Porodično nasilje I uticaj COVID-19

Porodično nasilje I uticaj COVID-19

 

Svedoci smo da poslednjih godinu I po dana je sve više porodičnog nasilja, čiji su uticaj I

pandemija Covid-19 , kao I društvene mreže I tehnologija. Ako samo sagledamo, koliku su

ekspanziju doživele nove društvene mreže, koje u sebi sadrže upravo razne oblike nasilja, došlo

je vreme da se zapitamo da li smo došli do trenutka kada nam je preko potrebna edukacija na

upravo sve ove teme.

Pojedina istraživanja koja se odnose na sociološke i psihološke literature pokazuje da u svemu

ovome postoji direktna veza, što znači da, kada porodice provode više vremena zajedno, nasilje

se može dogoditi bez ikakvog posebnog razloga – dinamika koja se može pripisati ljudskoj

psihologiji (Booth,2017; Nofziger & Kurtz, 2005).

Za vreme pandemije Covid-19, nasilje u porodicama je postala učestalija pojava upravo iz

razloga, jer su žrtve nasilja više i direktno pod uticajem nasilnika, kao i provođenjem više

vremena u istom i zajedničkom prostoru, gde se pokazalo da partneri nisu kompatabilni jedno

za drugo.

Takođe, ono što je prouzrokovala pandemija Covid-19 povezano s tim da su ljudi više zatvoreni

u kućama, jeste to da su mnogo više povezani sa društvenim mrežama i aplikacijama, jeste i to

da su popularnost doživele pojedine aplikacije poput kineske aplikacije Tik Toka, koji direktno

podstiče nasilje u porodici, društvu , ali i ugrožava živote i zdravlje korisnika, ali isto tako utiče

na psihu i život.

Međutim, postoje neželjene i negativne posledice. Kako virus nastavlja da se širi svetom, on sa

sobom donosi brojne nove stresove, uključujući fizičke i psihičke zdravstvene rizike, izolaciju i

usamljenost, zatvaranje mnogih škola i kompanija, ekonomsku ranjivost i gubitak posla. Kroz

sve to, deca i njihove majke su posebno ranjive (End Violence against Children, 2020).

Dodatni rizici koji prouzrokuju nasilje, kao što sam spomenula, pored COVID-19, jesu upravo

društvene aplikacije poput Tik Toka, gde možemo da vidimo da kako omladina, tako i starije

generacije su u toj aplikaciji izložene određenim ’’izazovima’’, koje ova aplikacija podstiče ljude

da izvršavaju razne vidove i oblike nasilja prema svojim prijateljima, rođacima, ali i nepoznatim

njima osobama, kako bi dobili popularnost,takozvane lajkove, pratioce i sve ostalo što je

imaginarno. Ako samo pomislimo da jedna društvena aplikacija može da podstanke nasilje i

ugrožavanje života korisnika, treba da se zapitamo u kakvom društvu živimo mi, naša deca i naši

najbliži, a da sve ovo na sopstvenoj koži najviše osećaju žrtve nasilja u porodici.

 

Još jedan oblik nasilja i to onog psihičkog jeste kada preko duštvenih mreža se šire

dezinformacije, lazne vesti i teorije zavera, koje su vezane za virus covid 19, vakcine i samu

vakcinaciju. Širenjem ovakvih stvari, dolazi do sukoba i psihološkog zlostavljanja među

prijateljima, rođacima i poznanicima.

Moramo biti svesni da nasilje u porodici se ne odnosi samo na fizičko nasilje, nego je i te kako

prisutno upravo psihičko nasilje, koje se za vreme pandemije korona virusa još jače ispoljila i

šta se sve dešava iza zatvorenih vrata porodica i da su pogodile upravo žene koje su inače žrtve

raznih vidova nasilja koje svakodnevno doživljavaju.

The Guardian (2020) je vodio istraživanje i došao do alarmantnih podataka gde su objavili da na

primer u Brazilu je za vreme COVID 19 pandemije nasilje poraslo od 40-50% , zatim vlada

Španije je potvrdila da su pozivi na njenu liniju za pomoć porasli za 20% u prvih nekoliko dana

perioda izolacije, a na Kipru su pozivi na sličnu telefonsku liniju porasli za 30% u nedelji nakon

što je zemlja potvrdila svoj prvi slučaj od virusa Korona. U Velikoj Britaniji, Refuge, jedna od

vodećih organizacija za zlostavljanje u porodici, izvestila je da su pozivi na liniju za pomoć u vezi

sa nasiljem u porodici porasli za 25 odsto u sedam dana nakon što je vlada objavila strože

socijalno distanciranje i mere zatvaranja. Dok je na primer Francuska uvela da i preko Tviter

naloga može da se prijavi nasilje u porodici, i ovlastili su pojedine apoteke i lance supermarketa

da imaju brojeve telefona preko kojih se takođe može prijaviti nasilje. Tokom istog perioda,

došlo je do 150% povećanja poseta internet stranici Refuge (BBC, 2020).

Ako samo pogledamo na primeru u zemljama koje se susreću sa ogromnim brojem zareženih na

dnevnom novou i jako malom stepenu vakcinacije , kao na primeru u Kini nakon nekoliko

nedelje od početka zatvaranja i izolacije, oni beleže tri puta veći rast nasilja u porodici, nego što

je to uobičajeno, ističe Katja Griger iz nemačkog udruženja ’’Žene protiv nasilja’’, dok na

primeru u Rusiji je Visoka poverenica za ljudska prava Ruske Federacije Tatjana Nikolajevna

Moskalkova iznela podatke koji govore o tome da je od početka pandemije značajno skočilo

nasilje u porodicama i to za čak dva puta, na osnovu istraživanja nevladinih organizacija u Rusiji,

međutim ono što je posebna istakla jeste da je ovaj broj sigurno daleko veći, jer se žrtve nasilja

pribojavaju da prijave nasilnike i da ovakvi rezultati su jako zabrinjavajući, ako uzmemo u obzir

da je u Rusiji svaka osma žena žrtva nasilja. Međutim organizacije za ljudska prava u Rusiji

tvrde da Ruska vlada ne radi dovoljno kako bi zaštitila i ohrabrila žrtve nasilje da to i prijave.

Ono što predstavlja dodatno problem organizacijama za žrtve nasilja jeste činjenica da Rusija iz

dana u dan beleži preko 40 hiljada novozaraženih i da zbog cele pandemije imaju ograničeni

broj mesta u sigurnim kućama gde bi boravile žrtve nasilja u porodicama.

Sve ove brojke nam ukazuju da zrtve nasilja u porodicama beleže rekordan broj, a da se

pandemiji COVID 19 ne nazire uskoro kraj.

 

Potrebno je sada više nego ikada postaviti r u svim sektorima naših života i edukacije , jer sve

dok beležimo rast brojeva žrtava, dalek je put ka razrešenju problema. Moramo podići svest

građana i ukazati na probleme u kojem se naše društvo nalazi, kao i kako prepoznati oblike bilo

kakve vrste nasilja u porodicama.