U trenutku kada je Amerika pokrenula vojnu operaciju „Epski bes“ i napala Iran, došlo je do dalje eskalacije od strane Irana, koji je de facto zatvorio Ormuski prolaz. Ovo je dovelo do toga da je sada ceo svet osetio sukob Amerike i Irana kroz povećanje cene nafte na svetskom tržištu, a upravo je ovo bio plan Irana da što više aktera uplete u sukob. Pošto sam Ormuski prolaz ima određenu težinu u svetskoj politici, potrebno je da vidimo koliki stvarni uticaj ima taj prolaz na svetsku politiku, ali i na cene i dostupnost proizvoda koji se transportuju kroz njega, kao i da li će biti nestašica i kada će doći do njih.
Ormuski prolaz, odnosno Ormuski moreuz (moreuz je precizan geografski termin), predstavlja uski morski prolaz širine 33 km, dok je plovni put još uži. On povezuje Persijski zaliv sa Omanskim zalivom i dalje sa Indijskim okeanom. Nalazi se između Irana na severu i Omana (uz teritoriju UAE) na jugu i predstavlja jednu od najvažnijih tačaka globalne trgovine energentima. Zemlje Persijskog zaliva koje su zavisne od prolaza kroz Ormuski prolaz su Katar, Bahrein, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Irak i Iran. Sam moreuz je jedini pomorski put kojim Katar, Irak, Kuvajt, Bahrein i UAE mogu da izađu na otvoreno more, dok Saudijska Arabija i Iran imaju i druge izlaze na otvoreno more, s tim da je većina nafte i iz tih zemalja išla kroz Ormuz. Za navedene zemlje sam prolaz je od kritične važnosti, jer se pomorski transport odvija kroz njega — kako izvoz nafte i naftnih derivata, gasa, đubriva i helijuma, tako i uvoz hrane i ostale robe.
Ormuski moreuz je uski morski prolaz koji povezuje Persijski zaliv sa Omanskim zalivom i dalje sa Indijskim okeanom. U međunarodnom pravu definiše se kao međunarodni moreuz, odnosno prolaz kroz koji se odvija međunarodna plovidba i koji povezuje dva dela otvorenog mora ili ekskluzivnih ekonomskih zona.
Osnovni pravni okvir za ovakve prolaze predstavlja Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu mora (UNCLOS), međunarodni sporazum iz 1982. godine koji uređuje prava i obaveze država na moru.
Prema UNCLOS-u, za međunarodne moreuze važi režim takozvanog tranzitnog prolaza. To znači da svi brodovi i avioni imaju pravo slobodnog prolaska kroz moreuz, pod uslovom da se kreću neprekidno i bez zadržavanja. Postoje i obaveze: brodovi ne smeju da prete suverenitetu obalnih država, ne smeju da sprovode obaveštajne aktivnosti, lansiraju avione i slično, osim ako je to incidentno za normalan prolaz.
Ormuski moreuz je teritorijalno pod jurisdikcijom Irana i Omana, ali je pravno otvoren za međunarodnu plovidbu.
Prema međunarodnom pravu mora, svaka obalna država ima pravo na teritorijalno more širine do približno 22 kilometra. Kako je moreuz na pojedinim mestima uži od oko 44 kilometra, proizilazi da je čitava njegova širina pokrivena teritorijalnim vodama Irana i Omana.
Međutim, Iran (koji nije ratifikovao UNCLOS, već ga je samo potpisao) ima drugačije tumačenje:
U praksi, Iran povremeno traži prethodnu najavu za ratne brodove ili preti blokadom, što većina sveta smatra neusklađenim sa UNCLOS-om.
Kroz ovaj prolaz svakodnevno prolazi približno oko 20 miliona barela nafte dnevno, odnosno petina svetske potrošnje nafte. Od toga Azija prima preko 80% te nafte. Glavni kupci su Kina (38%), Indija (15%), Japan i Južna Koreja (10–12%). Najveći uvoznici u Evropi su Italija (1,5%), Španija (1,25%), Grčka (1,15%), Francuska (0,9%) i Holandija (0,75%).
