Svako malo se javnost zabezekne nekim užasom sa Tiktoka, YouTube-a ili Instagrama. Sada imamo situaciju da se oni
bese i čine samoubistva zarad imaginarne popularnosti i lažne slave, a pojedini sebi oduzmaju živote zbog nasilnih,
ružnih i ponižavajućih komentara svojih pratilaca i sledbenika na njihovim ličnim profilima.
Tiktok, na primer, nije mreža koja umrežava intelektualce. Od svih društvenih mreža, moramo da znamo da je ovo nešto najgore što je zadesilo čovečanstvo, a pogotovo mlađe naraštaje, jer je isključivo inspirišu kao nevolja u društvu i nijedna druga društvena mreža nije toliko opasna kao što je upravo to Tiktok, a da je nama do sada poznato.
Ono o čemu se jako malo govori jeste u stvari koja je ta suštinska i glavna razlika pravih javnih ličnosti od upravo savremenih virtualnih ličosti. Zapravo, sve ove društvene mreže su neki put ka slavi, ali postoji ogromna razlika između javnih ličnosti poput estradnih umetnika, glumaca i tako dalje i Tiktokera, jutjubera, instagramera. Ključna razlika je u uticaju smišljenosti u kome je kod pravih javnih ličnosti realna publika, dodir sa ljudima ne samo preko ekrana, dok mi imamo sve ove ostale virtuelne i imaginarne ličnosti, koje su u toj svojoj kutiji, koji unapred već rade neke zadate zadatke i stvari zarad pratilaca i zadovoljavanja svog tog imaginarijuma.
Imali smo tu zlu priliku da u prethodnih nekoliko dana vidimo upravo neke od te omladine i vidimo da nisu oni ti koji prave trendove, već se uklapaju u taj tok trendova. To je ono što je opasno. Oni uglavnom govore da rade nešto što je popularno, zbog svojih pratilaca i pregleda, a ne nešto što žele ili sami osmisle, i to su zapravo đaci ponavljači ili ti fah idioti.
Onda dolazimo u pravu prirodu svih njih, jer znamo ko je kreator svega toga.
U Sjedinjenim Američkim državama je pokrenut proces za zabranu Tiktok-a, prvenstveno zbog zloupotrebe ljudskih prava, zbog zloupotrebe prava dece, zbog odsustva bilo kakve kontrole, jer je to aplikacija čiji se glavni server nalazi u Narodnoj Replubici Kini. Ono što naročito pogotovo zabrinjava kada se radi o Tiktok-u su tehnički i društveni aspekti. Sa tehničkog aspekta Tiktok je pod potpunom kontrolom kineske države, koja sigurno neće propustiti da analizira milione prikupljenih ličnih podataka kroz ovu mrežu. Sekuritizacija društvenih mreža i digitalnog okruženja je poprilično izražena u pogledu analiziranja ponašanja, navika i motivacije ljudi. Sa stanovišta nauke o pročavanju ljudksog ponašanja ovo znači da ’’na izvolte’’ , dobrovoljno korisnici ustupaju biometrijske podatke. Na kakav način se mogu zloupotebiti milijarde ovako prikupjenih podataka, već se bae studije , koje analiziaraju digitalni autoritarizam. U ptrilog tome da je cilj prikuoljanje podataka, govori i algoritamska podloga koja omogućava abnormalnu vidljivost sadržaja. Kreatori takvog algoritma su ovo namerno uradili kako bi zadovoljili psihološku potrebu korisnika da njihoh sadžaj bude što vidljiviji i tako nastavali u nedogled da što više sadržaja plasiraju na Tiktok, jer još jedan dokaz tome jeste da i novootvoreni nalog može da za prve plasirane sadržaje ima i preko desetine hiljade pregleda što psihološki daje motivaciju da se korisnik zadrži i nastavi sa korišcenjem Tiktoka. Ovo je direktno povezano i sa društvenim aspektom odsustva ’’kočnica’’ za ponašanje korisnika. Velika količina pregleda deluje kao afirmacija, a u stvari zaslepljuje i dovodi u zabludu kako aktivnog , tako i pasivnog korisnika da je dobro to što radi.
