Poslednjih dana u javnosti je aktuelna tema koja se tiče terorističkog napada u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, odnosno u glavnom gradu Abu Dabiju. Događaji koji su se odigrali na tlu UAE u proteklih nekoliko dana, samo su uvod u ono što će uslediti u narednom periodu. Jemenski pobunjenčki pokret Huti i sami su najavili da će u narednim danima vršiti aktivne bombaške napade na infrastrukturu i strateške objekte. Abdulmalik Al-Ejri, saopštio je da će biti još napada na UAE i Saudijsku Arabiju. On je za televiziju Al-Masira rekao da je "ova operacija tek početak", i da Huti "imaju još mnogo iznenađenja spremnih za UAE".
Ukoliko se pogleda aktivnost Huta u prethodnom periodu, videćemo da su njihove terorističke aktivnosti izašle iz nacionalnih granica Jemena gde vlada građanski rat poslednjih 7 godina. Naime, zabeleženo je više desetina terorističkih napada Huta van granica Jemena. Takvi napadi su bili upereni protiv Saudijske Arabije i UAE, kao vodećih neprijatelja ove jemenske pobunjeničke grupe. Sukob koji traje preko jedne decenije ima nesagledive materijalne posledice i jedan je od sukoba za koji se izdvajaju značajna materijalna sredstva koja idu u nepovrat. Takođe, ovaj sukob su OUN ocenile kao “najgoru trenutnu humanitarnu krizu” u svetu. Danas u Jemenu za potrebe rata obe strane mobilišu decu. Čule su se izjave roditelja dece koja su išla u kampove za obuke, gde su učeni od strane Huta o džihadu i borbi za zaštitu domovine i kako je Bog odobrio borbu protiv jemenske vlade i suniti. Upravo je mobilizacija deca i njihove učešće u ratu jedno od najvećih kršenja ludskih prava tokom jemenskog građanskog rata.
Kako bismo uvideli suštinu sukoba, moramo razumeti njegovu pozadinu, odnosno sve činioce i faktore koji su doveli do sukoba dve strane. Ono što javnost zna, jeste činjenica da je Jemen od izuzetnog strateškog značaja za pre svega Saudijsku Arabiju kao teoritorija koja povezuje Crveno more i Adenski zaliv, odnosno plovni put kroz koji prolazi veći deo svetske nafte. Poznato je da se Jemen kroz istoriju nazivao dvorištem Saudijske Arabije, pa samim tim jasno je koliki je uticaj na politiku Jemena imala Saudijska Arabija. Takođe, Huti su jemenski militantni pokret koji pokušava da uspostavi kontrolu čitavog Jemena i uspostavi svoju teokratsku vladavinu u zemlji. Jedna ključna činjenica kada su Huti u pitanju, a koja se često izostavlja jeste to da su Huti šiiti. Samim tim, Huti se u potpunosti oslanjaju na Iran, koji im pruža svu moguću podršku (nabavka najsavremenijeg naoružanja, obuka boraca, finansijska sredstva…). Sunitska Saudijska Arabija je uzela od samog početka učešće u sukobu kako bi intervencijom potisnula Hute i na vlasti održala umereni režim. Važno je istaći da su Ujedinjeni Arapski Emirati glavni vojni partner Saudijskoj Arabiji u borbi protiv jemenskih Huta još od početka sukoba u Jemenu 2007. godine. Na osnovu toga, neko bi zaključio da se radi o borbi za kontrolu teritorije koja je važna zarad strateških interesa sukobljenih strana. Međutim, Huti ističu da je njihova borba između ostalog uperena protiv sunitskog ekstremizma oličenog u Saudijskoj Arabiji i UAE. Dakle, ako se zna da se sukob vodi između dve religijske grupe, šiita koje čine Iran i Huti i na drugoj strani sunita koje čine zemlje okupljene oko Saudijske Arabije, jasno je da se radi o religijskom sukobu. Kao takav, ovaj sukob ima nesagledive posledice po narode sa obe strane, jer se ne radi o pukom sukobu, već o umešanosti religijskog ekstremizma u sam rat. Logo Huta „Bog je veliki, smrt Americi, smrt