Jemenski Huti ili Ansar Allah (Božiji sledbenici), irnaski proksi, preuzeli su odgovornost za dva napada na industrijsku zonu i međunarodni aerodrom u Abu Dabiju. Policija Abu Dabija saopštila je da su pronađene krhotine dva manja leteća objekta, sa sumnjom na dronove. Napad je zahvatio naftne tankove i tom prilikom usmrtio 2 Indusa i 1 Pakistanca. Na aerodromu je pričinjena manja materijalna šteta. Ukoliko izuzmemo bilans šteta, ostaje pitanje da li jemenski Huti imaju sposobnost kontinuiranog napada na Abu Dabi i Ujedinjene arapske emirate. Rat u Jemenu traje od 2015. godine. Sa jedne strane učestvuje koalicija predvođena Saudijskom Arabijom, dok sa druge strane se nalaze Huti koje podržava Iran. U Jemenu se odvija sunitsko-šitski sukob. Prema podacima OUN do sada je život izugilo 377.000 ljudi, 25% od ovog broja čine deca.
Sunite podržava koalicija predvođena Saudijskom Arabijom, dok Hute tj. Šiite podržava Iran. Procene OUN su da će trebati 4 milijarde dolara za osnovni oporavak kada se građanski rat završi.
Ako se vratimo analizi ovog napada videćemo da ovo nije prvi put da jemenski Huti dejstvuju van teritorije Jemena. Ranije su vršeni napadi na Saudijsku Arabiju i UAE, protiv vazdušna odbrana Saudijske Arabije je 6. Decembra 2021. godine oborila balističku raketu nad Rijadom, na desetina bespilotnih letilica sa eksplozivima je bilo odašinuto u tom napadu. Raketni napadi su trajali tokom cele 2021. godine. Tokom 2021. bilo je desetine raketnih napada uključujući i čuveni napad na državnu naftnu kompaniju Saudi Aramco. Od početka sukoba do danas mnogi izveštaji ukazuju da su Huti svake godine oskrbljeniji za sofisticiranije naoružanje u pogledu dometa, brzine, letačkog profila i razorne moći. Analize ukazuju da putem svojih proksija libanskog Hezbolaha i sirijskih šitskih milicija Iran kontroliše najveći broj balističkih i krstarećih raketa u MENA regionu. Iranska revolucionarna garda sa svojom Kuds brigadom prisutna je od Libana, Sirije, Iraka do Jemena. Treninge i obuku za rukovanje sofisticiranim sistemima Iran izvodi i na svojoj teritoriji. Izveštaji ukazuju da se radi o Kašan bazi u blizini grada Esfahana. Dakle tehničke karakteristike dronova i raketnih sistema ne bi mogle da budu značajno unapređene bez transfera tehnologija. Učestali napadi iranskih proksija ukazuju na potrebu da se istraži i sankcioniše lanac snabdevanja i nabavke kineske, ruske i severno korejke tehnologije. Raketa Fateh serije je zasnovana na kineskoj tehnologiji, a kineska kompanija Veliki Zid industrija već se 2006. godine našla na spisku optuženih od strane Departmenta za trezor SAD. Zadnjih meseci učestali su apeli na kineske kompanije i NR Kinu da obustavi ilegalnu kupovinu nafte od Irana koji se nalazi pod sankcijama međunarodne zajednice. Porodica novijih Fateh raketa koristi se u višestrukim vojnim operacijama od 2017. godine. Napad povodom odmazde zbog likvidacije Kasima Sulemanija izveden je uz upotrebu dronova za izviđanje i uz korišćenje Fateh raketa. Dokle god Kina bude kupovala pola miliona barela nafte dnevno Iran će imati mogućnost da akumulira prihode, koje dobrim delom koristi za razvoj oružja i finansiranje terorizma. Prema procenama Stejt Dipartmenta iz 2018. godine Iran je samo na održavanje režima Bašara el Asada potrošio oko 16 milijardi dolara, dok godišnje finasira libanski Hezbolah sa oko 700$ miliona dolara, a Hamas i Palestinski islamski dzihad sa 100 miliona dolara godišnje.