Takođe, kroz prolaz se transportuje i tečni prirodni gas (TPG). To je gas koji se hladi na −162 stepena Celzijusa i pretvara u tečno stanje, nakon čega se utovara na specijalizovane brodove za njegov transport. Ukupna svetska potrošnja gasa iznosi oko 4.200 milijardi kubnih metara godišnje, dok kroz sam Ormuski prolaz prolazi oko 120 milijardi kubnih metara gasa, odnosno oko 3% ukupne svetske potrošnje. Sa druge strane, kroz prolaz prolazi oko 20% svetske trgovine tečnim prirodnim gasom, jer se većina gasa troši u zemlji proizvođača ili se izvozi cevovodima, dok manji deo dolazi iz LNG trgovine.
Tečni prirodni gas koji se izvozi kroz Ormuski prolaz ide većinom u Aziju (oko 85%), dok u Evropu ide oko 15%. Najveći kupci katarskog gasa u Aziji su Kina (28%), Indija (17%), Japan (5%) i Južna Koreja (13%). U Evropi su najveći kupci Italija (7%), Belgija (3%), Španija (1%) i Ujedinjeno Kraljevstvo (1%). Na primer, Japan i Južna Koreja pokrivaju oko 20% svojih ukupnih potreba za gasom isključivo kroz ovaj prolaz.
Pored sirove nafte, zemlje Persijskog zaliva izvoze i naftne derivate, kao što su dizel, benzin, kerozin, lož-ulje, TNG i mazut. Dnevna svetska potrošnja naftnih derivata iznosi oko 90 mb/d, od čega Azija troši oko 40 mb/d, a Evropa oko 12–14 mb/d. Zemlje Persijskog zaliva izvoze oko 4 mb/d dnevno, odnosno oko 5% svetske potrošnje naftnih derivata. Od tog izvoza, oko 65% ide u Aziju, a oko 25% u Evropu.
Iz ovoga se može zaključiti da se ogroman deo izvoza ugljovodonika i njihovih derivata, koji prolaze kroz Ormuski prolaz, usmerava ka Aziji, a ne ka Evropi ili Americi. Ormuski prolaz je praktično „arterija za Aziju“, a ne za Zapad, kako se često pretpostavlja.
Pored nafte i gasa, kroz Ormuski prolaz izvoze se i drugi resursi, poput helijuma i veštačkog đubriva. Sa druge strane, celokupan pomorski uvoz u zemlje Persijskog zaliva zavisi od tog prolaza.
Zemlje Persijskog zaliva uvoze između 70% i 90% hrane koju konzumiraju, pri čemu se većina tog uvoza odvija morskim putem koji zavisi od Ormuskog prolaza. Oko 70% sopstvenih potreba za hranom obezbeđuju upravo tim putem.
Nafta se naziva „crnim zlatom“ sa dobrim razlogom. Osim što se koristi u proizvodnji energije i goriva, koristi se i za proizvodnju mnogih drugih proizvoda koji se retko pominju, a bez kojih moderan svet ne bi funkcionisao. Zato ćemo nabrojati najvažnije proizvode koji za svoju proizvodnju zahtevaju naftu.
Plastika, guma, sunđer, najlon, kućna hemija, kozmetika, farmaceutski proizvodi, bitumen za asfalt, ulja i masti za mašine, katran, đubrivo, pesticidi, stiropor, boje, lakovi, smole, lepkovi, rastvarači, deterdženti, vosak, stabilizatori, plastifikatori, poliester, antifriz.
