Centar za stratešku analizu donosi novu analizu našeg ekonomskog tima na temu ušteđevine ruskih građana.
U Rusiju se ponovo vraćaju 90-te. Za sprovođenje Putinovog dekreta o kapitalizaciji berze potrebno je 56 biliona rubalja. Čudom, ovo je tačno koliko se nalazi u depozitima stanovništva. Planirano je da se sredstva ruskih građana zamene za nove vaučere.
Stručnjaci su procenili koliko je novca potrebno da bi se ispunio sledeći cilj iz Putinovog dekreta - 56 biliona rubalja ,a takva sredstva se trenutno nalaze samo na jednom mestu - u depozitima stanovništva i upravo su baš ona planirana da se zamene za akcije državnih i drugih kompanija. Vaučeri koji su bili tokom devedesetih godina vraćaju se u Rusiji nakon 33 godine.
Udruženje učesnika berze NAUFOR je prvi put izračunalo koliko će investitorskih sredstava biti potrebno da bi se ispunio zadatak koji je postavio predsednik Putin da se udvostruči kapitalizacija berze. Dobijena je gigantska suma od 56 biliona rubalja, koja bi trebalo da zameni strane investicije nakon što su investitori napustili rusko tržište zbog početka ruske agresije na Ukrajinu. Poređenja radi, prihodi federalnog budžeta u 2025. godini su bili 40,3 biliona rubalja, a uporediva suma je dostupna samo na jednom mestu - u bankarskim depozitima Rusa (58 biliona rubalja).
Početkom 2024. godine, Predsednik Rusije Vladimir Putin postavio je zadatak koji bi udvostručio kapitalizaciju berze do 2030. godine. U odsustvu stranih investitora, jedini izvor privlačenja novca na berzu bila su privatna sredstva stanovništva, a finansijske institucije to čak ni ne kriju. Centralna banka Rusije je 2024. godine identifikovala ključne vektore razvoja finansijskog tržišta do 2027. godine. Ključni fokus izveštaja je na mogućnostima stanovništva za dugoročnu štednju, koja se transformiše u investicije - odnosno depozite u različitim preduzećima. Da bi se ovi ciljevi postigli, vlasti su ponudile čitav niz usluga – dugoročne investicione račune, programe dugoročne štednje u nedržavnim penzionim fondovima, programe dugoročnog životnog osiguranja i poreske olakšice za njih. Ono što objedinjuje sve ove predloge je njihova dugoročna priroda (svi programi su dugoročnog karaktera, kako stanovništvo ne bi počelo da zahteva povraćaj svog novca) i svi su usmereni na investiranje.
Da bi stanovništvo steklo poverenje u takve instrumente, Vlada je 24. aprila odobrila udvostručavanje osiguranja za neopozive depozite - limit osiguravajuće naknade za neopozive depozite biće udvostručen - sa sadašnjih 1,4 miliona na 2,8 miliona rubalja. Reč je depozitima fizičkih lica i pojedinačnih preduzetnika u rubljima, izdatim na period od tri godine ili duže, koristeći neopozive štedne sertifikate. Ministarstvo finansija, koje je autor amandmana, napomenulo je da je nemoguće povući neopozivi depozit pre isteka roka, ali će klijent moći da ga prenese na drugu osobu.
Ovo nije prvi put da se govori o zamrzavanju ili konfiskaciji depozita. Ovakvi razgovori se ne vode u nekakvim kuhinjama, već dolaze od najvećih igrača na tržištu. Pre samo nekoliko meseci, 24. marta, predsednik Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika Šohin predložio je „korišćenje“ 5 biliona bankarskih depozita ruskog naroda za kupovinu akcija velikih kompanija.
18. marta ruski ministar finansija Anton Silujanov najavio je pripremu predloga za „veliku privatizaciju“. Prema njegovim rečima, ministarstvo smatra da je neophodno intenzivirati privatizaciju državne imovine, uključujući i onu dobijenu sudskim odlukama. Rusko Ministarstvo finansija takođe predlaže smanjenje državnog udela u nekoliko velikih kompanija u okviru „velike privatizacije“ 2026. godine. To se može učiniti prodajom akcija u takvim preduzećima.
56 biliona rubalja ušteđevine građana takođe ne bi naštetilo neprofitabilnim državnim korporacijama. Na primer, gubitak Gazproma u 2024. godini bio je veći od 1 biliona rubalja. To se može pokriti ili na račun budžeta ili na račun stanovništva. Na primer, prodajom nacionalizovane imovine. Kao 90-ih sa vaučerima, ali samo za teško zarađenu štednju, samo sada novi, poboljšani model vaučerizacije stanovništva, ali sa istim efektom - verovatnim gubitkom svih ušteđevina, jer ukoliko su građani rusije bez prava da podignu tri godine svoju usteđevinu u bankama, za taj period od tri godine u Rusiji svašta može da se dogodi, jer se ne zna ni šta će biti sutra. Ovo se već dešavalo 90-ih, gde je narod dobijao delove preduzeća i to se nazivalo vaučer.
Šta je sa naprednim rastom? Propagandom o četvrtom ekonomijom na sveta u kojoj su pretekli skoro sve? A budžetski deficit koji nije toliko veliki? Vidimo da sve od ovoga nije tačno, sem obmanjivanja sopstvenog stanovništva. Ovakva jedna šema od samog početka propada, jer u trenutku kada ovaj novac uđe na tržište, cena akcija će pasti,što znači da će se izgubiti sva ušteđevina ruskih građana i pre nego što bi počeli da investiraju. Depoziti će biti ili zamrznuti ili oduzeti. Nije slučajno što trenutna guvernerka Centralne banke Rusije, Elvira Nabulina, već nekoliko meseci govori da novčana masa nije podržana robom i da to podstiče inflaciju. Ukoliko se ne zaustavi ruska agresija, narod Rusije će na kraju bankrotirati ili biti opljačkan od sopstvene države.
Pred ruskom vladom stoji izbor zaustavljanje rata ili bankrot, inflacija i unapred propale šeme na uštrb sopstvenih građanja.
Autor: Darko Obradović