Nova EU stupila je na dužnost 1.decembra. Od prvog dana uočljivi su geopolitički prioriteti. Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas prvog dana je otputovala za Kijev. Njen put je pratila vest o zaključenoj isporuci milion granata od strane EU koje su trebale doći u proleće. Komisija svoj mandat započinje u svetu duboko prožetom višeslojnim, multivektorskim i galopirajućim krizama. U međuvremenu procesi koji su počeli kao regionalne i jednoznačne krize prerasli su u globalne procese. Agresija na Ukrajinu je regionalni sukob sa globalnim posledicama. Globalizacija sukoba je višeslojna i odražava se na energetsku bezbednost, ekonomiju i globalnu utakmicu za prestiž. Rat koji Rusija vodi sa ciljem da očuva status velike sile je ujedno i rat koji će opredeliti lidersku ulogu Evrope. Globalna ekonomija čiji su predvodnici Amerika, Kina i Evropa suštinski se definiše kao ekonomija lanaca snabdevanja. Više nije pitanje šta i kako možete napraviti u Evropi već je pitanje da li za to postoje ljudski, tehnološki i materijalni resursi. Konkurencija sa Kinom prelazi na političku konfrontaciju. Najvaljene carine, standardizacija i tehnološka utakmica poprimaju formu vešto zapakovane birokratske ograde koja ne narušava pravila Svetske trgovinske organizacije. Svet promena traži multisektorski odgovor, a Evropa je zajednica društvenog konsenzusa u demokratskom ambijentu.
Težak je zadatak pred novom komisijom. Kroz sedam ključnih prioriteta treba nastaviti razvoj i prosperitet, pomiriti ekologiju i rudarstvo, socijalnu državu i vojne izdatke, slobodu govora i borbu protiv propagande, tržišnu utakmicu i visoke zarade, veštačku inteligenciju i zakone. Dug je spisak uzajamno konfliktnih procesa. Kroz sedam ključnih prioriteta EU komisija veruje da može pronaći odgovore na složenost današnjice – Novi plan za održivi prosperitet i konukrentnost; nova era odbrane i bezbednosti; podrška ljudima kroz jačanje društva i evropskog socijalnog modela; održivost kvaliteta života kroz bezbednost hrane, vode i prirode; zaštita demokratije i čuvanje evropskih vrednosti; globalna Evropa kroz moć i partnerstva; priprema za budućnost. Za države kandidate i partnere najbitnija je spoljna politika i bezbednost EU kao i mogućnost uspostavljanja novih partnerstava. Ideja EU nikada nije bila odbrana već ekonomija i politika. Danas je kategorija odbrane zajednički posao svih članica. Države žele kroz zajednički mehanizam da ojačaju faktor odvraćanja prema mogućim agresorima. EU barometar navodi da 71% građana smatra da EU treba da ojača svoje kapacitete za proizvodnju oružja i vojne opreme, a 77% njih daje podršku zajedničkoj odbrani i bezbednosnoj politici. Izgradnja odbrambene unije kroz razvoj jedinstvenog tržišta odbrambenih proizvoda i usluga, jačanjem istraživanja i razvoja kao i proizvodnih kapaciteta kroz zajedničke nabavke. U prevodu evropljani moraju da prave više oružja i municije. Centralni zadatak obavljaće saradnja EU i NATO. U osvit Trampovog ustoličenja u Beloj Kući niko više nema iluzija u pogledu evropskih kapaciteta. Namenska industrija predstavlja novi motor razvoja. Profesionalni vojni krugovi izlaze sa tezom da je u narednih pet godina potrebno odvojiti 500 milijardi eura. Ozbiljan politički rizik za implementaciju. Usvojena je strategija evropske odbrambene industrije i evropskog odbrambenog investicionog programa. Razvoj jedinstvenog tržišta sa generalnim licencama umesto nacionalnih olakšaće proces nabavke. Celokupan ambijent otvara mogućnost da države poput Srbije kroz saradnju sa partnerima iz Mađarske ili Češke obezbedi sredstva za zajednički razvoj borbenih sistema na jedinstvenom tržištu EU. Ovakva partnerstva više nisu domen fantazija već realne mogućnosti.
