jednistvo, snagu I moć jedne države , a da njihovi potomci danas žive I doživljavaju da Ruska Federacija se drsko usudi da sprovodi vojne invazije u njihovim zemljama, da šalje vojsku na granice I prete rasparčavanjem njihovih teritorija.
Sličnu sudbinu su do sada doživele I mnogobrojne saveznice bivšeg SSSR-a:
Belorusija
Kazahstan
Jermenija
Gruzija
Ukrajina
Moldavija
Sagledavajući celu situaciju od definitivnog raspada SSSR-a koja je bila 1994.godine, pa do danas možemo videti da svi zvaničnici Ruske Federacije žele i dalje da drže šape na državama članicama, tako što pokušavaju agresivno da plasiraju svoju rusku politku i instaliraju ruske baze kod bivših članica, da ih guraju u nekakve odbrambene saveze, a sve i samo u korist Ruske Federacije, jer smo imali prilike da za vreme najsvežijeg većeg sukoba u Nagarno Karabahu, dok je Jermenija obarala Azerbejđanske dronove na svojoj teritoriji, Ruska Federacija nije ni pomišljala da reaguje i članici svog ODKB saveza i pomogne, sve do trenutka kada se Jermenija iscrpela i vojno i ekonomski, uskočili su kao Beli Medved na kraju za Mirotvorce, čiji je Mirovni sporazum bio samo na štetu Jermenije i njenih vekovnih teritorija u Nagorno Karabahu.
Nako toga pokušali su proterstima u glavnom gradu Jermenije, u Jerevanu da svrgnu sa vlasti sadasnjeg premijera, i tako ponovo se vrate na jermensku političku scenu, ali im to nije pošlo za rukom, jer je opozicija vođenja ruskim interesima doživela fijasko na vanrednim parlamentarnim izborima.
U Belorusiji je stvorena veštačka migrantska kriza, kojoj su prethodile aktivne mere kojima je Lukašenko kooptiran mirnim putem, kako bi se ušunjala ruska politika na velika vrata, koja je po svemu sudeći oslabela, pa joj je potreban doping.
Kazahstan su zahvatili masovni protesti i nemiri zbog duplog poskupljena gasa, a gde se iza cele ove priče krila ista agenda, a to je ulazak uticaja ruske politike na vrata Kazahstana.
Za vreme SSSR-a, mnogi naučnici su dali svoj doprinos celom svetu. Ovde se takodje ogleda ponovo ta ruska potreba da sve prisvajaju sebi, jer do dan danas se trude da izbegnu prava porekla svih tih ljudi koji su stvarali I živeli u to vreme. Da li ovo možemo pripisati ruskoj želji I potrebi da se dokaže u svetu, ali ne svojim zaslugama? Možda će se neko na ovo nasmejati, ali porodicama i državama bivšeg SSSR-a ovakva situacija nije nimalo zabavna.
Samo neki od tih naučnika su na primer:
Artem Mikojan –Poreklom jermenin, tvoraca višenamenskog lovca „MIG“.
Takodje je radio na konstruisanju:
- MiG-1
- MiG-3
- MiG-15
- MiG-17
- MiG-19
- MiG-21
- MiG-23
- MiG-25
Israel Gelfand, poreklom jevrejin, čuveni sovjetski matematičar, koji je dao je značajan doprinos mnogim granama matematike, uključujući teoriju grupa, teoriju reprezentacije i funkcionalnu analizu
Igot Tamm, imao je nemačko plemićko poreklo i bio je sovjetski fizičar, koji je osvojio 1958.godine Nobelovu nagradu
Sergej Koroljov, poreklom ukrajinac , bio je vodeći sovjetski raketni inženjer i dizajner svemirskih letelica tokom svemirske trke između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza 1950-ih i 1960-ih.
Endel Lipmaa - estonski fizičar i hemičar bio je jedan od onih koji su učestvovali u razvoju i primeni NMR metode.
Iz svega ovoga , sudeći Rusiji i Putinu nije ništa važno, sem da ide koracima kako bi oni u svetu bili svetska sila, zaboravljajući koliko su sve ove nacije dale, da bi SSSR bio svetska sila broj jedan. Nije im to važno i zašto bi, ako uzmemo u obzir da su sve ovo prisvojili već odavno kao svoje, pa čak i himna Rusije je do dan danas himna SSSR-a. To je još jedan pokazatelj, koliko žele da sve vreme podsećaju i lažnu sliku šalju u svet o svojoj veličini.
Veličina se upravo ogleda u onome koliko imate zemlja saveznika, a ne ratnih neprijatelja i osvojenih ili izgbuljenih sukoba i ratova.
Šta se može očekivati od zemlje,koja rascepljuje zemlje bivše saveznice, sa kojima su delili nebo, zemlju i život, da je spremna da uradi drugim zemljama sa kojima nisu imali zajedničkih tačaka.
Kako verovati zemlji kao što je Rusija, koja ne mari za svoje bivše saveznice i narod koji živi u tim zemljama.
Takođe, osnivanje odbrambenog saveza ODKB-a, gde je Rusija još jednom pokazala da je najmanje zanima da deluje kao odbrambeni savez, već isključivo kao instruiranje svojih vojnih baza, snabdevanje gasa, prodaju naoružanja i političkog delovanja.