Poslednji u nizu napada na Ujedinjene Arapske Emirate pokazuje nam konstantu u unapređeni kapaciteta Huta. Ali kada govorimo o Hutima treba znati da su to iranski kapaciteti. Ranjivost arapskih država svake godine je sve veća. Od početka građanskog rata u Jemenu samo je Saudijska Arabija napadnuta preko 4000 puta, što raketama, a što dronovima. Domet prevazilazi i 1000km što hipotetički znači da i Izrael može postati meta van svog neposrednog bezbednosnog okruženja. Rakete Meshkat imaju domet od 2500km, što hipotetički može dosegnuti Beč i jug Italije i Poljske. Pored raketnih potencijala Iran razvija i pomorske snage za brzo reagovanje i neregluarna dejstva, koje predstavljaju pretnju za međunarodni transport kroz moreuz Bab el Mandeb i Edenski zaliv. Radi se o kineskim raketama C802 i C700 krstarećim(navođenim) raketama. Ovakva pretnja svojim dometom je eksteritorijalnog karaktera. Svet je svedočio upotrebi brzih naoružanih malih čamaca, glavna karakteristika ovih oruđa je mobilnost i brzina. Ovakvi čamci se koriste za napade na naftne tankere. Raketni čamci su Houdong klase C14 i MK13, i svi su kineske proizvodnje. Pored ovih čamaca iran proizvodi i svoje već čuvene Peykaap patrolne i raketne čamce.
Kako bi smo razumeli napade Huta na zalivske države, moramo da razumemo širi kontekst delovanja Irana i međunarodnih aktera koji vođeni svojim interesima podržavaju Iran.
Poslednji napad na UAE je još jedan napad na kritičnu infrastrukturu što je karakteristika za iranske proksije. Napadi krstarećim i balističkim raketama i dronovima su dominatni oblik napada na Zalivske države. Nije ni prvi put da se napadju civilni aerodromi. Imamo napad na aerodrom Jazan 2019. godine u Saudijskoj Arabiji, zatim 2020. i 2021. sam aerodrom u Rijadu je bio meta napada.
Napad dronom pokazuje veliku ranjivost civilne kriti;ne infrastrukture u UAE, i ako nije bilo velikih i značajnih gubitaka ovaj napad otvara pitanje adekvatnog uočavanja, presretanja i obaranja bespilotnih letilica. Ovakvi napadi imaju ekonomske, političke i geostrateške posledice. Prilikom preuzimanja odgovornosti za poslednji u nizu napada, poruka koja je objavljena poprilično je i antisemtiska što ovom celom sukobu daje širi kontekst delovanja u odnosu na dosadašnji unutarkonfesionalni sukob. Možemo prognozirati da se sledeći napadi mogu usmeriti i na druge Zalivske države koje su uspostavile diplomatske odnose sa Izraelom. Ovakvi napadi imaju nekoliko ciljeva. Prvi cilj je obustavljanje podrške sunitskim snagama i vladi u Jemenu, a drugi je da se izvrši pritisak ka obustavljanju odnosa sa Izraelom. Treća posledica će biti još više povećana ulaganja u zaštitu od bespilotnih letilica. Protiv raketni sistemi kojima raspolažu Zalivske države su nesrazmerno skupi u svojoj upotrebi u odnosu na vrednost bespilotne letilice. Sva je prilika da će ovaj napad uticati i na bezbednosno-odbrambenu saradnju sa Izraelom. Svoje iskustvo u odbrani od asimetričnih napada kao i tehnološka dostignuća Izrael može podeliti sa svojim novim partnerima u okviru ekonomsko-odbrambene saradnje. Naročito u pogledu otpimizacije troškova odbrane u odnosu na pretnju. Potencijal da se ugrozi svetska ekonomija usled jemenskog građanskog rata je izrazito velik i prevazilazi regionalni kontekst. Te sa tim u vezi potrebna je veća podrška svih aktera ka obuzdavanju ovog sukoba, ali i otvaranju dijaloga sa Iranom. Na ovom mestu ne treba koristiti „koka-kola diplomatiju“ već „štap i šargarepu“. Terorizam ne treba da dobija ustupke već reprekusije. Treba izraditi modalitete za sprečavanje transfera ofanzivnih tehnologija i ispitati Kinesko-ruske-severno korejske kanale snabdevanja.
Autor: Darko Obradović