Situacija na belorusko-poljskoj granici je nikad napetija. Čini se da je dovoljna samo jedna varnica da dođe do očekivanog sukoba na realciji NATO- Rusija. Šta se trenutno dešava, kakva je uloga Rusije i kakvi su sve scenariji mogući u svojoj analizi za Kurir, objasnio je Darko Obradović, programski direktor Centra za strateške analize
Izbijanje izborne krize u Belorusiji i veliki odziv pristalica Svetlane Tihanosvkaje, vratilo je beloruskog lidera Lukašenka u „zagrljaj“ Moskve. Popularno zvani Babka, dugo je balansirao i trgovao svojom neodlučnošću, te je počeo da otvara državu za EU pomoć i trgovinu, dok je dobijao podršku Rusije u rubljama i gasu. Pred same izbore, odnosi sa Moskvom su bili na vrhuncu zaoštravanja, pohapšeni su špijuni i diverzanti navodno ruski specijalci, javno izvedeni pred kamere i optuženi za spremanje svrgavanja Lukašenka, čak su bile i demonstracije 2019.godine gde su pro lukašenkisti vikali na ulicama „Belorusi nisu Rusi“.
Zašto je važan ovaj kontekst. Važno je da bi se razumela sadašnje geopolitičke prilike i strateški interesi umešanih strana. Zvanična Rusija je napokon dočekala kulminaciju krize koja će dovesti do nepovratnog zaoštravanja odnosa Lukašenka i političkog Zapada. Ni 3 milijarde pomoći od strane EU nije uticalo na Lukašenka da se demokratizuje. Lične garancije Vladimira Putina da će odbraniti Lukašenkov režim i održati ga na vlasti omogućile su Rusiji geopolitički dobitak. U skladu sa Primakovljevom doktrinom, Rusija od 2014. godine intenzivno vraća vojno prisustvo na neuralgične kontronlne tačke. Zanimljivo je, da svakom vojnom razmeštanju prethode krize i „krize“ praćene hibridnim dejstvima. To smo imali na Nagorno Karabahu, Krimu, Abhaziji i Osetiji, Pridnjestrovlju, Siriji, Libiji i Afričkim državama. Ovakav koncept se može nazvati koncept isturene odbrane kroz formiranje tkz. bafer zona van svoje teritorije. Jedna od takvih teritorija postaje i Belorusija preko čije teritorije će se izvoditi manevarska uznemiravanja, razmeštaće se oružje što će uticati na smanjenje strateške dubine baltičkih republika i Poljske.
Belorusija i vojna vežba "Zapad 2021"
Danas u Belorusiji svedočimo još jednoj kockici u ruskom mozaiku koji se naziva Doktrina Primakov ili Primakov Doktrina. Ove godine je došlo do najveće vojne vežbe u zadnjih 40 godina na istočnom krilu NATO-a. Ruska vojna vežba Zapad 2021. odvijala se na beloruskim poligonima sa ciljem afirmacije sposobnosti, spremnosti i mobilnosti. Ukoliko vidimo razvoj događaja na granicama EU i Belorusije jasno je da se kroz Zapad 21 tesitrala pre svega brzina razmeštanja i pokretanja trupa. Zatim su usledila tri ugovora o vojnoj saradnji. Ovi ugovori su ništa drugo do ozvaničavanje ruskog rastućeg vojnog prisustva van granica Ruske Federacije. 20. oktobra su uklonjene prepreke za razmeštanje trupa, a sprovedeno je i zajedničko padobransko desantiranje.
Ugovori o prisustvu dve ruske radarske vojne baze produženi su do 2046.godine. Dokumenti omogućavaju zajedničko grupisanje dve armije i zapravo Belorusiju tretiraju kao vojnu oblast-region, na to ako dodamo i zaštitu neba već se nazire uspostavljanje neke vrste vojne unije dve zemlje.
