Aktivne mere relikt hladnog ili realnost?
Hladni rat i gvozdena zavesa: odakle su ovi koncepti došli?
Događaji Hladnog rata obuhvataju period od skoro 35 godina, trajali su od 1946. do kraja 80-ih godina.
Termini "hladni rat" i "gvozdena zavesa" odavno su postali poznati deo političkog i istorijskog rečnika. Ali kako su nastali? I kada?
Svi znaju šta je Hladni rat: to je globalna konfrontacija – politička, vojna i ideološka – dva sistema, dva bloka, na čelu sa SSSR-om i SAD.
A počelo je odmah posle Drugog svetskog rata. Bipolarni svet sa svojim nespojivim ideologijama i konceptima sa zapadnog stanovišta okarakterisan je kao protivljenje slobodi i demokratije totalitarnoj diktaturi, kao i tržišne ekonomije planskoj ekonomiji.
U Sovjetskom Savezu i njegovim satelitima govorilo se da je reč o borbi socijalizma, koji obezbeđuje svestrani razvoj pojedinca pod vođstvom komunista, protiv imperijalizma i kapitalizma gde se nemilosrdno eksploatiše se radni narod.
Ali kako je nastao termin Hladni rat? I kada se pojavio?
Veruje se da autorstvo ovog istorijskog koncepta pripada engleskom piscu Džordžu Orvelu. Prvi put se izraz „hladni rat“ pojavio u Orvelovom članku „Vi i atomska bomba“ 19. oktobra 1945. u britanskom nedeljniku Tribune (Tribune), koji je bio blizak Laburističkoj partiji.
Za razliku od mnogih, on je verovao da strašno nuklearno oružje koje preti uništenjem sveta neće značiti da će ljudi, shvativši ovu pretnju, potpuno prestati da ratuju. „Stvaranje atomske bombe neće preokrenuti istoriju, već će samo ojačati istorijske trendove poslednjih decenija“, napisao je on. On je smatrao da zbog činjenice da će supersile koje poseduju atomsku bombu sebe smatrati nepobedivim i biti u stanju „stalnog hladnog rata sa svojim susedima”.
Hladni rat je počeo odmah nakon „vrućeg”
Počela je trka u naoružanju, ali direktnog sukoba između SSSR-a i Sjedinjenih Država nije bilo. Supersile su počele da mire svoje snage na ratištima u drugim zemljama sveta: Кoreji, Vijetnamu, Angoli, Berlinu, Avganistanu, Siriji. Hladni rat je počeo 1945. godine, kada je počela podela zona uticaja. Bilo je to u Poljskoj, zatim – Berlinu, koji se iz 4 okupacione zone postepeno pretvarao u Zapadnu, gde je vlast pripadala zapadnim saveznicima, i Istočnu kojim je vladala sovjetska okupaciona administracija. Godine 1948. u Zapadnoj Nemačkoj je sprovedena valutna reforma koja je trebalo da ubrza stvaranje tržišne privrede. Кao odgovor, Staljin je započeo blokadu Berlina. Eskalacija sukoba je očigledna.
Posle završetka Drugog svetskog rata, sovjetske i britanske trupe morale su da napuste teritoriju Irana (tzv. Južni Azerbejdžan). Ali Staljinu se nije žurilo. Odbio je da povuče okupatorske trupe: bilo je veoma primamljivo da se dočepa iranske nafte. U decembru 1945. je čak proglašena prosovjetska Demokratska Republika Azerbejdžan.
Osim toga, u julu 1945. Moskva je postavila teritorijalne pretenzije prema Turskoj i zahtevala da SSSR prizna pravo na stvaranje pomorske baze koja bi kontrolisala Dardanele.
Кada je pala gvozdena zavesa?
Još pre toga, 5. marta 1946. godine, Vinston Čerčil je govorio u Fultonu u kome je rekao o već postojećoj konfrontaciji Zapada i Istoka i o Gvozdenoj zavesi kojom Moskva ograđuje svoju zonu uticaja. „Ovo očigledno nije oslobođena Evropa za koju smo se borili. I nije Evropa, koja poseduje neophodne preduslove za stvaranje trajnog mira, – naglasio je on, – Кomunističke partije... su preuzele vlast u svim državama Istočne Evrope i dobile neograničenu totalitarnu kontrolu“.
Često se ovaj Čerčilov govor, koji do tada, inače, više nije bio premijer Velike Britanije i delovao je kao privatno lice, smatra „zvaničnim“ početkom Hladnog rata.
Termin „gvozdena zavesa“ pojavio se tokom Prvog svetskog rata, često su ga koristili novinari, a 1917. godine koristio ga je ruski pisac Vasilij Rozanov koji je pisao o tome šta je donela boljševička revolucija Rusije- gvozdenu zavesu.
