Kriza u ruskoj proizvodnji goriva

Autor: Jovan Babić

Na papiru, Rusija može da preradi oko 327 miliona tona nafte godišnje (odnosno oko 6,5 miliona barela dnevno).

Godine 2021. Rusija je proizvela 540 miliona tona sirove nafte. Od toga je 250 miliona tona izvezeno direktno kao sirova nafta. Preostalih 290 miliona tona prerađeno je u domaćim rafinerijama, od čega je 140 miliona tona izvezeno kao naftni derivati, dok je 150 miliona tona potrošeno na domaćem tržištu.

Tačan višak proizvodnje razlikuje se od proizvoda do proizvoda, ali je značajan u svim kategorijama. Na primer, Rusija proizvodi oko 16 odsto više benzina nego što joj je potrebno za domaću potrošnju, dok je proizvodnja dizela gotovo dvostruko veća od domaćih potreba. Pored toga, proizvodnja naftnih destilata namenjenih petrohemijskoj industriji mogla bi da pokrije oko 60 odsto potreba za benzinom, jer se oni uz dodatnu obradu i aditive, po potrebi, mogu pretvoriti u gorivo standarda Euro 3.

Zbog učestalih napada dronovima na ruske rafinerije i ozbiljnih oštećenja postrojenja za sekundarnu preradu, došlo je do lokalnih nestašica goriva i nemogućnosti mnogih rafinerija da postignu tako visok kvalitet. Zbog toga je ruska vlada povukla sledeće poteze:

Vraćanje na Euro 3 parametre: Vlada je zvanično dozvolila pojedinim rafinerijama da na domaće tržište isporučuju benzin i dizel koji po sadržaju sumpora i aromatičnih ugljovodonika odgovaraju standardu Euro 3.

Razmatranje spuštanja na Euro 2: Krajem juna ruska vlada pripremila je nacrt uredbe prema kojoj bi se, zbog krize sa gorivom u pojedinim regionima, na period od godinu dana (do jula 2027.) mogao dozvoliti čak i uvoz i proizvodnja goriva standarda Euro 2.

Zabrana izvoza naftnih derivata.

Rafinerije

Da bismo razumeli koliko je komplikovano uništiti rafineriju, moramo da vidimo koliko procesa postoji u rafineriji i koliko je teško onesposobiti njene ključne delove. U rafineriji postoji više od 20 procesa, a u svakom procesu može da bude više paralelnih jedinica koje neprijatelj mora da pogodi kako bi uništio rafineriju. Jedan pogodak ne garantuje da će samoj jedinici biti naneta dovoljna šteta da se obustavi proizvodnja, već je nekada potrebno da više dronova pogodi tu jedinicu kako bi dovelo do njenog uništenja.

1. Primarna prerada: Atmosferska destilacija, vakuumska destilacija.
2. Konverziona (dubinska) prerada: Fluidno katalitičko krekovanje, hidrokrekovanje, koksovanje, visbreaking, deasfaltizacija, termičko krekovanje.
3. Procesi poboljšanja kvaliteta goriva: Hidrotretman, katalitički reforming, izomerizacija, alkilacija, polimerizacija, dearomatizacija, odsumporavanje LPG-a.
4. Završna obrada i otprema: Mešanje komponenti, dodavanje aditiva, skladištenje, otprema.
5. Pomoćna postrojenja: Postrojenje za proizvodnju vodonika, postrojenje za proizvodnju sumpora, postrojenje za proizvodnju pare, rashladni tornjevi, elektrana ili kogeneraciono postrojenje, kompresorske stanice, sistem za prečišćavanje otpadnih voda, baklja, rezervoari za sirovu naftu i gotove derivate.

Ako uzmemo sve u obzir, videćemo da je potrebno 100 ili više pogodaka u samu rafineriju da bismo mogli da kažemo da smo tim napadima uništili rafineriju, ako se koriste dronovi koji nose oko 50 kg eksploziva (novije varijante duplo više), odnosno približno upola manje pogodaka ako se koriste rakete koje imaju deset puta veću nosivost eksploziva.

