Tokom boravka u Jermeniji imao sam prilike da u susretima sa zvaničnicima, ekspertima, novinarima i drugim sagovornicima steknem sveobuhvatnu sliku o trenutnom razvoju situacije u jedinoj demokratskoj državi ovog regiona. Pozicija Jermenije je veoma složena. Od 2018.godine Jermenija je krenula nepovratnim putem napuštanja ruske geopolitičke orbite. Ovaj potez nije usledio kao nečiji hir već kao potreba naroda da pronađe modalitete adekvatne zaštite svojih nacionalnih interesa i raskrsti sa pogubnom unutrašnjom politikom. Jermenski nacionalni interesi, danas, su veoma jednostavni i svode se na goli opstanak. Za razliku od Srbije Jermenija je okružena susedima koji ne skrivaju svoje planove za vojne akcije protiv nje. Politikom zaštite prava na samoopredeljenje svojih sunarodnika sa Gorskog Karabaha( Arcaha na jermenskom) Jermenija je završila pod opsadom i regionalnom izolacijom. Posledice koje su nastupile po Jermeniju nisu rezultat podrške jermenima na Gorskom Karabahu već predstavljaju rezultat pogrešne procene držanja Rusije. Jerevan je dugo godina pogrešno ili namerno percipirao Rusiju kao saveznika i garanta bezbednosti. Nakon decenija uzdanja u Rusiju usledio je hladan tuš 19.septembra 2023. kada je Azerbejdžan sproveo blickrig i već 1.januara 2024. jermenska enklava na Gorskom Karabahu je rasformirana. Preko 118.000 Jermena je trajno proterano uz prisustvo ruskih „mirotvoraca“ koji nisu ispunili svoj jedini zadataka – zaštitu civila. Tokom drugog karabaškog rata u jesen 2020.godine Rusija je sabotirala upotrebu svog naoružanja od strane jermenskih oružanih snaga. Na široko je poznata situacija „zaključavanja“ kodova na ruskim sistemima. Danas kada sam ja boravio postoji opasnost od otvorene agresije na međunarodno priznatu jermensku teritoriju – provincija Sjunik. Jedan sagovornik mi je izložio anegdotu vezanu za ruske interese rekavši kada bi pitali koga Rusija podržava, Jermeniju ili Azerbejdžan, odgovor je da ona podržava konflikt.
Ruski uticaj i okretanje javnog mnenja
Posebno je zanimljiva jedna stvar koja upada u oči posmatrača. Za razliku od prethodnih godina danas se na pijačnim tezgama prodaju zastave Evropske unije. Ovo je veoma važan detalj jer pokazuje orijentisanost populacione baze. Širi društveni slojevi na Evropsku uniju gledaju blagonaklono sa optimizmom. Sve češće se mogu primetiti zastave Evropske unije na institucijama i drugim ustanovama. Jermenski kanal 1 na svom parkingu drži zastavu Jermenije, Evropske unije i SAD-a. Jermenski parlament je usvojio Zakon o pristupanju Evropskoj uniji. Osim ekspertskih krugova o NATO-u se skoro pa i ne govori. Najveća očekivanja odnose se upravo na SAD, a najveći gnev i bes stanovništva je usmeren upravo na Rusiju. Posle decenija boravka u Sovejtskom savezu pod udarom realnosti preko noći je eliminisana opijenost Rusijom kao zaštitnicom Jermena. Stručni krugovi analiziraju istorijske događaje i njihove implikacije na sadašnjost. Sagovornici iznose malo poznate podatke kako je Rusija nasilno integrisala Jermeniju u SSSR kroz invaziju Crvene Armije 1920. godine nakon čega je instalirana sovjetska vlast u jermenskoj republici. Strah od jermenskog nacionalizma jednako je prožimao otomansku i rusku imperiju decenijama pre nastanka SSSR-a. Rusija koja se kroz San Stefanski mir zalagala za zaštitu Jermena od kurda u otomanskoj Jermeniji, istovremeno je po naređenju cara Aleksandra Trećeg i njegovog sina Nikolaja Drugog, u Rusiji, pozatvarala na stotine jermenskih škola, biblioteka i novina. Car Nikolaj Drugi je otišao toliko daleko da je 1903.konfiskovao imovinu jermenske crkve. Zanimljivo je da su sličnu sudbinu imali i Ukrajinci pet vekova u kontinuitetu. Jermenija svoju prvu republiku živi u periodu od 1918.