1. GORIVA benzin (motorni benzin), dizel gorivo, kerozin (aviogorivo, jet fuel), lož ulje (lako i teško), mazut (teško gorivo za industriju i brodove), brodsko gorivo (marine fuel), tečni naftni gas (LPG – propan, butan), komprimovani gasovi (rafinerijski gas)
2. GASOVI I LAKE FRAKCIJE metan, etan, propan, butan, izobutan, olefini (etilen, propilen, butilen)
3. PETROHEMIJSKI PROIZVODI (SIROVINE ZA INDUSTRIJU) etilen → plastika (polietilen), propilen → plastika (polipropilen), benzen, toluen, ksilen (aromati), stiren → polistiren (stiropor), vinil hlorid → PVC, etilen glikol → antifriz, poliester
4. PLASTIKA I POLIMERI polietilen (PE), polipropilen (PP), polivinil hlorid (PVC), polistiren (PS), PET (boce), poliuretani, sunđer (poliuretanska pena), ambalaža, delovi za automobile, kućni proizvodi
5. SINTETIČKI MATERIJALI sintetička guma, veštačka vlakna: poliester, najlon, akril, tekstilni materijali
6. MAZIVA I ULJA motorna ulja, industrijska ulja, hidraulična ulja, transmisiona ulja, turbine i kompresorska ulja, masti
7. ADITIVI aditivi za gorivo :poboljšanje sagorevanja, povećanje oktanskog broja, aditivi za ulja: protiv habanja. protiv oksidacije aditivi za plastiku: stabilizatori, boje, plastifikatori
8. TEŠKI DERIVATI bitumen (asfalt), katran, koks (petroleum coke), vosak (parafin), vazelin
9. HEMIJSKI PROIZVODI Deterdženti, rastvarači, boje i lakovi, pesticidi, farmaceutske sirovine, kozmetika
10. SPECIFIČNI PROIZVODI Antifriz, eksplozivi (hemijska baza), izolacioni materijali, sredstva za čišćenje, smole i lepkovi
Pošto znamo da je pre rata kroz Ormuski prolaz prolazilo oko 20 miliona barela dnevno, sada treba da vidimo kolika količina nafte može da pronađe alternativne pravce kako bi se omogućilo normalno snabdevanje.
U Saudijskoj Arabiji već postoji naftovod Saudi Aramco East–West (Petroline) kapaciteta 7 miliona barela dnevno, ali postoji ograničenje: cevi mogu da propuste 7 miliona, dok terminali u luci Janbu na Crvenom moru imaju operativni limit utovara od oko 4 do 4,5 miliona b/d. To znači da je usko grlo u samoj luci, a ne u naftovodu. Iskorišćenost tog naftovoda pre rata bila je 2–3 mb/d, tako da ostaje oko 2 mb/d koji nisu iskorišćeni i koji mogu biti aktivirani.
Iran izvozi oko 2 miliona barela dnevno i taj transport nije prekinut, jer Iranci neće gađati sopstvene brodove.
Ujedinjeni Arapski Emirati imaju naftovod Habshan–Fujairah, koji zaobilazi Ormuski moreuz, kapaciteta 1,5–1,8 miliona barela dnevno, dok je iskorišćenost 1–1,2 mb/d, pa ostaje oko 0,5 mb/d neiskorišćenog kapaciteta.
Irak je izvršio reaktivaciju severnog pravca (Kirkuk–Ceyhan), trenutnog kapaciteta oko 300.000 b/d, sa planom da se poveća na 900.000 b/d čim se završe popravke na oštećenim delovima.
Ukupna neiskorišćenost naftovoda iznosi oko 5 miliona barela dnevno, što predstavlja četvrtinu količine koja prolazi kroz Ormuski prolaz. Dakle, ostaje oko 15 mb/d koji ne mogu biti nadoknađeni iz Persijskog zaliva, odnosno oko 15% svetske potrošnje nafte.
Pošto 15 miliona barela dnevno ne može da pronađe alternativnu rutu, potrebno je sagledati kako svet može da nadoknadi taj manjak.