Ako pogledamo da su u ODKB-u Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Jermenija i Tadžikistan vidimo da je to jedan hibridni savez, u kome nisu sve države svojom voljom, a da taj savez nije u stanju da prekogranično deluje.
Kako bi se vratili na situaciju koja je goruća, a to je situacija na Ukrajinsko-Ruskoj granici, kako su se odnosi od 1994.godine, tako ubrzanim procesom zahladneli, pod izgovorom da Ukrajina želi i sigurnim korakom ide ka Evroatlanskim i Evropskim integracijama. Da li u ovom slučaju Rusiji odgovara da se vrati 70 godina unazad, kada je još i mogla za svaku zemlju pojedinačno nešto da sugeriše. Koliko daleko idu ambicije jednog Putina, da jednoj državi kao što je to Ukrajini staje na put, kada želi da stvori bolje i bezbednije mesto za život svojih građana, a ne da trpi ruske ucene, koja im je već 2014 godine izvrsila invaziju na Krimu i ostavila hiljade ljudi bez domova, njihovih sagređenih života i budućnosti.
Svedoci smo da 21.02.2022, Putin je potpisao uredbu o priznaju samoproglašenih Republika Donjeck i Lugansk, kršeći sva pravila međunarodnog prava i u svom televizijskom obraćanju kazao sledeće:
"Mislim da je nužno doneti takvu odluku koja je odavno sazrela: odmah priznati nezavisnost Narodne republike Donjecka i Narodne republike Luganska".
U momentima obraćanja Putina javnosti, nacionalna valuta rublja je počela još više da pada.
Dok sa druge strane imamo i izjavu Sergeja Kislitceja Stalnog predstavnik Ukrajine pri Ujedinjenim nacijama da granice njegove zemlje ostaju 'nepromjenjive' čak i uprkos akcijama Rusije:
'’Mi smo na svojoj zemlji. Ne bojimo se ničega i nikoga, nikome ništa nismo dužni i nikome ništa nećemo dati. Ne bi trebalo biti nikakve sumnje. Zahtevamo od Rusije da poništi odluku o priznanju i vrati se za sto za pregovore'’, istaknuo je on osudivši rusku naredbu o raspoređivanju dodatnih vojnih trupa na teritoriji u Ukrajini.
Celokupna ruska kriza je bila izvesna da će rezultovati ovakvim ishodom i zahtevima Kremlja da celu teritoriju Donbasa načine teritorijom Ruske Federacije, koja je bila nedefinisana unazad godinama.
Medijsko izveštavanje koriste kao svoje najjače oružje prekrajajući istoriju, prošlost i sadašnjost.
Mit koji se stvara u javnosti od strane Rusije jeste to da na toj teritoriji živi jedino rusko stanovništvo, dok znamo na toj teritoriji žive pored rusa i sledeći narodi: ukrajinci, jevreji, jermeni.
Takođe, preko medija pokušavaju u svetu da predstave kako iz razloga što stanovništvo poznaje i govori ruski jezik da su tu oduvek živeli Rusi, kako bi opravdali svoja dela, što nije istina da narodi koji žive tamo govore ruski jezik, ali je daleko od toga da je to ruska zemlja i da mora biti iz ovog razloga. Moramo znati da većina zemalja koja je bila sastavni deo SSSR-a zna da govori, čita i piše na ruskom jeziku, to nikako nije razlog da Ruska Federacija svojata zemlje svojih bivših saveznika.
Ovakvim svojim delovanjem, Ruska Federacija i Putin su gurnuli Ukrajinu i ukrajinski narod u zagrljaj Evroatlanske zajednice , jer sve do 2014.godine, stanovništvo Ukrajine je prema istraživanjima bila svega 18% za pridruživanje u NATO, a onda nakon okupacije Krima sva istraživanja pokazuju da je 78% ukrajinaca za ulazak u NATO i i preko 80% za ulazak u EU.
Ovo nam sve ukazue na to, da su Rusija i Putin polako i zasigurno vođenjem svoje nakaradne politike unazad 15 godina, doveli do toga da su sve saveznice oko sebe izgubili, a nove nisu pridobili, a samo iz razloga jer Putin živi u maštarijama da može da bude novi vladar 15 zemalja, kao u vreme SSSR-a, a zaboravlja da su većina zemalja članice SSSR već odavno postale uspešnije i bogatije po glavi stanovništva, vojno ojačale, usle u Evroatlaske saveze, u odnosu na Rusiju, koja je država sa 144.1 miliona stanovnika i 17.125.191 kvadratnih kilometara, a u ogromnom je siromaštvu, dok sa druge stranke stanovnici pojedinih delovi zemlje nemaju ni osnovne uslove za život.
Došlo je zaista vreme da stavimo prst na čelo i zapitamo se: da li su nam potrebni saveznici poput Ruske Federacije, koji ugrožavaju suverenitet i integritet zemalja, da li podrškom Putinu postajemo saveznici kršenja apsolutno svih međunarodnih okvira i time ugrožavamo suverenitet i integritet teritorija naše države u skladu sa situacijom na Kosovu i Metohiji.
photo: Euromaidan press
Autor: Biljana Obradović