-1920. godine. Američki predsednik Vilson zalagao se da SAD prihvate mandat za nezavisnu Jermeniju ali je to 1.juna 1920. odbio američki Senat. Zanimljivo je da američko-jermenski odnosi datiraju još od 1896. kada je otvoren američki konzulat u Ezerumu (današnja republika Turska). Karakter ruskog uticaja ne odstupa od dobro poznatog propagandnog obrasca koji se manifestuje kroz „bratske veze“, energetski monopol i propagandu. Baš kao i u Srbiji, tako i u Jermeniji, Rusija se ne osnovano putem agenata od uticaja promoviše kao garancija bezbednosti uz obaveznu anti-zapadnu propagandu. Jermenija preduzima stidljive korake ka eliminisanju ruskog uticaja u medijima i kroz poruke vodećih zvaničnika. Primera radi proteruju se ruski novinari koji imaju anti-jermenski karakter izveštavanja. Rusija svoje uporište ima u jermenskoj apostolskoj crkvi, i pro-ruski komunisti odneli su pobedu na lokalnim izborima u Gjumriju. Zanimljivo baš u tom gradu se nalazi ruska vojna baza. Za razliku od prethodnih godina nisu prisutna uniformisana ruska lica na ulicama glavnog grada. Rusija eksploatiše jermensku nacionalnu tragediju kojoj je sama doprinela od 1988.godine. Veoma je težak posao pred Jermenijom da se otarasi ruskog uticaja jer nema prijateljske granice i geografske veze sa Zapadom. Svest o opasnosti od ruskog uticaja je sveprisutna. Od 2018.godine jermenski premijer Nikol Pašinjan je izložen kontinuiranoj satanizaciji od strane ruske propagande koja ga opisuje kao nacionalnog izdajnika. Dubljom analizom stanja lako uočavamo da je premijer Pašinjan daleko od anti-ruskog pojedinca. U cilju eliminisanja ruskog uticaja na oblikovanje strateških odluka Jermenije dolazi do promene medijskog pejzaža. Na državnim televizijama i nacionalnim frekvencijama formirani su blokovi političkih emisija u kojima nema mesta pro-ruskim narativima već se potezi Rusije komentarišu sa objektivnih pozicija. Posebno ranjivu populaciju predstavlja jermenska dijaspora koja ne živi u Jermeniji ali je prijemčiva na ratnohuškačku retoriku. Ovoj populaciji naročito u Rusiji lako je servirati nacionalističke ciljeve bez realnog pokrića. Pojedini analitičari kandiduju oduzimanje prava glasa onima koji ne borave i ne žive u Jermeniji. U sklopu otklona od Rusije došlo je do suspenzije učešća u aktivnostima ODKB-a. Koliko je ruska propaganda promišljena pokazuje široko rasprostranjeno uverenje da je Ukrajina naoružavala Azerbejdžan kasetnom i fosfornom municijom. Dok promoviše ovu dezinformaciju Rusija snabdeva 90% vojnih potreba Bakua. Karta na koju Rusija igra je nacionalizam i viktimizacija Jermena, isti obrazac imamo i u Srbiji.
Spoljna politika između novih mostova i sećanja na genocid
Genocid nad Jermenima ostavio je trajne posledice u kolektivnoj svesti ovog naroda. Zvanična politička platforma zasniva se na zagovaranju međunarodnih priznanja genocida nad Jermenima od strane država članica UN. Članice Saveta Bezbednosti – SAD, Francuska, Rusija su usvojile odluke kojima masakar nad Jermenima iz 1915.godine smatraju zločinom genocida. Ujedinjeno Kraljevstvo je na poziciji da se masakar nad Jermenima zasniva na genocidu, ali službeno koristi termin „Masakar nad Jermenima.“ Trenutno je u proceduri zakon koji će masakar nad Jermenima definisati kao genocid. Primetna je snažna podrška SAD ka Jerevanu međutim nedostaje konkretna realizacija koja bi sadržala opipljive rezultate. Zanimljivo je da države naklonjene SAD na međunarodnim platformama glasaju u korist Jermenije, dok one pro-ruski orijentisane to ne rade. Potrebno je analizirati mogućnost uklapanja Jermenije u anti-iransku strategiju predsednika Trampa uz jedan veoma veliki rizik koji se ogleda u tome da Iran nije neprijateljska država Jermeniji. Iran i njegova zloglasna uloga u svetskom terorizmu i izvozu nestabilnosti širom Bliskog istoka u slučaju Jermenije igra pozitivnu ulogu. Zanimljiv je detalj da se svakog vikenda na hiljade Iranaca razmili ulicama jermenskih gradova u aktivnostima turizma, odmora i dobrog provoda u šta se autor ovih redova lično uverio. Dva naroda ne gaje uzajamne