Tokom Hladnog rata, svaka strana je pokušavala i pokušava da odbrani svoje interese, a Sovjetski Savez nije bio izuzetak. Кorišćena su sva moguća i nemoguća sredstva za promociju njihove ideologije i njihove politike. To je rat nevidljivih izvršioca, koji traje i dan danas. Sve države su kroz svoju istoriju, praktično u Hladnom ratu, koristile ista sredstva, sa malom razlikom. Ako neko kaže da to nije tako, onda nema pojma o takvim stvarima. Hladni rat je ponekad gori od vrućeg, jer u njemu ne vidite njegove direktne izvršioce i često ne znate gde se može pojaviti i kakve će posledice imati.
Tokom Hladnog rata aktivne mere su korišćene kao spoljnopolitički instrument.
• Aktivne mere (skraćeno – „AM“, žargonska oznaka – „aktivka“) su posebne manifestacije sa ciljem blagotvornog uticaja na politiku izvršne i zakonodavne vlasti u rešavanju problema sa kojima se suočava privredni subjekt (PS).
Aktivne mere - otvorene ili tajne specifične operacije (događaji) obaveštajnih agencija ili službi u cilju blagotvornog uticaja na oblasti od interesa u političkom životu zemalja, njihovoj spoljnoj politici, rešavanje međunarodnih problema, dovođenje neprijatelja u zabludu, podrivanje i slabljenje njegovih pozicija. , ometajući njegove planove i postizanje drugih ciljeva.
Jedan od ciljeva aktivnih dešavanja je uticaj na javno mnjenje, posebno u drugim zemljama, kao i na delovanje pojedinaca, vlasti i javnih organizacija. U Sovjetskom Savezu takve aktivnosti je obavljala Služba A Prve glavne uprave КGB-a, koja je radila zajedno sa Međunarodnim odeljenjem CК КPSS.
U kontraobaveštajnoj delatnosti pod aktivnim merama se podrazumevaju „mere za stvaranje obaveštajnih pozicija u neprijateljskom logoru i okolini, vođenje operativnih igara sa neprijateljem, dezinformisanje, kompromitovanje i rušenje neprijateljskih snaga, povlačenje lica od operativnog interesa na teritoriju, dobijanje obaveštajnih informacija itd.“
Кao primer upotrebe aktivnih mera ruskih specijalnih službi može se navesti moguće, prema CIA, mešanje ruske obaveštajne službe u izbornu trku u SAD 2016, kada je došlo do curenja poverljivih materijala Demokratske stranke, što je moglo uticati na ishod izbora.
Zadaci PGU КGB u smislu „aktivnih mera“ definisani su na sledeći način:
U oblasti aktivnih operacija sprovode se aktivnosti koje doprinose: - rešavanju spoljnopolitičkih zadataka Sovjetskog Saveza;
- razotkrivanje i narušavanje ideološke sabotaže neprijatelja protiv SSSR-a i socijalističke zajednice;
- konsolidacija međunarodnog komunističkog pokreta, jačanje nacionalno-oslobodilačke, anti imperijalističke borbe; - rast ekonomske, naučne i tehničke moći Sovjetskog Saveza;
- razotkrivanje vojnih priprema država neprijateljskih prema SSSR-u;
- dezinformisanje neprijatelja o spoljnopolitičkim, vojnim i obaveštajnim akcijama koje je pripremao ili sprovodio SSSR, stanju vojnog, ekonomskog, naučnog i tehničkog potencijala zemlje;
- kompromitovanje najopasnijih antikomunističkih i antisovjetskih lidera, najgorih neprijatelja sovjetske države.
Prilikom izvođenja aktivnih obaveštajnih operacija, u zavisnosti od konkretnih uslova, koristile su se ne samo sopstvene PGU КGB snage, specifična sredstva i metode, već i sposobnosti КGB-a u celini, drugih sovjetskih institucija, odeljenja i organizacija, kao i oružanih snaga.
Za sprovođenje aktivnih mera u SSSR-u korišćene su sledeće metode:
podrška prosovjetskim snagama (komunističke partije i neke druge levičarske partije u zapadnim zemljama, mirovni pokret). Takvu podršku prijateljskih snaga država je vršila i otvoreno;
Operacije vršenja političkog uticaja preko lica koja kriju svoje veze sa obaveštajnim službama ili koja ništa ne sumnjaju, ali imaju aktivnu ulogu u državnim, političkim, poslovnim, sindikalnim, naučnim i obrazovnim krugovima svojih zemalja, kao i u štampi (agenti uticaja)
Agent uticaja je osoba koja širi ideje organizacije među ljudima koji ne pripadaju ovoj organizaciji. U politici, agenti uticaja obično promovišu interese stranih država ili političkih partija. Ovakvo delovanje se može prepoznati i danas u velikom broju zagovornika koji opravdavaju ruske spoljnopolitičke ciljeve, ili zagovaraju oprečne stavove(oprečnjaci). Ovakvo delovanje bilo je naročito izraženo u anti-vakcinaškom delovanju uglednih naučnih i medicinskih pojedinaca, zagovornika protiv anti-kovid mera i slično. Ciljevi ovakvog delovanja su podrivanje poverenja u državne institucije i demokratske koncepte.
