N

 

Da li Zapad poseduje meku moć u Srbiji? Kada se pogledaju apsolutni brojevi, protok informacija, ekonomski pokazatelji, standardi i investicije u Srbiji, ne bi trebalo da bude teško odrediti na čiju bi stranu meka moć trebalo da prevagne. Međutim, na terenu stvari, prema istraživanjima javnog mnjenja, stoje potpuno drugačije. Putin i Si Đinping su, prema svim anketama, najpopularniji strani lideri. Ovo je ključna opservacija o tome da je uticaj američkih i drugih zapadnih kompanija izuzet iz nastupa meke moći. Zapadne korporacije su najveći poslodavci u Srbiji, sa najboljim uslovima rada i drugim beneficijama. Dolazak kompanija sa Zapada podigao je opšte standarde očekivanja na tržištu rada. Dolasku zapadnih kompanija pogodovale su mere fiskalne konsolidacije, reforme MMF-a i sporazumi o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Uprkos svemu, kineska i ruska promocija, propaganda i meka moć dominiraju javnim prostorom.

Pored svojih legitimnih korporativnih aktivnosti, Gasprom njeft je finansijer lokalnih „društvenih” projekata; kroz te aktivnosti Rusija se afirmiše kao „dobrotvor”, „strateški partner” i „bratska zemlja”. Danas je NIS Gaspromnjeft pod sankcijama po osnovu agresije na Ukrajinu i štetnog ruskog uticaja u inostranstvu, prema dokumentima američkog OFAC-a. Zbog odbijanja većinskog vlasnika da reši problem vlasništva u srpskom preduzeću, Srbija se nalazi u neizvesnoj energetskoj krizi. Kineske korporacije isto tako finansiraju veliki broj društvenih i lokalnih manifestacija, koncentrišući svoju tačku uticaja na Institut Konfucije, iz koga se granaju razni derivati nevladinih organizacija. Kineske korporacije kroz negovanje odnosa sa vlastima i lokalnim zajednicama stvaraju povoljan poslovni ambijent za svoje operacije. Uprkos problemima koji prate kineski rudarski kompleks u istočnoj Srbiji, većina građana ne vidi ništa sporno u pogledu tih operacija, niti ih povezuje sa negativnom kineskom globalnom praksom.

Osnovni pregled situacije ukazuje na nesrazmeran uticaj i korišćenje korporativnih resursa za promociju geopolitičkih interesa i meke moći. Sa druge strane, zapadno korporativno prisustvo, iako dominantno, ne promoviše u dovoljnoj meri zapadni meki uticaj, standarde poslovanja i tržišne utakmice, niti u dovoljnoj meri oblikuje raspoloženje javnosti. Mnoge takve mogućnosti prolaze bez delotvornog efekta na terenu, dok učaurenost u korporativni balon izvan realnosti otvara prostor da kineske korporacije, ali i ruski Gasprom njeft, kroz različite aktivnosti ostvaruju direktan uticaj. Strateške komunikacije nisu isto što i propaganda, ali su nužne u trenutku kada svi relevantni podaci ukazuju na to da je geoekonomija zapravo geopolitika. Više se ne postavlja pitanje delovanja i rada svih zapadnih kompanija - daleko od toga - već onih koje imaju specifičnu stratešku težinu.

Vreme je za fleksibilan pristup koji će, zasnovan na konkretnim rezultatima i bez širenja dezinformacija, postati sastavni deo američke i evropske meke moći. Zašto? Zato što američki rivali koriste sve dostupne mehanizme kojima kultivišu pozitivan stav javnog mnjenja, dok istovremeno unižavaju američki globalni prestiž. Istovetna je situacija i kada je reč o Evropskoj uniji; deluje potpuno nelogično da se posle više decenija ne primenjuju kontramere i alati koje koristi njihova direktna geopolitička alternativa.

Pred Srbijom je projekat izgradnje nuklearne elektrane - jedno od vrlo kontroverznih pitanja, pre svega zahvaljujući plodnom informacionom tlu ranjivom na dezinformacije. Vredi se podsetiti snažne antilitijumske kampanje koja je uništila projekat Jadar. Da li će nam isti scenario biti priređen i po pitanju nuklearne elektrane? Mnogi se pitaju: zašto baš američka korporacija? Razlog je jednostavan - svaki drugi izbor predstavlja geopolitičko samoubistvo i propuštenu šansu za Srbiju.

Ovo nije poziv da svi treba da se povuku kako bi profesionalci umarširali, već je potrebno posvetiti pažnju potpunoj integraciji resursa koje Zapad ima u Srbiji. Logika iza takvog pristupa je jednostavna: kinesko i rusko delovanje direktno ugrožava poslovne mogućnosti zapadnih kompanija u Srbiji. Protivnici Amerike i Evropske unije podržani su sistemskim, ali i korporativnim resursima Rusije i NR Kine. Odgovor sa druge strane ostaje sterilan, neodređen i korporativno zatvoren. Kao poseban bezbednosni rizik pojavljuje se nepovoljno poslovno okruženje za zapadne korporacije čiji su poduhvati diskreditovani, stigmatizovani i sabotirani hibridnim delovanjem.

Zbog svega toga je važno redefinisati pristup koji će biti legitiman, moralan, ali i delotvoran na terenu - kroz artikulaciju strateških komunikacija i društveno odgovornih aktivnosti u lokalnoj zajednici, kao i kroz medijska partnerstva koja direktno investiraju u sopstveno poslovanje. Sve ostalo stvara kontraefekat koji pogoduje ambijentu u kom su i međunarodni kooperanti lišeni svojih lanaca snabdevanja - što se konkretno vidi kroz moratorijum na izvoz oružja, municije i druge robe dvostruke namene. Zapadne korporacije su najbolji zapadni brend; većina je nastala upravo na osnovu zapadne geopolitičke arhitekture i korisnici su zapadnih tekovina kao što su slobodno tržište, lojalna konkurencija, sertifikacija i podsticajan ambijent za tehnološke inovacije. Zato ostaje potpuno nejasno i nerazumljivo to što korporativne komunikacije ostaju u potpunosti izolovane od realnosti na terenu, duboko zarobljene u močvarnu strukturu unapred propisanih obrazaca i lišene kreativnosti. Čak i ako postoje snažne aktivnosti na terenu u sklopu društveno odgovornog poslovanja, srpska javnost o tim projektima gotovo ništa ne zna. Predstoji nam izazovan period po pitanju izbora strateškog partnera za nuklearnu energiju, a poučeni ranijim iskustvima, izvesno je da će taj proces biti pod multivektorskim udarima. Poslednji u nizu je slučaj migrantskog udara na Španiju. Uprkos tome što je kraljevina Španija u kategoriji prijateljskih država prema trenutnim kriterijumima srpske spoljne politike, to nije bilo dovoljno, pokrenula se ruska agresivna aktivnost za šta su migrantske krize pogodno tle, a samo kako bi se kapitalisalo na raspirivanju dezinformacija koje imaju za cilj da Evropsku uniju i Španiju predstave kao nesposobne, dok se ignoriše da milioni ljudi po svaku cenu žele da žive u Evrop, a ne Rusiji i Kine.