Rafinerije u Rusiji

Da bismo razumeli trenutnu situaciju u Rusiji, koja je promenjena zbog napada ukrajinskih dronova, moramo da vidimo koliko rafinerija Rusija ima i koliki je njihov kapacitet.

U Rusiji ima 45 velikih rafinerija i oko 80 malih rafinerija, ali te male rafinerije učestvuju sa manje od 5% ukupnog kapaciteta. Prvih 10 najvećih rafinerija u Rusiji učestvuje sa oko 150 miliona tona godišnje, odnosno sa 51% ukupne prerade nafte.

Od prvih 10 najvećih rafinerija u Rusiji, jedino je Angarska rafinerija van dometa ukrajinskih dronova, ali ona je deveta po veličini.

Rafinerije u Rusiji i njihova udaljenost od ukrajinske granice:

	Rafinerija	Region	Kapacitet (mil. t/god.)	Udaljenost od Ukrajine (km)
1	Omski NPZ	Omska oblast	21.0	2500
2	Kirišinefteorgsintez	Lenjingradska oblast	20.1	810
3	Rjazanski NPZ	Rjazanska oblast	17.1	480
4	Nižegorodnefteorgsintez	Nižegorodska oblast	17.0	800
5	Jaroslavnefteorgsintez	Jaroslavska oblast	15.7	700
6	Volgogradneftepererabotka	Volgogradska oblast	14.8	500
7	Permnefteorgsintez	Permski kraj	13.1	1485
8	Moskovski NPZ	Moskva	10.5	475
9	Angarska neftehimijska kompanija	Irkutska oblast	10.2	4450
10	Gazprom Neftehim Salavat	Republika Baškortostan	10.0	1300
11	Bašnjeft Ufaneftehim	Republika Baškortostan	9.5	1350
12	Tuapsinski NPZ	Krasnodarski kraj	9.0	500
13	TANECO	Republika Tatarstan	8.7	1150
14	Komsomoljski NPZ	Habarovski kraj	8.3	6480
15	TAIF-NK	Republika Tatarstan	8.3	1140
16	Novokujbiševski NPZ	Samarska oblast	7.9	900
17	Tjumenski NPZ	Tjumenjska oblast	7.5	1980
18	Bašnjeft Novo-Ufimski NPZ	Republika Baškortostan	7.5	1340
19	Ačinski NPZ	Krasnojarski kraj	7.5	3495
20	Afipski NPZ	Krasnodarski kraj	7.0	415
21	Saratovski NPZ	Saratovska oblast	7.0	590
22	Sizranjski NPZ	Samarska oblast	7.0	805
23	Kujbiševski NPZ	Samarska oblast	7.0	915
24	Orsknefteorgsintez	Orenburška oblast	6.6	1455
25	Iljski NPZ	Krasnodarski kraj	6.6	405
26	Novošahtinski NPZ	Rostovska oblast	5.0	250
27	Habarovski NPZ	Habarovski kraj	5.0	6525
28	Uhtinski NPZ	Republika Komi	4.2	1705
29	Surgutski ZSK	Hanti-Mansijski AO	4.0	2520
30	Slavjanski NPZ	Krasnodarski kraj	4.0	350
31	Jajski NPZ	Kemerovska oblast	3.3	3230
32	Astrahanski GPZ	Astrahanska oblast	3.3	830
33	Krasnodarski NPZ	Krasnodarski kraj	3.1	415
34	Nižnevartovski NPO	Hanti-Mansijski AO	1.6	2675
35	Marijski NPZ	Republika Mari El	1.4	1020
36	Anžerski NPZ	Kemerovska oblast	1.2	3190
37	Prvi zavod	Kaluška oblast	1.2	305
38	Usinski NPZ	Republika Komi	1.0	2025
39	NPZ „Ditekso“	Irkutska oblast	0.9	4455
40	Kočenjevski NPZ	Novosibirska oblast	0.7	3005
41	Nikolajevski NPZ	Samarska oblast	0.5	930
42	Igtinski NPZ	Kemerovska oblast	0.5	3405
43	Novourengojski ZPKT	Jamalo-Nenečki AO	0.4	2810
44	Streževski NPZ	Tomska oblast	0.3	2730
45	Kosobrodski NPZ	Kurganska oblast	0.2	1905

 

Slabe tačke rafinerije

Najvažniji delovi rafinerije su oni bez kojih cela rafinerija ne bi mogla da radi, jer ostali delovi ne bi imali sa čim da rade pošto proces prerade nafte pre njih ne bi bio završen.

