Evropski Parlament izglasao je izveštaj po pitanju nove strategije prema NR Kini . Pored obilja fraza kao što su „vizija“ budućnosti EU-Kineskih odnosa. U oko zapada, da te fraze o „viziji“ obuhvataju i poprilično važne teme koje se više od strane EU ne ignorišu. Izveštaj potpunu pažnju posvećuje pitanjima koja su do pre 2 godine bila na ivici tabu teme. Više nego detaljna poglavlja po pitanju ljudskih prava manjina pre svega Ujgura, zahtev da se dozvoli nezavisna istraga porekla i širenja Kovid19, 5G i 6G mreže ali i izdvajanje više resursa za nadzor i zaustavljanje dezinformacija. Stubovi nove strategije prema Kini obuhvataju saradnju u vezi sa globalnim izazovima, angažovanje po pitanju ljudskih prava, identifikovanje rizika i ranjivosti, izgradnja partnerstava i jačanje EU autonomije i zaštita interesa i vrednosti. Iza rogobatnog formalizma valjaju se namere za aktivno građenje odnosa sa Tajvanom, stopiranje Investicionog ugovora dok se ne ukinu sakcije za EU zvaničnike, sprečavanje širenja nepouzdane 5G i 6G mreže. Formiranje globalnog standarda za 5G u bezbednosnom smislu znači jedinstven nastup svih saveznika i članica EU. Celokupna sajber bezbednost Evrope ne može biti potpuna ukoliko neke države članice implementiraju tehnologiju koja u ovom trenutku sadrži ozbiljnu opasnost po bezbednost podataka i funkcionisanja. Sa ekonomskog stanovišta to bi značilo premeštanje IT industrije iz onih država koje imaju kinesku 5G mrežu, a sa strateškog značaja to znači razbijanje jedinstvenog, bezbednog i otvorenog sajber prostora.
Nimalo povoljna situacija u odnosima na ovoj relaciji. Ono što dodatno zaoštrava odnose jeste i budući izveštaj po pitanju stretegije za Tajvan. Što nije mala stvar. Nacrt izveštaj od strane Komiteta za spoljne poslove EU parlamenta nedvosmisleno se zalaže za podizanje političkih odnosa na relaciji EU-Tajvan. Uporedo sa ovim, reklo bi se, naglim potezom EU, istaknut je i poziv za potpunom participacijom Tajvana kao posmatrača u međunarodnim telima. Samo glasanje po pitanju izveštaja o novoj strategiji EU prema Kini, je konsenzualnog tipa sa 570 za, i 61 protiv. I predstavlja jasnu potvrdu svesti o izazovima i karakteru delovanja Kine u prethodnom periodu. Ovakav ishod glasanja je uvertira za konsenzualno usvajanje strategije po pitanju Tajvana. Poslovično osetljiva Kineska diplomatija odmah je reagovala oštro i na sam nacrt izveštaja po pitanju Tajvana, i istakla svoje stanovište o principu jedinstvene Kine. Izraženo je snažno negodovanje, kao i bojazan po pitanju poverenja između EU i NR Kine. Na sve je usledio i zahtev da EP uvaži „osetljivost pitanja Tajvana i odmah ispravi svoje pogrešne izraze i aktivnosti, te zaigra pozitivnu i konstruktivnu ulogu u izgradnji političkih osnova EU-Kina odnosa“. Ostaje da se sačeka i vidi da li će tekst nacrta biti promenjen do usvajanja, sva je prilika da se to neće desiti.
U ovom trenutku se treba čuvati linearne analogije. Glasovi u EP neće se nužno odraziti na poteze nacionalnih vlada. Što je svojevrsna manjkavost EU. Ovo je posebno važno ukoliko u analizu dodamo zavisnost pojedinih država od kineskih projekata u okviru Puta Svile. Ovde se ne radi samo o dužničkoj zamci koja uslovljava spoljnopolitičke poteze, već i potrebe za takvim projektima u nedostatku opipljive alternative na globalnom tržištu. Razvoj Puta Svile kroz Evropu nametnuo je ogromne dileme i bezbednosne izazove najšireg opsega razmatranja. Zamršenost odnosa EU i Kine, neophodno je transformisati u „igru“ sa jasnim pravilima ali i ishodima. Pojedinačni interesi treba da zamene strateške intereseEU kao celine. Ucenjivački kapacitet ne može rezultovati dugoročnim rešenjima, što se vidi na primeru odnosa sa Rusijom. Na suprot tome potreban je sistemski odgovor i potpuna usaglašenost delovanja partnera sa Atlantika i Pacifika.
Autor: Darko Obradović