Otkako je otpočela migrantska kriza među evropskim stanovništvom vlada strah od mogućih
bezbednosnih rizika izazvanih pojavom sve večeg broja migranata sa Bliskog istoka. Posebno,
kada se radi o izbeglicama iz Sirije, Iraka i Avganistana. Naime, migracije stanovništva ne
predstavljaju nikakvu novu pojavu u svetu, ali preveliki broj migranata je bez sumnje iznenadio
Evropu i ugrozio međunarodni sistem bezbednosti. Evidentno je da migrantska kriza utiče na sve
veću pojavu bezbednosnih rizika, među kojima je najznačajniji upravo terorizam. Evropu je
poslednjih godina zadesilo nekoliko terorističkih napada u kojima su učešće uzeli migranti iz
zemalja zahvaćenih ratom. Podaci službi bezbednosti govore da se među migrantima nalazi
stotine boraca Islamske države i drugih teroristih organizacije. Upravo je migrantska kriza
omogućila mnogim teroristima da stupe na evropsko tlo ili da se vrate u matičnu zemlju iz koje
su otišli na ratišta u službi terorističkih organizacija. Velika frekvencija migranata i ilegalni
tokovi prelaska granica, onemogućile su bezbednosne službe da isprate njihovo kretanje. Sa
bezbednosne tačke gledišta migrantski tokovi ne ugrožavaju svaku zemlju na isti način. Naime,
tranzitne zemlje poput Srbije relativno su bezbedne, kada je terorizam u pitanju. Migranti u
tranzitnom prelasku nisu sprovodili terorističke akcije, zabeležene su druge kriminalne radnje,
poput pljačkanja, napada, obijanja itd. Međutim, terostističkih aktivnosti nije bilo. Zemlje poput,
Austrije, Nemačke, Francuske, Velike Britanije su zemlje kojima migranti sa Bliskog istoka teže
i samim tim, te zemlje predstavljaju njihovu krajnju destinaciju. Pokazalo se da je najviše
terorističkih napada bilo u onim zemljama koje su određene kao krajnja destinacija migrantskog
toka. Pomenute evropske zemlje stavile su akcenat na pojačanu opasnost od terorističkih napada
usled većeg broja migranata. Mogućnost od terorističkih napada veća je ukoliko u zemlju u kojoj
je već etablirana zajednica migranata, pristižu nove migrantske grupe iz iste zemlje. U takvim
državama postoji jak uticaj terorističkih organizacija čije članstvo čeka znak da krene u
realizaciju terorističkih dela. Napadi koji su se odigrali u Evropi pokazuju da su počinioci
potomci prve ili druge generacije. Što nam nameće zaključak da je potrebno raditi na inkluziji
kao prevenciji radikalizacije. Takođe, ne treba zanemariti ni činjenicu kada je u pitanju zemlja iz
koje migranti dolaze. U tim zemljama se vode ratovi i postoje razne terorističke grupacije, pa
samim tim stanovništvo je dodatno radikalizovano i ekstremizovano. Bitna stavka jeste da je
najveći broj migranata muslimanske veroispovesti i da dominiraju mladi muškarci koji su fizički
sposobni. Samim tim, već postojeće terorističke ćelije u Evropi mogu među njima privući novo
članstvo u svoje redove. Takođe, praksa pokazuje da se migranti teško integrišu u nova društva,
te da su često građani “drugog reda”. Sve to dovodi do frustracija koje vode ka priklanjanju
terorističkim grupama i kriminalnim aktivnostima.
Danas smo svedoci opravdanog straha Zapadnih vlada od mogućih bezbednosnih rizika
prouzrokovanih sve većim prilivom migranata na tlo Evrope. Čule su se i izjave Poljskog
premijera Moravjeckog gde otvoreno optužuje Belorusiju i Lukašenka da stvaraju napetost na
istočnoj granici Evropske unije, tako što Vlada Belorusije izdaje vize migrantima sa Bliskog
istoka, koji se gomilaju na granici između Poljske i Belorusije. Koliki je strah Evrope od novog
talasa migranata, vidimo i iz izjave Poljskog ministra odbrane Marijuša Blaščaka koji je objavio
da je na granici između Poljske i Belorusije raspoređeno više od 12.000 vojnika. Takođe,
Litvanija svoje snage bezbednosti grupiše na granici sa Belorusijom kako bi se sprečio ulaz u
Evropsku uniju sa te strane granice. Strah Evrope je opravdan, ako se pogledaju razni podaci
koji pokazuju da je u Evropu zajedno sa migrantima u najmasovnijem talasu između 2015. i
2016. godine ušlo više hiljada terorista, koji su svoje utočiste našli unutar Evrope i kao takvi
predstavljaju bezbednosni rizik. Potrebno je istaći da je beloruska ruta veštačka I predstavlja vid
hibridnog dejstva protiv EU I NATO država. Takvi bezbednosni rizici od Evrope će zahtevati
dodatnu opreznost, kada je u pitanju celokupno migrantsko pitanje. Postaje jasno da Evropa
nema izbora i da mora onemogućiti ulazak novih migranata koji dolaze iz pravca Belorusije. Ako
se uzme podatak, da je broj terorističkih akcija na evropskom tlu u stalnom porastu, onda se
migrantska kriza mora shvatiti kao jedan od faktora koji je doprineo sve učestalijim terorističkim
aktivnostima. Uzimajući u obzir potrebu terorističkih organizacija za stalnim uvećavanjem
članstva, jasno je da će među određenim brojem migranata zavrbovati nove pristalice i aktere
terorističkih operacija. Dakle, nema sumnje da će među migrantima koji su trenutno na granici
Evropske unije, ukoliko uspeju da se probiju neki od njih postati pripadnici terorističkih
organizacija. Teroristički napadi koji su sprovedeni na Evropskom tlu dokaz su da je tako nešto
moguće.
Da bi se izbegli mogući rizici od terorizma usled migrantske krize, Vlade država članica i ostalih
evropskih zemalja moraju kordinisati svoje delovanje u borbi protiv narastajućeg broja migranata
i njihovih ilegalnih prelazaka. Mora se detaljno ispratiti ulazak i obavezno se registrovati svako
lice koje prelazi granicu. Presecanje ilegalnih prelaza i sprečavanje krijumčarenja migranata su
takođe jedna od ključnih stavki u procesu smanjenja bezbednosnih rizika od terorističkih akcija.
Autor: Uroš Babić