Civilno-vojni odnosi u NR Kini nikada nisu bili jednostavni niti definisani jasnim granicama. U svojoj osnovnoj organizacionoj strukturi, Komunistička partija Kine je duboko militarizovana organizacija. Njen nastanak, dolazak na vlast i vladanje Kinom zasnovani su na militarističkim principima i centralizovanoj komandi. Odsustvo transparentnosti otežava uvid u dinamiku političkih procesa u Kini, kao i mapiranje različitih frakcija na osnovu njihovog delovanja. Krize na relaciji civilno-vojnih odnosa nisu retkost, već konstanta komunističke Kine i više liče na konsolidaciju moći.
Neki od najznačajnijih primera su sami počeci pohoda KP Kine, kao što je konferencija u Gutijanu 1929. godine, gde je Mao Cetung zaključio: „Naš princip je da Partija komanduje oružjem, a oružje nikada ne sme komandovati Partijom.“ Od tog trenutka Narodnooslobodilačka vojska (PLA) postaje partijski organ i deo je KP Kine, a ne države. Kao partijska oružana formacija, ova struktura će nakon 1949. godine postati zvanična vojna formacija u Kini. Međutim, lojalnost PLA se ne odnosi na kinesku državu, jer bi u teorijskom slučaju promene vlasti PLA delovala protiv te iste (nove) vlasti. Narodnooslobodilačka vojska Kine dizajnirana je kao bezbednosni aparat za očuvanje jednopartijske vlasti, što joj je i danas osnovni zadatak.
U tom zamršenom mehanizmu, prema kojem Partija preko Centralne vojne komisije upravlja svojom oružanom formacijom, više puta je došlo do ispoljavanja nesuglasica, paranoje i bojazni da će politiku generalnog sekretara KPK nadvladati vojni krugovi. Zanimljivo je da put ka vodećim kineskim dužnostima vodi upravo preko Centralne vojne komisije, čime se obezbeđuje legitimitet onome ko ima monopol nad oružanom silom. I sam Si Đinping je 2010. godine bio deo Centralne vojne komisije pre nego što je postao generalni sekretar.
Da je kriza put ka konsolidaciji vlasti, pokazuje i slučaj Kulturne revolucije koju je izazvao sam Mao Cetung kako bi zadržao moć. Jedan od istorijskih trenutaka kada je poslušnost armije prema Partiji bila na testu tiče se Trga Tjenanmen. Tri meseca do tog mračnog 3. juna 1989. godine trajala su previranja da li će vojska intervenisati ili ne.
Celokupan istorijski kontekst je od izuzetne važnosti za razumevanje trenutne situacije koju možemo da tumačimo na osnovu sekundarnih i tercijarnih izvora. Si Đinping je opsednut fenomenom Arapskog proleća, gde se pokazalo da zastrašujući bezbednosni aparati kolabiraju pred društvenim slomom. Kina nikada nije imala društveni konsenzus po pitanju vlasti KP Kine, već se on postiže kompletnom društvenom, ekonomskom i političkom kontrolom; s tim u vezi, sistem stalno mora da bude na oprezu.
Poslednje čistke koje traju godinama odnele su 101 visokorangiranog generala i pukovnika. U većini slučajeva, praćenjem javnih događaja i sednica Centralnog komiteta, uočava se izostanak zvaničnika. Za dve trećine nestalih nema javnih saopštenja o tome šta se desilo, osim što je očigledno da su uklonjeni. Kao razlozi se navode korupcija, politička lojalnost i kompetentnost. Korupcija nije novost, već redovno stanje, naročito u PLA koja je od nastanka duboko prožeta mrežama ličnih uticaja. Većina sektora gde je došlo do uklanjanja su oni koji raspolažu velikim sredstvima. Primera radi, prilikom jedne inspekcije ustanovljeno je da se u raketama nalazi voda umesto goriva. Krađa je bila vredna više stotina miliona dolara.
Ne treba zaboraviti da razlog za čistke može biti i lošiji rezultat od onog koji je postavio Si Đinping. Čuvena maksima generalnog sekretara da je cilj „vojska sposobna da se bori i pobeđuje u ratovima“ je doktrinarno uputstvo na kojem se zasniva modernizacija. Čistke su obuhvatile Centralnu vojnu komisiju i pet glavnih komandi. Verovatno je po sredi izuzetno loš učinak u ostvarenju ciljeva, uz prateću korupciju i vojnu autonomiju. Zanimljivo je da većina uklonjenih oficira dolazi iz operativnog dela.
Glavna tema je kako se čistke odražavaju na sposobnosti Kine. Sistem komandovanja je srž operacija, a narušen sistem traži vreme za konsolidaciju. Ipak, ne treba upasti u zabludu: Kina ni pre ni posle čistki nema sposobnost globalne projekcije moći kao SAD. Tek 2025. godine postigli su plovidbu nosača aviona od 52 dana, dok je američka mornarica još 1980. oborila rekord od 340 dana. S druge strane, osnovne sposobnosti poput blokade Tajvana nisu narušene.
Hapšenje generala Žang Jousija, potpredsednika Centralne vojne komisije, pratilo je obrazloženje o „gaženju“ sistema odgovornosti. Ukoliko su tačni navodi o dostavljanju nuklearnih tajni CIA-i, to bi značilo da je kineski bezbednosni sistem ozbiljno kompromitovan. Postoji i objašnjenje da je njegov ugled bio previsok, te je bilo potrebno drastično opravdanje za njegovu eliminaciju. Kako bude rasla unutrašnja kriza, biće sve veća potreba za lojalnom partijskom vojskom. Verovatnije ćemo gledati PLA na ulicama kineskih gradova nego u osvajanju Tajvana.
Unutrašnje masovne čistke su uvek signal potresa unutar struktura koje najavljuju zemljotres.
Autor: Darko Obradović