Primarna destilaciona jedinica (AVT)

Predstavlja početni i jedan od najvažnijih procesa u svakoj rafineriji nafte. Njena uloga je da sirovu naftu razdvoji na više frakcija prema temperaturi ključanja.

U koloni temperatura opada od dna ka vrhu. Teže frakcije kondenzuju se pri višim temperaturama i izdvajaju se u donjem delu kolone, dok se lakše frakcije izdvajaju na višim nivoima. Na samom vrhu kolone izdvajaju se gasovi i najlakši ugljovodonici.

Na ovaj način dobijaju se različite frakcije, među kojima su: tečni naftni gas (LPG), benzinske frakcije, kerozin, dizel-frakcije, gasna ulja i atmosferski ostatak.

Ove frakcije uglavnom nisu gotovi proizvodi. One predstavljaju sirovinu za dalju preradu u drugim postrojenjima rafinerije, kao što su katalitičko krekovanje, hidrokrekovanje, reforming i hidroobrada.

Primarna destilaciona jedinica smatra se „srcem“ rafinerije jer praktično sva sirova nafta prolazi kroz ovaj proces pre nego što uđe u naredne faze prerade. Bez atmosferske destilacije nije moguće započeti standardnu proizvodnju većine naftnih derivata.

Važno je imati u vidu da smanjenje primarnog kapaciteta prerade ne znači automatski proporcionalan pad proizvodnje goriva. Na primer, oštećenje atmosferske destilacione kolone ne mora da dovede do jednakog procentualnog smanjenja proizvodnje benzina ili dizela. Ruske rafinerije često imaju višak kapaciteta u primarnoj preradi, dok se stvarna uska grla nalaze u sekundarnim procesima prerade, koji poluproizvode pretvaraju u gotova goriva.

Zbog toga uništenje jedne od dve identične atmosferske destilacione kolone u rafineriji verovatnije dovodi do pada proizvodnje benzina od oko 30 odsto, a ne do pada od 50 odsto, kako bi se moglo pretpostaviti na prvi pogled.

Popravka primarnih destilacionih jedinica relativno je jednostavna u odnosu na druga složena postrojenja, poput postrojenja za izomerizaciju, krekovanje i hidrotretman. Međutim, zbog potrebe za uvozom rezervnih delova, popravke često traju duže. Čak i kada oštećene rafinerije uspeju da održe prethodni nivo proizvodnje, ponekad proizvode motorna goriva nižeg kvaliteta.

Atmosferska destilaciona kolona

Atmosferska destilaciona kolona (toranj) predstavlja centralni deo primarne destilacione jedinice u rafineriji. To je visoka čelična kolona u kojoj se sirova nafta razdvaja na različite frakcije prema temperaturi ključanja.

Ulazna nafta zagreva se u sistemu izmenjivača toplote koristeći toplotu proizvoda koji izlaze iz kolone, a zatim prolazi kroz peć u kojoj se zagreva na približno 330–370 °C. Na toj temperaturi veliki deo nafte isparava, dok najteže komponente ostaju u tečnom stanju. Upravo zbog temperaturnog gradijenta različite komponente kondenzuju se na različitim visinama, čime se izdvajaju različite frakcije: benzin, kerozin, dizel i ostali naftni derivati.

Dimenzije zavise od kapaciteta rafinerije, ali tipične atmosferske destilacione kolone imaju visinu od 35 do 70 metara, prečnik od 4 do 10 metara i težinu od nekoliko stotina do više od 1.000 tona.

Cena popravke može da se meri milionima evra ako je teže oštećen sam destilacioni toranj.

Vreme popravke zavisi od obima oštećenja, ali se meri nedeljama, dok kod većih oštećenja popravke mogu da traju i više meseci.

Skoro svaka veća rafinerija ima između dve i šest nezavisnih linija za primarnu destilaciju različitih kapaciteta.