animozitete uprkos verskim razlikama. Osećanja Jermena prema Iranu su pozitivna, dok su ekspertski krugovi poprilično rezervisani. Mislim da Jermenija ne može sebi priuštiti luksuz da zaigra na anti-iransku kartu u zamenu za američke bezbednosne garancije bez vojnog prisustva amerikanaca na terenu. U slučaju takvog razvoja međunarodnog pozicioniranja Jermeni bi se našli opkoljeni neprijateljskim državama. Dolazimo do Gruzije čije pro-rusko i anti-zapadno rukovodstvo, pod sankcijama EU, funkcioniše u potpunom saglasju sa Rusijom. Pored tradicionalnog kavkaskog rivalstva ispoljava se i empirijski animozitet među stanovništvom. Tokom mog boravka 29. aprila realizovana je zvanična državna poseta gruzijskog predsednika Mihaila Kavelašvilija Jermeniji. Tom prilikom je podvučena važnost strateškog partnerstva dve države koje je potpisano 2024. godine. Jermensko rukovodstvo nastoji da sprovodi stratešku politiku u skladu sa nacionalnim interesima koja je često suprotna osećanjima građana. Partija „Društveni ugovor“, premijera Pašinjana još uvek nema dostojnog političkog takmaca. Sa tim u vezi spoljnopolitička postavka Jermenije zasniva se na platformi „Raskršće mira“. Ova platforma polazi od prirodne potrebe za otvorenošću granica za protok roba, usluga i ljudi sa naglaskom na ekonomsko povezivanje. Platforma je prvi put javno izneta na Forumu Puta svile u Tbilisiju oktobra 2022.godine od strane premijera Pašinjana. U osnovi ove ideje leži namera da se obnovi stara saobraćajna, električna, gasovodna i železnička infrastruktura kako bi se povezao celokupan region od Kaspijskog mora do Mediterana i od Persijskog zaliva do Crnog Mora. U ovom trenutku zbog akcija Azerbejdžana Jermenija je prinuđena da trgovinu sa Iranom obavlja starim i vrlo nefunkcionalnim putevima malog saobraćajnog protoka. Stanje nije ništa bolje kada se pogleda infrastruktura prema Gruziji. Veliki potencijal ekonomskog razvoja leži u deblokadi trgovinskih koridora prema i preko Turske što bi povezalo Jermeniju sa Evropom. Veliki potencijal jermenske ekonomije u potpunosti je neiskorišćen iz razloga skupog transporta. Ova inicijativa predstavlja značajan iskorak ka normalizaciji odnosa i miru sa Azerbejdžanom jer predviđa potpuni slobodan prolaz Zangezurskim koridorom koji spaja Azerbejdžan i autonomnu oblast Nahićevan (Azerbejdžan) preko teritorije Jermenije. Ukoliko bi Zapad podržao bar parcijalno platformu „Raskršće mira“ koja se odnosi na Tursku i Azerbejdžan značajno bi smanjio uticaj Rusije na južnom Kavkazu. Nije realno očekivati da će Zapad stati iza inicijative koja uključuje i Iran. Ukoliko to ostavimo po strani kroz platformu „Raskršće mira“ Jermenija bi mogla postati značajno energetsko i trgovinsko čvorište na vratima Evropske unije. Ne treba podceniti ni zainteresovanost arapskih ulagača koji su svake godine sve prisutniji na jermenskom tržištu. Podrška Zapada bi oslobodila finansijka sredstva za infrastrukturne projekte i kroz snažan diplomatski pritisak uticala na Azerbejdžan da zaključi mirovni sporazum. Više ne postoji ni jedan strateški razlog za izostanak sporazuma između ova dva suseda. Zamka koja se nazire odnosi se na raspoređivanje ruskih snaga na Zangezurskom koridoru sa ciljem obezbeđenja slobodnog protoka ljudi, robe i kapitala. Opasnost je u tome da jednom kada Rusi preuzmu kontrolu u narednom periodu mogu prepustiti upravljanje Azerbejdžanu baš kao što su to učinili na Gorskom Karabahu. U Jermeniji leži visoki potencijal za savremenu tehnološku revoluciju koji treba iskoristiti. Primetan je sve snažniji uticaj Indije koja je postala glavni snabdevač oružja. Okretanje Indiji predstavlja zamenu za strateško oslanjanje na Rusiju. Nabavljen je PVO sistem Akaš. Ovaj sistem je efikasan protiv turskih Bajraktara TB2, i kineskih bespilotnih letilica CH-4 i Ving Lung II iz razloga što je dizajniran kao odgovor na naoružavanje Pakistana turskim i kineskim