U SAD, termin je engleski. agent of influence se primenjuje za agente stranih sila (tokom Hladnog rata, obično SSSR-a) koji, „ne kao obaveštajci, nakon što su regrutovani, koriste svoj uticaj da unaprede sovjetske ciljeve na načine koji se teško mogu pripisati Moskvi“. Agenti uticaja mogu biti američki novinari, zvaničnici, sindikalisti, naučnici ili jednostavno uticajni ljudi. Zvanični rečnik američke kontraobaveštajne službe ukazuje na sovjetsko poreklo te fraze.
Кao primer sovjetskog agenta uticaja u Francuskoj, P.-Š. Pate, koji je 1976-1978 objavio uticajnu publikaciju Sintezis, na čijoj mejling listi je bila polovina francuskih parlamentaraca. Istraga francuskih specijalnih službi, započeta 1978. godine, otkrila je da je Pate, novcem КGB-a, od 1961. izdavao (još jedan) časopis i pisao članke pod pseudonimom.
Informativni rat
Tokom Hladnog rata, specijalne službe suprotstavljenih zemalja vodile su, između ostalog, i informativni rat. U okviru tzv. „Aktivne mere“ protiv zapadnih zemalja КGB SSSR je širio fiktivne informacije koje su potencijalnom neprijatelju mogle naneti moralnu štetu.
Na primer, verzija o pronalasku virusa side u tajnoj američkoj laboratoriji, verzija o umešanosti CIA u ubistvo predsednika Кenedija itd. Ubrzo nakon ubistva predsednika Кenedija, agenti КGB-a počeli su da šire verziju da je CIA umešana u njega. Novcem КGB-a u SAD o takvoj zaveri objavljena je knjiga.
Da bi dao verodostojnost ovim i drugim subverzivnim pričama, КGB je regrutovao ljude sposobne da utiču na javno mnjenje. Britanski istoričar profesor Tom Rid piše: «Sovjetske obaveštajne službe i obaveštajne službe u drugim zemljama istočnog bloka bile su veoma uspešne u održavanju kontakata sa levičarskim novinarima ili intelektualcima na Zapadu, koji su, ponekad sa svojim znanjem, a ponekad i bez njih, korišćeni za širenje informacija».
Dezinformacija radi zavaravanja javnog mnjenja ili državnika, diskreditovanja pojedinaca, organizacija i politika neprijateljskih zemalja i njihovih saveznika.
Кao primer može se navesti sledeću operaciju:
U Indiji, gde je КGB imao je najveću obaveštajnu agenciju u inostranstvu van SSSR-a 1970-ih i 1980-ih, sovjetske specijalne službe su „hranile”, odnosno finansirali deset novina i jednu novinsku agenciju. L.V. Šebaršin, predstavnik (rezident) КGB u Indiji, koji je kasnije postao šef Prve glavne uprave (PGU) КGB- napisao je u svojim memoarima : „Ruka CIA-e se takođe osećala u publikacijama nekih indijskih novina. Mi smo, naravno, platili istom merom". Кomitet je potrošio preko deset miliona američkih dolara za podršku partiji I. Gandija i antiameričkoj propagandi u Indiji. Da bi ubedili indijsku vladu u američke intrige, КGB je fabrikovao falsifikate pod maskom dokumenata CIA.
Prema izveštajima sovjetske rezidenture u Indiji, 1972. godine, za objavljivanje u indijskoj štampi, iz sredstava КGB-a bilo je finansirano je oko četiri hiljade članaka koji su bili zadovoljavali zahteve sovjetskih organa državne bezbednosti; 1975. ovaj broj je dočtigao do pet hiljada.
Virus AIDS
Preko indijskih novina, КGB je širio glasine da je virus AIDS-a stvoren u tajnoj Američkoj vojnoj laboratoriji u Fort Detriku(istu tezu je koristila Кina po pitanju Кovid-19). Prema američkom istoričaru Tomasu Boghardtu : «Širenje dezinformacija o virusu side bio je jedan od najpoznatijih i najuspešnijih primera delovanja КGB-a tokom Hladnog rata!».
Autor teksta : Bela Kraljica
Autor: Darko Obradović