Kako nije došlo do potpune blokade prolaza, već Iran dozvoljava prolaz određenim tankerima, količina koju treba nadoknaditi verovatno je manja od 15 miliona barela. Tačan obim još nije poznat, ali Iran je naveo da je neprijateljima onemogućen prolaz (pre svega Americi i Izraelu), dok ostali imaju mogućnost prolaska. Pominje se i naplata prolaza, što bi dodatno omogućilo transport i ublažilo krizu.
Prema navodima Citrini Research-a, veći broj brodova trenutno prolazi kroz moreuz nego što se pretpostavlja, ali su isključili transpondere pa nisu vidljivi na digitalnim platformama. Njihov analitičar je boravio u regionu i ukazao na drugačiju situaciju od one koja se prikazuje.
Sve ovo ukazuje da se značajna količina nafte i dalje transportuje kroz moreuz, ali još uvek nema preciznih podataka o ukupnim količinama tokom sukoba. Najveći tankeri mogu da prevezu oko 2 miliona barela, pa bi već prolazak 10 takvih tankera dnevno mogao da nadoknadi količinu koja je ranije prolazila tokom jednog dana.
Kada uzmemo u obzir da oko 15% svetske potrošnje nafte ima potencijal da bude blokirano, kao i da određeni broj brodova ipak prolazi, jasno je da stvarni poremećaj može biti manji nego što se na prvi pogled čini.
1Ostali važni prolazi
|
Prolaz |
Lokacija |
Protok nafte (miliona barela/dan) |
Udeo u svetu |
Širina (najuže) |
|
Ormuski prolaz |
Iran – Oman |
20 |
20% |
33 km (plovni koridori ~3 km) |
|
Bab el-Mandeb |
Jemen – Džibuti/Eritreja |
6–9 |
10% |
26 km |
|
Suecki kanal |
Egipat |
5 |
5% |
kanal (200–300 m) |
|
Turski prolaz (Bosfor + Dardaneli) |
Turska |
3 |
3% |
0.7–3.7 km |
|
Malakijski prolaz |
Malezija – Indonezija |
23 |
22% |
2.7 km |
|
Panamski kanal |
Panama |
2,5 |
2% |
Culebra Cut 91–150 m |
|
Gibraltarski prolaz
|
Španija – Maroko |
5 |
5% |
14 km |
Znamo da je potrebno da se omogući prolaz tankerima koji nose 15 mb/d da bi se trgovina naftom vratila u normalu, zato ćemo sada pokušati da vidimo kome je dopušten prolaz i koliko nafte te zemlje transportuju kroz sam zaliv.
Samo Kina, Japan, Južna Koreja i Indija uvoze oko 13 mb/d i, ako njima Iran dopusti nesmetan prolaz i iskoristi rezervni kapacitet u svetu koji ne zavisi od Ormuskog prolaza i iznosi do 2 mb/d, dolazimo u situaciju da je u potpunosti nadoknađena količina koja je nekada prolazila. U ovom slučaju ne bi postojala fizička nestašica nafte, jer bi sve bilo nadoknađeno, samo bi cena nafte mogla da ostane povišena.
Sa druge strane, imamo i zemlje izvoznice nafte kroz Ormuski prolaz koje su pod napadom Irana, mada nisu u toliko lošim odnosima sa samim Iranom, već su kolateralna šteta sukoba Amerike sa Iranom. Pa se postavlja pitanje da li će Iran obezbediti slobodan prolaz brodovima koji idu iz tih zemalja ili će te brodove koristiti kao sredstvo za pregovore.