Dok na primer u Ruskoj Federaciji su imali takođe jako loše iskustvo sa svim ovim društvenim mrežama, gde su se maloletnici u razno raznim grupama ovih društvenih mreža pozivali da se okupljaju u tržnim centrima širom Ruske Federacije, gde bi ’’vođa’’ toga svega, pokupio svu omladinu iz tržnog centra i namamio u sporne stanove, gde bi im se poturala priča o dobroj zabavi, a u stvari se iza svega toga krila prodaja narkotika, alkohola , čak je bilo i silovanja, kao i nakon toga samoubistava. Iz ovoga razloga u Ruskoj Federaciji je zabranjeno bilo kakvo okupljanje maloletnika u tržnim centrima bez prisustva roditelja.
Ovo sve nije mit kako bi se deca i omladina ili paranoici plašili, već kao što vidimo naša omladina sebi oduzima živote i umire. Deca se zloupotrebljavaju za pedofiliju i niko to ne cenzuriše efektivno.
Sve ove društvene mreže koje sve to promovišu s vremena na vreme budu označeni da je njihov sadržaj sporan, međutim mi nemamo ništa od toga, zato što je taj isti sadžaj i dalje svima dostupan.
Javna ličnost ima obavezu i pritisak javnosti da se ponaša odgovorno i da neće baš na primer da skoči u bunar, dok raznorazni anonimusi koji bude pažnju pratilaca, koji ih često i gledaju zarad ruganja, nemaju obavezu, a ni pritisak javnosti da se ponašaju uzorno i da nose odgovornost za javno proklamovane stavove i kakve posledice može prouzrokovati njihovo ponašanje, ali na ovom mestu treba reći, da protagonisti svih ovih profila su u stvari dečurlija kojoj fali upravo taj socijalni momenat.
Imamo prilike da vidimo da sadržaj koji je plasiran na svim tim profilima koji imaju eneorman broj ’’pratilaca’’, imaju jako poguban sadržaj. Iako oni u javnim nastupima ne žele to da priznaju, kada zadjemo u sve te profile, svega ima sem onoga što bi edukavalo i dalo za primer omladini koja sve to gleda. Šta više omladina počinje da živi sa tim likovima iz virtualnosti i pokušava u svom realnom životu da zaživi taj lik, koji svakodnevno gleda preko ekrana kompijutera ili telefona.
Kako možemo da se iznesemo sa ovim izazovom, koji nam je kao iz vedra neba ušao u naše živote i kako se boriti sa ovim društvenim fenomenom , ko je tu zakazao roditelji, obrazovanje ili mi kao društvo ?
Mi živimo u vremenu velike otuđenosti. Deca sve manje razgovaraju sa roditeljima. Uloga porodice se menja, drastično transformiše, da kao što se ranije govorilo da decu ne treba da vaspitava ulica, tako sada decu ne treba da vaspitavaju društvene mreže.Jako je važno da roditelju znaju da li njihova deca imaju naloge na društvenim mrežama.Kao što su nekada roditelji znali sa kim im se deca druže i danas treba isto tako da bude. Jer sve ovo što vidimo, priroda opasnosti se drastično promenila i opasnost zapravo vreba danju, kod kuće ispred telefona i računara, što smo mogli da vidimo po ovim blek čelendzima, pošto nas je pandemija Covid 19 sve oterala u kuće, a ulica postala naša kuća.Omladina i njihovi roditelji moraju da imaju edukaciju, radionice, aktivnosti i prave životne uzore kako bismo mogli da uradimo nešto dobro za naše buduće naraštaje, kako ne bismo odrastali uz nasilje i uticaj virtualnog imaginarijuma.
Autor: Biljana Obradović