Vakuumska destilacija

Vakuumska destilacija je proces fizičkog razdvajanja teških naftnih frakcija pri sniženom pritisku. Vakuumski toranj predstavlja glavni deo postrojenja u kojem se odvija ovaj proces.

Vakuumska destilacija predstavlja vezu između primarne destilacije i dubinske prerade u rafineriji. Nakon atmosferske destilacije, u kojoj se izdvajaju benzin, kerozin i dizel, preostali mazut uvodi se u vakuumski toranj. U uslovima vakuuma iz njega se izdvajaju vakuumska gasna ulja (VGO), koja predstavljaju glavnu sirovinu za postrojenja dubinske prerade, poput katalitičkog krekovanja (FCC) i hidrokrekovanja, gde se proizvode dodatne količine benzina, dizela i drugih lakih naftnih derivata.

Vakuumski toranj je masivna vertikalna čelična kolona, visoka približno 40–70 metara i prečnika 8–15 metara. U njegovoj unutrašnjosti nalaze se perforirane tacne ili strukturna ispuna, koje omogućavaju efikasno razdvajanje teških naftnih frakcija. Toranj je povezan sa cevnom peći koja zagreva mazut, vakuum pumpama ili parnim ejektorima koji održavaju nizak pritisak, kao i kondenzatorima, pumpama i mrežom cevovoda za transport izdvojenih frakcija.

Popravka vakuumskog tornja zavisi od obima oštećenja. Oštećenja spoljne konstrukcije, cevovoda ili pomoćne opreme mogu se sanirati za nekoliko dana ili nedelja. Međutim, ako su pogođeni sama kolona, unutrašnje tacne ili ispuna, neophodno je potpuno zaustaviti postrojenje, isprazniti ga, otvoriti toranj, zameniti oštećene elemente, izvršiti zavarivanje i ispitivanje nepropusnosti pre ponovnog puštanja u rad.

Zbog velikih dimenzija, rada na visini, specijalizovane opreme i otežane nabavke pojedinih delova, posebno u uslovima sankcija, popravka može trajati od nekoliko nedelja do više meseci.

Jedinica za prečišćavanje nafte ili elektroodsoljavanje (ELOU)

Jedinica koja uklanja soli, vodu i ostale nečistoće iz nafte. Pre ulaska u kolonu sirova nafta prolazi kroz desaltere, gde se uklanjaju voda i soli koje izazivaju koroziju. Sami desalteri su masivni čelični rezervoari pod visokim pritiskom, puni elektroda. Rad rafinerije bio bi ozbiljno ugrožen posle nekoliko dana rada bez ELOU jedinice, a motori bi radili lošije i znatno se više kvarili.

Popravka može da traje više od mesec dana.

Postrojenja za duboku preradu

Predstavljaju tehnološki vrhunac ruske naftne industrije. Upravo u ovim pogonima sirovina se hemijski preoblikuje u visokokvalitetni benzin i dizel standarda Euro 5, zbog čega su sistemi projektovani da izdrže uslove slične vulkanskim.

Reaktori unutar ovih postrojenja rade pod ekstremnim pritiscima od preko 200 bara i temperaturama koje dostižu paklenih 700 stepeni Celzijusa. Da stvar bude gora, njihovu unutrašnjost konstantno nagriza agresivna sumporna i vodonikova korozija, koja čelik može učiniti krtim poput stakla. Zbog toga su ovi tornjevi izgrađeni od unikatnih čeličnih legura teških stotinama tona, sa specijalnim unutrašnjim keramičkim oblogama. Ako dron izazove eksploziju i deformiše ovakav reaktor, popravka na licu mesta nije moguća. Livenje nove reaktorske posude u specijalizovanim fabrikama čeka se mesecima.

Drugi, još veći problem za ruske inženjere jesu zapadne sankcije. Skoro 100 odsto visoke tehnologije u ovim pogonima – od unikatnih katalizatora na bazi platine koji omogućavaju reakciju, pa sve do softvera, preciznih senzora i elektroventila – proizvod je zapadnih giganata poput američkog Honeywell-a ili francuskog Axens-a. Pokušaji da se zapadni računarski sistemi zamene kineskim alternativama zahtevaju kompletno softversko redizajniranje fabrike.