Izraelu, prokletsvo Jevrejima, pobeda Islama“ navodi nas na zaključak da svaki sukob koji proizvodi ova grupacija, a uz podršku Irana ima religijsku komponentu. Jer prizvuk islama u retorici sa obe strane govori o pre svega borbi dve vrste religijskog učenja. Ako se uzme u obzir da Iranu predstavlja strateški interes učvršćivanje šiitske vlasti u Jemenu, nema sumnje da Saudijska Arabija neće uložiti sve napore kako do toga ne bi došlo. Dakle, radi se o borbi za religijsku dominaciju u vršenju vlasti. Tako imamo primer Libana gde Saudijska Arabija podržava sunitsku vladu, dok Iran podržavu šiitsku terorističku organizaciju Hezbolah. Takođe, u Siriji režim Bašara al Asada ima podršku Teherana, a pobunjenici protiv Asada, odnosno suniti, imaju jaku podršku iz Rijada. Poznato je da Iran sve svetske službe bezbednosti karakterišu kao najznačajnijeg “sponzora” islamskih terorističkih organizacija. Ako se pogledaju dostupni podatci, videćemo da Iran izdvaja nekoliko stotina miliona dolara za finansiranje terorizma i islamskih militantnih organizacija. Sada treba uzeti u obzir da Iran nastoji podupirati upravo šiitsku organizaciju koja bi se u potpunosti podredila interesima Irana. Na osnovu primera drugih zemalja gde i dalje vladaju sukobi podupreti religijskom komponentom, ne možemo se zavaravati da će se sukobi takve vrste uskoro okončati.
Zarad političke korektnosti izbegava se etiketiranje ovog, a i drugih sličnih sukoba kao religijskih, ali uz sve činjenice koje imamo i koje smo imali prilike da vidimo jasno je da se radi o izrazito religijskoj komponenti. Treba dodati da je sukob u Jemenu i nastao kao konflikt dve verske grupe, odnosno severa zemlje na kojem žive šiiti i juga gde su nastanjeni suniti. Upravo je uključivanje Saudijske Arabije u jemenski sukob bilo kao posledica bojazni da bi šiiti mogli da uspostave kontrolu Jemena i pod uticajem Irana mogli nepovoljno uticati na interese Saudijske Arabije. Ne treba zaboraviti ni umešanost islamske fundamentalno terorističke organizacije Al Kaide u ovom sukobu. Al Kaida kao sunitska grana islama pored Saudijske Arabije i UAE nastoji da potisne mogući uticaj šiita u islamskom svetu. Jasno je da politika za koji su Huti zalažu u Jemenu ima potpuno teokratsku retoriku, a upravo Saudijska Arabija kao takođe teokratska zemlja vrši aktivnu borbu protiv suprotnog učenja oličenog u politici koji zastupaju šiitski Huti u Jemenu. Iz tog razloga antagonizam sukobljenih strana ima čak i otvorenu religijsku kompenentu. Religijski faktor je dakle suštinski kada se radi o ovom sukobu. Ovoj tvrdnji treba pridodati i sledeću činjenicu. Naime, poznato je da Huti i njihova pobunjenička mreža kontrolišu skoro u potpunosti Jemen. Zauzimanje glavnog grada Sane i primoravanje predsednika Hadija, kao i Vlade da podnesu ostavku i povuku se na jug zemlje, a potom u Saudijsku Arabiju, de facto su značili prevlast Huta u zemlji. Postavlja se pitanje, zašto sukobi i dalje traju, odnosno zašto su Huti isprovocirali UAE nedavnim terorističkim napadom, koji je rezultirao jučerašnjom odmazdom i bombardovanjem Sane? Jedini logičan odgovor jeste prisutnost religijske netpeljivosti i borbe za dominaciju određenog religijskog učenja, a samim tim i vršenja vlasti na datoj teritoriji.
Na kraju treba pomenuti da su islamske zemlje i organizacije jedinstvene kada je u pitanju neprijateljstvo prema Americi, Zapadu i drugim religijskim učenjima, ali i te kako razjedinjenje u internim odnosima. Kao dokaz takvoj tvrdnji jesu dugogodišnji građanski ratovi u zemljama poput Jemena, Sirije, Libana itd.
Autor: Uroš Babić