|
Država |
Sirova nafta (uključujući kondenzate) |
Derivati |
Ukupno |
|
Bahrein |
0.00 |
0.21 |
0.21 |
|
Iran |
1.69 |
0.72 |
2.41 |
|
Irak |
3.32 |
0.31 |
3.63 |
|
Kuvajt |
1.40 |
0.97 |
2.37 |
|
Katar |
0.73 |
0.69 |
1.43 |
|
Saudijska Arabija |
5.43 |
0.80 |
6.23 |
|
Saudijsko-kuvajtska neutralna zona |
0.35 |
0.00 |
0.35 |
|
Ujedinjeni Arapski Emirati |
2.02 |
1.22 |
3.24 |
|
Ukupno Hormuz |
14.95 |
4.93 |
19.87 |
U najgorem mogućem slučaju, potpunoj blokadi prolaza, svet će se suočiti sa problemom da nadoknadi oko 13 mb/d koje nije moguće nadoknaditi na drugi način, a ovo predstavlja oko 13% svetske potrošnje nafte.
Slobodno tržište je to koje reguliše cenu, pa ćemo videti skok cene nafte, koji će posledično dovesti do toga da će samo oni koji mogu da priušte skupo gorivo moći da nastave da žive normalno, dok će oni koji su siromašni morati da promene svoje životne navike i smanje potrošnju goriva.
Loša stvar je ta što će isključivo najsiromašniji stradati, a ovo se najviše odnosi na siromašne zemlje poput zemalja Afrike ili indo-pacifičkog regiona Azije. Ove zemlje će biti najviše pogođene, a one imaju oko 4,5 milijardi stanovnika. Najsiromašniji u tim zemljama će ostati bez mogućnosti da kupuju gorivo, dok će srednja klasa morati da umanji potrošnju goriva. Na ovaj način će se smanjiti globalna potrošnja goriva i izbalansirati sa ponudom nafte na svetskom tržištu.
Ovde vidimo da postoje i zemlje srednje klase na globalnoj mapi poput Srbije, gde će građani moći da kupe gorivo, ali će siromašniji morati da redukuju kupovinu, dok će srednja klasa moći da nastavi normalno da živi i radi uz skuplje gorivo. Čak i turistička putovanja, koja se smatraju luksuzom u ovoj situaciji, mnogi neće odložiti jer će moći da priušte to malo skuplje putovanje. Život u Srbiji će se nastaviti normalno, samo će ljudi više kukati zbog skupljeg goriva.
Mada treba napomenuti da, kada je skuplje gorivo, skuplji je i transport, pa to može da utiče i na cene svih proizvoda koji zahtevaju transport u svom lancu snabdevanja. Ali udeo porasta cena goriva u krajnjem proizvodu koji uzimamo sa rafova prodavnice je svega par procenata, tako da ćemo morati da se pomirimo i sa tim blagim povećanjem cena.
Takođe treba da uzmemo u obzir da svi proizvodi koji su derivati nafte mogu da poskupe, ali i kod njih udeo porasta cene nafte ima minimalan uticaj na cenu finalnog proizvoda koji mi koristimo, jer najveći deo u ceni finalnog proizvoda nastaje od dodate vrednosti ljudskog rada, a ne od sirovine.
Prirodni gas se naziva „plavim gorivom“ sa dobrim razlogom, osim što se koristi u proizvodnji energije i goriva, on se koristi i za proizvodnju mnogih drugih proizvoda, koji se retko pominju, a bez kojih moderan svet ne bi funkcionisao. Zato ćemo nabrojati najvažnije proizvode koji za svoju proizvodnju zahtevaju prirodni gas.
Plastika, guma, veštačka vlakna, đubrivo (amonijak, urea), metanol, vodonik, sintetička goriva, hemikalije, rastvarači, deterdženti, antifriz, eksplozivi (hemijska baza), boje, lakovi, smole, lepkovi, kozmetika, farmaceutski proizvodi, izolacioni materijali.
