Globalna previranja ne trpe propuštene šanse. Pitanje litijuma već dugo vreme predstavlja političko, a ne strateško pitanje u Srbiji. Dok se u Srbiji vode izgubljene bitke i kuje drveno gvožđe, Evropa i ostatak sveta se ubrzano adaptiraju. Evropa vraća rudarstvo u svoje dvorište. Ova situacije nije posledica vizije već geopolitičke iznudice. Kao što nas uče poslednji događaji, onaj ko nema kontrolu nad strateškim sirovinama prinuđen je da rizikuje kroz oslanjanje na eksterne izvore. Na osnovu Zakona o kritičnim sirovinama koji je usvojen 2024.godine EU je počela sa procesom dodeljivanja strateškog značaja projektima iz oblasti krtičnih sirovina. Tokom marta meseca čak devet projekata koji se tiču rudarenja litijuma dobilo je predznak „strateški“ unutar EU. Među njima je i projekat Baroso koji su kritičari uzimali za primer kada su tražili „argumente“ za zaustavljanje projekta Jadar. Ne dugo potom i projekat Jadar je u junu dobio status strateškog projekta izvan EU. Prema pisanju Rojtersa projekat Jadar je imao potencijal da zadovolji 90% evropskih potreba za „belom naftom“. Nažalost naš projekat je raketiran dezinformacijama, dnevnom politikom i strahovima koji su uspaničili građane. Prirodno se postavlja pitanje da li je baš zbog svog strateškog značaja ovaj projekat bio zaustavljen. Dugo se upozorava iz stranih i domaćih krugova o upletenosti prstiju ruske obaveštajne službe u celu operaciju. Očigledno je da svi koji su protiv litijuma ujedno su i protiv Evropske unije kao takve. Uzalud se mnoge opozicione stranke skrivaju iza evropskih vrednosti. Celokupni potencijal koji Srbija poseduje sveo se na banalno nadglasavanje. Plasirane su teze o Srbiji kao „rudarskoj koloniji“ koja je žrtvovana u interesu „imperijalne“ Evropske unije. Dok se javnost u Srbiji zabavljala perifernim stvarima u Evropskoj uniji rađaju se novi ekonomski i bezbednosni odnosni zasnovani na kritičnim sirovinama. Uprkos snažnoj i organizovanoj kampanji Evropska unija je dodelila projektu Jadar strateški status. Umesto da sluša teze zagriženih protivnika, EU se oslonila na znanje i stručnost. Pored činjenice da je preko 150 domaćih i svetskih eksperata radilo na studijama i dokazalo ekološku i tehnološku bezbednost, EU je angažovala nezavisne eksperte koji su ocenili projekat sa aspekta ekologije, tehnologije i društvenog uticaja. Srpski projekat je među deset evropskih rudarskih projekata litijuma. Ovo je geopolitička prekretnica za jačanje srpske međunarodne pozicije. Nad kinesko-evropskim odnosima odavno se nadvijaju crni oblaci. Sve više se pojavljuju izveštaji koji navodno spore kinesku dominaciju u oblasti električnih automobila. Objašnjenje leži u tome da je reč o tržišnoj nelojalnoj kombinatorici koja samo na papiru deluje fascinantno, dok u realnosti kineske kompanije „presipaju iz šupljeg u prazno“. Zbog toga su evropski lanci snabdevanja relevantan makro ekonomski okvir zasnovan na tržišnim pravilima i poštovanju standarda životne sredine. Pouzdani, integrisani i bezbedni lanci snabdevanja predstavljaju prioritet Evropske unije. Srbija kao deo evropskog lanca vrednosti osnažuje svoje evropske integracije. Srbija kao pouzdan partner dobija mogućnost privlačenja stranih direktnih investicija i najvažnije efikasan okvir za poštovanje životne sredine. Prirodno povezivanje Srbije i Evropske unije predstavlja garanciju održivog razvoja. Uzroci politizacije pitanja litijuma nigde u Evropi nemaju tako snažnu geopolitičku komponentu. Traži se zabrana projekta bez relevantnih dokaza. Posledice propuštanja ove šanse plaćaće budući naraštiji. Kada se govori o razvoju države često se kaže da je to dug prema potomcima. Evropska unija primaran fokus stavlja na sopstvenu proizvodnju strateških sirovina. Ukoliko Srbija propusti mogućnosti neće našteti Evropskoj uniji. Prema podacima EU potrebe za litijumom su 58.000 tona, baš onoliko koliko Jadar može da proizvede. Nažalost mnogi projekti unutar EU su prestigli razvoj projekta Jadar i mi ulazimo u zakasnelu trku. Za to vreme druge države su organizovale gigafabrike baterija i fabrike električnih autmobila. Jedini koji gube u ovoj globalnoj utakmici su građani Srbije.
Autor: Darko Obradović