Popravka traje od nekoliko meseci do šest meseci. Zato su pogođene rafinerije, čak i kada održe obim prerade, često primorane da tržištu isporučuju znatno nekvalitetnije gorivo, jer bez ovih postrojenja ne mogu da proizvedu moderan benzin.

Sistemi napajanja strujom (glavni transformatori, podstanice, generatori)

Rafinerije troše ogromnu količinu energije. Gubitak struje izaziva hitno gašenje postrojenja, aktiviranje sigurnosnih ventila i povećava rizik od požara i curenja.

Popravka i zamena traju mesec dana ili više meseci ako je potrebno izgraditi potpuno nov sistem.

Skladišta sirove nafte i proizvoda

Predstavljaju veće i lakše mete. Požar ili eksplozija izazivaju veliki dim i moguće lančane efekte, ali se često mogu izolovati. Oštećenje jednog skladišta ne utiče direktno na preradu nafte u rafineriji, jer rafinerija može da koristi sirovu naftu iz preostalih skladišta. Problem bi nastao tek kada bi sva skladišta bila uništena.

Slična je situacija i sa skladištima gotovih proizvoda, jer bi se nakon uništenja jednog skladišta gotovi proizvodi mogli skladištiti u preostalim skladištima. Zato, kada vidimo veliku eksploziju sa velikim plamenom i ogromnim dimom, to ne znači da je rafineriji naneta velika šteta, jer ona može da nastavi normalno da radi kada je pogođeno samo jedno skladište.

Prethodni napadi

Napadi u 2026. godini nisu prvi ukrajinski napadi na rafinerije, niti prvi slučaj potencijalnih nestašica goriva. Kapacitet 16 rafinerija koje su tokom avgusta i septembra 2025. bile meta ukrajinskih napada dronovima iznosi oko 123 miliona tona godišnje, što predstavlja približno 38 odsto ukupnog rafinerijskog kapaciteta zemlje.

Prema istraživanju Centra za analizu i strategije u Evropi (CASE), benzinska kriza iz 2025. godine nije bila toliko ozbiljna koliko bi se moglo pretpostaviti. Razlog zbog kojeg kriza nije bila ozbiljna jeste obim štete nanete pogođenim rafinerijama. Kada su oštećenja bila mala i naneta malim brojem dronova, popravka je bila relativno laka i brza.

Problemi sa nestašicama goriva bili su lokalne prirode i odnosili su se na područja koja je snabdevala određena rafinerija koja je bila pogođena, pa benzinske pumpe nisu mogle da se snabdevaju iz nje, već su gorivo morale da nabavljaju iz drugih rafinerija.

Da bi Ukrajina napravila ozbiljan problem Rusiji sa snabdevanjem gorivom, neophodno je da napadi na rafinerije budu daleko intenzivniji i da dovedu do toga da rafinerije ne mogu da budu popravljene pre novog napada.

Koliko Rusija može da izdrži

Do sada smo videli da Rusija može da izdrži napade Ukrajine na svoje rafinerije i da nije imala ozbiljnije probleme, osim u pojedinim oblastima koje su Ukrajinci izolovali, poput Krima u junu 2026. godine.

Prvi put od početka rata Ukrajinci su uspeli da izvedu veliki broj uspešnih napada na ruske rafinerije i da dovedu do toga da Putin mora javno da se obrati po tom pitanju.

1. Rusija ima daleko veću proizvodnju naftnih derivata nego što troši i do sada je bila veliki izvoznik naftnih derivata. Prerađivala je 290 miliona tona nafte godišnje, a trošila 150 miliona tona, tako da bi, čak i ako Ukrajina uspe da prepolovi proizvodnju naftnih derivata u Rusiji, ona i dalje mogla da se snađe. S tim što Rusija proizvodi daleko više dizela nego benzina, pa bi prvo došlo do nestašice benzina.

2. Rusija je već odlučila da snizi standard kvaliteta goriva, čime je olakšala njegovu proizvodnju, pogotovo u rafinerijama koje su popravljene i ne mogu da isporuče najkvalitetnije gorivo.

3. Rusija je počela da uvozi gorivo iz Belorusije, Kazahstana i Indije. Sadašnji tempo uvoza iznosi oko 5 miliona tona godišnje, ali uvoz može da se poveća ako bude bilo potrebe.