Zajednička vojna doktrina uz fiskalno i monetrano jedinstvo u potpunosti vodi ka državnoj Uniji. U faktičkom smislu danas na Belorusiju se može gledati kao na region unutar RF. I ako je Lukašenko dugo odbijao ovakva rešenja, kombinacija ruskog pritiska, strah od Zapada koji politički podržava opoziciju, nagomilano narodno nezadovoljstvo i potreba za finansijskim održanjem učinili su svoje. Narodni referendum o promeni ustava planiran je za februar 2022. Na primeru Belorusije vidimo da će Rusija koristi svaku priliku i nestabilnost za razmeštanje trupa i povratak na stanje pre 1989. godine. Lukašenko koji je dugo bio u defanzivi rešavajući unutrašnja pitanja represijom prema novinarima i političkim protivnicima nakon garancija iz Moskve postao je poluga za novo odmeravanje snaga sa Zapadom. Prvi takav test bila je otmica Rayan Air-vog aviona koji je bio na preletu u beloruskom vazdušnom prostoru. Otmicu aviona sa državljanima EU, radi hapšenja opozicionog novinara mnogi su nazvali državnim piratstvom. U bezbednosnom smislu ovakva provokacija je mogla izazvati sukobe širih razmera, ali nije. Šta bi se desilo da je Poljska oborila beloruske lovce, ili da su poljski avioni poleteli ka njima. Da li bi Belorusija ili Rusija uzvratila. Kakav bi scenario bio da je pilot odbio da se povinuje i nastavio da leti, da li bi ga beloruski lovci oborili? Ovako opasna i ničim opravdana provokacija je upravo bila test za NATO i EU.
Ovakva teorija igara u praksi je mogla da ima visoku cenu, sa ishodom gore navedenom rizikovala direktnu konfrontaciju ili bi opet došlo do razmeštanja plaćeničkih formacija.
Migrantska kriza i novac
Ono što je definitivno, ova migrantska kriza nije nastala sama i nije nastala bez para. Znamo da je neko morao da plati te letove, omogući diplomatsko obaveštajnu podršku za krijumčarenje hiljada ljudi u Belorusiju. Nevezano od toga da li Moskva direktno učestvuje u ovom ratu gde su ljudi „topovsko“ meso, jedno je sigurno učestvuje u zvaničnom i nezvaničnom širenju dezinformacija da NATO sprema napad na Belorusiju i da je NATO odgovoran za migrante koji se dovoze „veštačkim“ rutama. Sama vankontekstualizacija problema migrantske krize još jedan je parametar koji upućuje da su na delu hibridna dejstva. Zašto ovakva zbivanja nazivamo hibridnim dejstvom. Zato što se postižu vojni ciljevi nevojnim sredstvima, obilato prisustvo lažnih vesti, eksploatacija narušeniih odnosa unutar EU. Dakle, na delu imamo relativno male resurse-cena letova, mala ulaganja-životi migranata i štetu neprijatelju tj. Poljskoj i Litvaniji kao članicama NATO i EU kako bi se ostvarili politički ciljevi. Ovo dejstvo je hibridno iz razloga što ne pravi jednobraznu štetu, već pravi štetu na ekonomskom, bezbednosnom i političkom nivou. Da li ovakvo delovanje ima reketašku logiku, na prvu loptu deluje tako, ali ne treba da se zavaravamo da će EU popustiti sankcije u ovim okolnostima. Naprotiv EU je najavila da će zabraniti prelete svim avio kompanijama koje učestvuju u dovozu migranata, a to nije samo Belavija već i Aeroflot.
Upotreba migranata kao oružja stvara atmosferu u kojoj može doći i do oružanog konflikta, za sada su migranti dobro snabdeveni ašovima, sekačima žica i drugim „hladnim“ predmetima. Do sada je došlo do razmene vatre između Poljaka i Belorusa, ali nije potvrđeno da li se radi o pucnjima u vazduh, manevarskoj municiji ili uputrebi bojeve municije prema ljudskim metama.
Da stvari imaju rizik oružanog konflikta pokazuje i bezbednosna procena, kao i obaveštajno-bezbednosna situacija prema kojoj je usledilo razmeštanje britanskih inžinjerskih trupa. Razmatra se podizanje jakih fortifikacija u vidu zida opasanog žilet žicom, scenario da se poseju minska polja deluje kao neverovatan ,ali scenario po kome bi se aktivirao član 5. NATO sporazuma je izvestan, što upućuje na odbranu države članice, da li će odbrana biti samo logistička, a ne oružana zavisiće od razvoja situacije. Procenjuje se da će za utvrđivanje Poljsko-Beloruske granice trebati minimum pola milijarde eura, na to treba dodati izdatke za osoblje, a već sada je poljska vanredno poslala oko 10.000 vojnika i policajaca. Vrlo verovatno svedočimo izgradnji nove političke i stvarne gvozdene zavese na liniji Letonija, Litvanija i Poljska. Iz novonastale krize ne bih isključio ni Ukrajinu koja je takođe već razmestila svoje trupe. Dodatna militarizacija i rusko prisustvo u Belorusiji zapravo opkoljava Ukrajinu. Taktika odvraćanja pažnje čini se verovatnije iz razloga što prisustvujemo tkz. sukobu u sivoj zoni.
izvor: Da li migrantska kriza može izazvati sukob širih razmera
Autor: Darko Obradović