Reagovanje na nediplomatske izjave Marije Zaharove

Reagovanje na nediplomatske izjave Marije Zaharove

Opasne teze Marije Zaharove

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije dozvolila je sebi da na neumesan način komentariše posetu jednog zvaničnika suverenoj zemlji. Ovo i nije toliko čudno za „majstore“ izvrnutih ogledala, ali je veoma strašno i zabrinjavajuće jer se radi o našoj Srbiji. Šta nam to poručuje Moskva preko Zaharove? Čak sa tri nedelje zakašnjenja. Ne treba imati iluzije, ne obraća se Zaharova NATO-u, već šalje poruku Srbiji.

Na izjavu visokog NATO zvaničnika admirala Burka koja se odnosi na poštovanje odluka suverene države, odavanje priznanja doprinos miru i stabilnosti u regionu, podsećanja na dugačku listu zajedničkih rezultata. Usledila je preteća retorika iz Moskve. Iskustva i posledice ovakvih poruka na svojoj koži već su osetili Ukrajinci i Gruzini.

Ovakvo flagrantno mešanje u unutrašnje stvari suverene države, po moskovskim običajima, propraćeno je primenom aktivnih mera tj. dezinformacija.

Šta nam je to poručila Zaharova? 

Bezbednost i odbrana Srbije kao suverene zemlje, saopštava Zaharova „dve stotine godina po mnogo čemu zavisi od toga koliko brzo će Rusija reagovati na spoljne pretnje toj južnoslovenskoj zemlji“.  Ova dezinformacija je po prilici i opasna. Oslanja se na već razrađene istorijske mitove i zablude, dok sa druge strane negira odbrambenu sposobnost Srbije. Idemo redom. Ako je država suverena, onda je i odbrambeno i vojno sposobna. Ako negirate tu sposobnost određenoj državi, ili ste joj saveznik, ili ste u vazalnom odnosu. Srbija, nije niti nesposobna, a nije ni vazalna država Ruske Federacije. Srbija sledi politiku vojne neutralnosti koju zasniva na svojim strategijskim dokumentima. Sa druge strane, zloslutna je sudbina države čija odbrana zavisi od Ruske Federacije. Takvih tragičnih primera imamo na pretek. 1999. godine Rusija nije uložila ni jedan veto na rezolucije Saveta Bezbednosti OUN, nije razmestila svoje vojne efektive u SRJ, ali na nesreći srpskog naroda iz devedesetih godina projektuje svoj štetan uticaj u regionu putem svojih agenata od uticaja i drugih platformi. Imamo i bliže istorijske primere. Sirija je država koja ima čak dve ruske vojne baze- Latakia i Tartus, a nad pola teritorije Sirija nema efektivnu kontrolu, rasparčana i u građanskom ratu. Jermenija ima rusku vojnu bazu u Gjumriju, tokom oružanih sukoba sa Azerbjedžanom izostala je efektivna podrška. Jermeniji kao članici odbrambenog saveza koji predvodi Rusija ODKB-a je oboren avion u njenom vazdušnom prostoru, naravno nikakav ruski PVO nije reagovao i intervenisao. Da li treba nabrajati druge ruske vojne i paravojne baze po Africi i u kakvom su stanju te države? Kada Rusija govori o vojnoj neutralnosti, ovu tezu zasniva na svojoj doktrini „pojasa neutralnih država“ koje nisu neutralne od ruskih spoljnopolitičkih ciljeva. U slučaju odstupanja od ruske vizije vojne neutralnosti ukoliko ne dođe do gruzijskog ili ukrajinskog scenarija, velike su šanse da dođe do aktivnih mera. Ove aktivne mere okusili smo svi u Istočnoj i Južnoj Evropi. One variraju od kreiranja grupa za pritisak, do ekonomskih i obaveštajnih rovarenja i drugih pritisaka i mešanja. Na kugli zemaljskoj ne postoji primer bezbedne i uspešne države koja ima ruske vojne baze, ili se oslanja na ruske odbrambene garancije.

Kada Zaharova spominje „isporuku Srbiji ruskog naoružanja (na primer, protivoklopnih sistema "Kornet")“. Zaboravlja da je Srbija taj sistem kupila i pošteno platila. Nije dobila u poklon. Za razliku od NATO partnera i Admirala Burka koji je izjavio „Srbija je suverena zemlja i mi u potpunosti poštujemo njene bezbednosne i spoljnopolitičke aranžmane. NATO i Srbija su partneri. Mi smo posvećeni jačanju našeg partnerstva sa Srbijom.“    Umesto da Moskva bude srećna zbog toga što ima tržište da prodaje svoje oružje, naprotiv tu kupovinu koristi kao vid sukobljavanja sa političkim Zapadom.

Ono što zaboravljaju majstori dezinformacija, svi u Moskvi i neki u Beogradu, to je da su SAD i NATO najveći spoljnopolitički partneri Srbije kada se govori o odbrani i bezbednosti. Preko 40 miliona dolara je Amerika donirala Vojsci Srbije, preko 150 vojnih vežbi, svaki drugi dan je neka aktivnost. Sve ove aktivnosti dovode do podizanja uzajamnog poverenja, izgradnje nekih boljih evro-atlantskih odnosa. Vojne vežbe sa Rusijom se mogu svesti na nekoliko, robna razmena na manje od 8%, dok je EU sa Amerikom donirala Srbiji preko 4 milijarde dolara, što je znatno više što su Kina i Rusija zajedno uložile. Kardiohirurgija Niškog kliničkog centra je kompletno opremljena donacijama komande Američke vojske za Evropu. Ukoliko pogledamo onaj tkz. humanitarni centar, za koji se ne zna ni šta konkretno radi i koja mu je uloga, i uporedimo navedene donacije možemo zaključiti ko zaista podržava Srbiju na njenom putu u zajednicu najuspešnijih, najbogatijih i najslobodnijih država Sveta.