4. Racionalizacija potrošnje goriva, jer nije sva potrošnja goriva neophodna da bi sistem normalno funkcionisao. Veliki deo potrošnje goriva zapravo predstavlja luksuz i nije esencijalan za funkcionisanje države ili vojske. Putovanja na letovanje i zimovanje, odlazak sopstvenim automobilom na posao, u bioskop, restoran i slično.

5. Forsiranje proizvodnje u rafinerijama koje nisu pogođene, u kojima je moguće proizvesti do 10 odsto više goriva nego što trenutno proizvode. Međutim, time se povećava rizik od havarija u rafinerijama, a može doći i do pada kvaliteta proizvoda.

6. Ubrzano popravljanje pogođenih rafinerija, jer radnici stiču iskustvo sa svakom popravkom, pa će svaka naredna popravka trajati kraće.

Kada Putin kaže da snabdevanje gorivom nije kritično ugroženo i da Rusija može da nastavi da funkcioniše, govori istinu. Međutim, to ne znači da povećanje broja napada, kao i broja dronova u tim napadima, ne bi moglo da dovede do ozbiljnog zastoja u Rusiji. Čak i kada biste pročitali novinski tekst u kojem piše da je pogođeno dve trećine rafinerija u Rusiji, to samo po sebi ne bi značilo da je ugroženo funkcionisanje sistema. Naravno, kada bi došlo do racionalizacije potrošnje goriva, ljudi bi živeli lošije, ali bi to pre svega imalo psihološki efekat.

U modernom društvu ljudi koriste daleko više stvari nego što im je potrebno za preživljavanje, pa mogu relativno lako da smanje potrošnju, jer se može reći da najveći deo potrošnje predstavlja luksuz koji nije esencijalan za život. Najosnovniji način na koji slobodno tržište smanjuje potrošnju jeste rast cena, koji će naterati ljude da troše manje goriva i odreknu se dela svog luksuza. Država može da zahteva da se poslovi prebace u onlajn režim i time uštedi gorivo koje se troši na odlazak zaposlenih na posao. Ova mera već je korišćena tokom pandemije koronavirusa, iako je tada razlog za njeno uvođenje bio drugačiji. Postoje i mnoge druge mere koje mogu dovesti do racionalizacije potrošnje goriva i koje mogu biti preduzete u kriznoj situaciji.

Krizna situacija zahteva promenu ponašanja, zbog čega se ne mogu koristiti obrasci koji važe u normalnim okolnostima. U normalnim okolnostima potrošnja goriva odlazi i na esencijalne i na luksuzne potrebe, pri čemu se luksuzna potrošnja može relativno lako smanjiti u kriznoj situaciji.

Baciti Rusiju na kolena nije lako kada je reč o proizvodnji goriva. Zato je Rusija do sada uspevala da odoli ukrajinskim napadima, ali postoji granica njene otpornosti, posle koje neće moći da obezbedi dovoljno goriva za funkcionisanje sistema i nastavak rata. Ukrajina još nije dostigla tu granicu, ali ima prostora da dodatno poveća pritisak. Ukrajina veoma brzo povećava proizvodnju dronova, posebno tokom 2026. godine, i ako nastavi ovim tempom, u jednom trenutku mogla bi da dovede Rusiju u ozbiljan problem.

Trenutna kriza u Rusiji

Problemi su više lokalnog nego federalnog karaktera (na nivou cele zemlje). Nestašice goriva i kolone na pumpama vezane su za područja na kojima su pogođene rafinerije i gde je prekinut lanac snabdevanja gorivom u regionu koji te rafinerije opslužuju. Na nivou cele zemlje ima dovoljno goriva za sve, samo ga je potrebno dopremiti do svake pumpe.

Tokom leta očekuje se da će Ukrajina održati visok intenzitet napada na ruske rafinerije, kako je najavio Zelenski, a za sada ovi napadi imaju više psihološki efekat na stanovništvo nego što ugrožavaju funkcionisanje ruske vojske. Glavni razlog za ovu kampanju tokom leta jesu izbori u Rusiji, koji će biti održani u septembru.