oružjem. Sitem sa svojim radarom Radžendra 3D može pratiti 64 mete istovremo i navoditi 12 raketa. Ovaj sistem poseduje domet od 45km na visinama od 4km do 25km. Jermenija poseduje dve baterije ovog sistema, a očekuje se ukupno petnaest. Svaka baterija ima četiri lansera. Sistem koji je isporučen Jermeniji prilagođen je specifičnim operativnim potrebama. Pored PVO sistema isporučen je i višecevni lanser raketa popularni indijski Himars Pinaka Mk-1. Platforma „Raskršće mira“ nudi alternativu sukobima i regionalnoj trci u naoružanju. Jermenija ima obavezan dvogodišnji vojni rok za sve muškarce. Transportni koridor u okviru jermenske inicijative u potpunosti je u skladu sa interesima EU i SAD ukoliko govorimo o ekonomskoj izolaciji Rusije. „Raskršće mira“ može da zameni ruski Severni evroazijski koridor čime bi se povezala Centralna Azija alternativnim putem. Korist bi imali svi akteri- Jermenija, Turska i Azerbejdžan. Upravo u tome leži interes Rusije da po svaku cenu obori legalnu vlast u Jermeniji i održi iracionalni konflikt sa Azerbejdžanom. Trgovački koridor koji prolazi kroz Rusiju ranjiv je sa mnogo aspekata. Alternativa na liniji Azerbejdžan-Jeremija-Turska predstavlja ne samo trenutni benefit već stratešku odluku za budućnost. Azerbejdžan ne može dugoročno računati na gas kao izvor prihoda, a ni danas tog gasa ne poseduje u količinama kako zvaničan Baku tvrdi. Javna je tajna da je reč o ruskom gasom. U jermenskoj inicijativi leži logistički put koji bi povezao kaspijski region direktno sa mediteranskim morem. To nije samo skraćivanje vremena i razdaljine već kandidovanje pouzdanih alterantivnih puteva između Azije i Evrope. Obnova transkaspijskoj koridora značajno bi smanjila oslanjanje regiona na Rusiju i doprinela njenoj izolaciji, a ujedno bi ojačala stratešku ekspanziju trgovinskih ruta merkantilno orijentisanih sila. Centralna uloga Jermenije u evroazijskoj trgovini doprinela bi kompletnoj bezbednosti i stabilnosti regiona. Inicijativa se zasniva na poštovanju principa suverenosti i jurisdikcije, kao i kontrole nad infrastrukturom od strane nacionalnih država. Podsticaj za učešće država leži u ekonomskom rastu. Raskršće mira treba uključiti u širu strategiju energetsko-ekonomskog koridora koji kreće iz indijske luke Mombaj, možda upravo u tome i leži odgovor na pojačano indijsko prisustvo. Forum pod nazivom „Jerevan dijalog“ finansijski podržava Indija, a celokupan format koji organizuje ministarstvo spoljnih poslova Jermenije odiše jasnom pro-zapadnom geopolitičkom orijentacijom. Blokada južnog kavkaza suviše dugo traje. Sada je loptica dvorištu Bakua da prihvati inicijativu koja podrazumeva postojanje jermenske države. Alternativne ideje koje dolaze iz Azerbejdžana po pitanju Zangezurskog koridora podrazumevaju potpuno ukidanje jermenskog suvereniteta nad autoputem i prugom koji bi spajao Azerbejdžan i esklavu Nahićevan, dok bi bezbednosne poslove radio ruski FSB. Ovaj predlog je ništa drugo do eliminisanje jermenske strateške dubine i izolacija Jermenije unutar sopstvenih granica. Turska ima istorijsku šansu da nastupi kao faktor mira kroz svoje posredovanje i svođenje azerbejdžanskih ambicija na realnu meru. U protivnom Iran kao ranjeni lav može potražiti svoju satisfakciju u obračunu sa Azerbejdžanom ukoliko bi došlo do pokušaja nasilnog delovanja u jermenskoj provinciji Sjunik radi uspostavljanja Zangezurskog koridora prema viziji iz Bakua. Francuska i SAD čvrsto stoje u političkoj podršci opstanku Jermenije. Francuska je počela sa isporukom oružja vrednom preko 200miliona eura. Evropska unija je sve uključenija u zbivanja na južnom Kavkazu. Poseta Ursule fon der Lajen i Kaje Kalas centralno azijskim stanovima daje signal geopolitičkog buđenja. Svi planovi Evrope za povezivanjem sa Centralnom Azijom treba da idu preko Jerevana. Istorijski Jermenija je 10 vekova bila sastavni deo drevnog puta svile.
Autor: Darko Obradović