1. GORIVA prirodni gas (metan), LNG (tečni prirodni gas), CNG (komprimovani gas), LPG (propan, butan), GTL goriva: dizel, kerozin, sintetička goriva
2. GASOVI I LAKE FRAKCIJE metan, etan, propan, butan, izobutan, olefini: etilen, propilen
3. PETROHEMIJSKI PROIZVODI (SIROVINE ZA INDUSTRIJU) etan → etilen → plastika (polietilen), propan → propilen → plastika (polipropilen), metan → metanol → formaldehid, plastika, hemikalije, vodonik → rafinerije, hemijska industrija, gorivo, amonijak → đubrivo (urea, nitrati)
4. PLASTIKA I POLIMERI polietilen (PE), polipropilen (PP), polivinil hlorid (PVC), polistiren (PS), PET, poliuretani (pena, sunđer), ambalaža, industrijski proizvodi
5. SINTETIČKI MATERIJALI sintetička guma, veštačka vlakna: poliester, najlon, akril, tekstilni materijali
6. MAZIVA I ULJA sintetička ulja (GTL baza), motorna i industrijska ulja višeg kvaliteta, hidraulična i turbinska ulja
7. ADITIVI aditivi za goriva (čistije sagorevanje), aditivi za plastiku (stabilizatori, plastifikatori), hemijski dodaci u industriji
8. TEŠKI DERIVATI voskovi (parafin iz GTL procesa), specijalni sintetički proizvodi
9. HEMIJSKI PROIZVODI metanol, formaldehid, deterdženti, rastvarači, boje i lakovi, pesticidi, farmaceutske sirovine, kozmetika
10. SPECIFIČNI PROIZVODI đubriva (ključna razlika u odnosu na naftu), vodonik (energija i industrija), antifriz (preko etilen glikola), eksplozivi (hemijska baza), izolacioni materijali, smole i lepkovi
Pošto znamo da celokupna svetska potrošnja gasa iznosi 4.200 milijardi kubnih metara godišnje, dok je količina koja prolazi kroz sam Ormuski prolaz 120 milijardi kubnih metara gasa, odnosno 3% ukupne svetske potrošnje gasa, onda znamo da je to zanemarljiva količina na svetskom tržištu. Sa druge strane, kroz Ormuski moreuz prolazi 20% svetske trgovine tečnim prirodnim gasom, pa će to uticati na same dobavljače TNG-a, ali ne postoji rizik da će nastati kriza i nestašice gasa.
Gas ima svoj ciklus potrošnje, što znači da je zimi velika potrošnja gasa zbog grejanja, dok se leti gas koristi za punjenje skladišta. Čak i zemlje koje su uvozile TNG iz Katara neće početi da koriste gas u većim količinama do nove godine.
Gas se koristi i za proizvodnju električne energije, a ako bude potrebe da se smanji potrošnja gasa, lako će se preći na druge izvore za proizvodnju električne energije, pošto postoje veliki kapaciteti koji nisu potpuno iskorišćeni.
Za Srbiju gas sa Bliskog istoka nije bitan, jer ga Srbija ne uvozi, već kupuje ruski gas preko cevovoda.
Uticaj rata u Iranu na Srbiju je za sada minoran i tako će ostati sve dok ne dođe do veće eskalacije i dodatnog proširivanja sukoba. Rat je uvek nepredvidiv, pogotovo kada imamo Iran sa 92 miliona stanovnika, koji zajedno sa svojim proksijima prelazi 100 miliona stanovnika.
Ovo je religijski sukob jer, sa jedne strane, imamo Iran kao predstavnika šiitskih muslimana, a sa druge Ameriku kao predstavnika hrišćanstva i Izrael kao predstavnika judaizma. Bliski istok je izvor nemira u svetu i niko sa sigurnošću ne može da kaže da sukob neće dodatno eskalirati.
Možemo reći da će Srbija nastaviti normalno da živi i funkcioniše, ali će doći do blagog poskupljenja mnogih proizvoda koji na neki način zavise od cene nafte, dok će cene goriva imati veće poskupljenje od ostalih proizvoda.
Nestašica u Srbiji neće biti, jer će se potrošnja smanjivati u najsiromašnijim državama. Mada, sve ovo zavisi od dalje eskalacije sukoba.
Autor: Jovan Babić