Svet se menja, Evropa se menja, prilike se menjaju i sa njima dolaze mogućnosti. Jedan od visokih prioriteta Evropske komisije oslanja se na proširenje kroz prijem Srbije i ostalih kandidata. Proširenje, do juče tabu tema, danas je potreba geopolitičkog razloga. Preovladava svest da autoritarna liga u nastajanju predano radi ka uspostavljanju alternativnog međunarodnog poretka sa osloncem na promociji sfera uticaja. Proširenje EU se definiše kao jačanje uticaja na globalnoj pozornici. Sile poput Rusije i Kine aktivno rade da podriju interese EU kako na globalnom planu – Globalni jug, tako i u samom strateškom dvorištu. Interesi EU stižu do daleke Kine i Mongolije, preko Bliskog Istoka, Sahela do duboko u Afriku i Latinsku Ameriku. Izazovi, rizici i pretnje koji nastaju u na Globalnom jugu u Evropu stižu u obliku migrantske krize. Faktor Tramp i potencijalni carinski rat zahteva vešto pozicioniranje. Kako uveriti Donalda Trampa da je Evropa ekonomska šansa Amerike. Nema mnogo svetskih partnera kao što je Amerika. Partnerstvo u evro-atlantskoj zajednici do sada nije bilo pod rizikom korozivnog uticaja među partnerima. Trampov ekonomski sukob sa EU bio bi velika greška u uslovima kada Kina ide po Svetu i kooptira međunarodnu marginu. Potrebno je dokazati da inovacije i razvoj stanuju u Evropi. Globalnu utakmicu ne možete voditi na dva fronta. Jedna Nemačka, sa osloncem na Evropski strateški kompas i Izveštaj o konkurentnosti, napušta politiku „trgovinom do promena“. Za najavljene trgovinske barije Peking neće biti ravnodušan. Izvozno orijentisana Kina ekonomske barijere smatra udarom na sam opstanak vlasti Komunističke partije. Evropske ambicije o strateškoj autonomiji prestaju kada Huti pokrenu operacije i preseku Crveno More. Peking je ostvario monopolski položaj nad sirovinama koje se smatraju kritičnim. Zbog toga zadržava pravo da se pritisak ka EU ne završi na španskoj svinjetini i francuskom konjaku. Velike industrije su zavisne od kineskog tržišta i kritičnih sirovina, a mali i srednji biznisi su ugroženi od strane Kine. Ambiciozni plan da se evropa dekarbonizuje biće otežan jer je u kineskim rukama 70% prerade litijuma. Dve do tri države poseduju 80% svetskih rezervi.
EU želi da zadrži respektabilnih 37,% izvoza kroz globalne vrednosne lance i sa tim u vezi ide ka uspostavljanju ekonomske spoljne politike. Uspostavljanje uzajamno korisnih partnerstava i trgovinske moći treba da priveže partnere u sistem „prijateljskih“ lanaca snabdevanja. Opet uočavamo da su geopolitički kriterijumi jedini kriterijumi. Svaka operacija podložna geopolitičkom riziku nije samo ekonomska već i bezbednosna ranjivost. Faktor Tramp će bitno uticati na te preferencije. Podsetimo se Trampove inicijative za „čistu“ 5G mrežu. Danas je to deo EU regulative kada je reč o telekomunikacionoj opremi i predstavlja minimalni standard kritične infrastrukture. Politika koju je Tramp vodio 2019.godine danas je politika nove EU komisije. Polje energetike, telekomunikacija i odbrane u potpunosti je usaglašeno sa Trampovim zahtevima tokom njegovog prošlog mandata. Sve na šta je Tramp 2018. i 2019. godine upozoravao danas je vrlo realan bezbednosni izazov. Prioriteti klimatske tranzicije su možda najambicizniji zadatak za novu komisiju. Kako postići karbonsku neutralnost bez kreiranja opasne zavisnosti od nepuzdanih lanaca snabdevanja. Još jedna prilika za Srbiju koja ispunjava sve geopolitičke kriterijume za „prijateljskog“ dobavljača litijuma. Kao i po pitanju namenske industrije partnerstva sa državama Višegradske grupe mogu biti odličan obrazac za jedan širi koncept „Dunavskog haba za električna vozila“. Evropi se žuri i spremna je da plati jer utakmicu sa Kinom uveliko gubi. Jedna od prvih odluka nove evropske komisije predstavlja delegiranje 4,6 milijardi eura podrške baterijama za električna vozila i pratećih tehnologija. Amerika je po mnogo čemu kreator globalnih trendova. Trampov ponovni izbor postaviće nove obrasce i manire međunarodnih odnosa, nije realno da EU kontrira tom trendu. Komisija će imati težak zadatak zaštite vitalnih interesa i pronalaska kompromisa. Nije realno očekivati kardinalne sukobe na relaciji EU-SAD. Predsednik Tramp vrlo dobro poznaje pozicije ključnih država. Istok EU će biti najbolji lobista u Vašingtonu. Tramp nije lider koji se oslanja na konslutacije sa saveznicima, ali bi za EU bilo dobro da se osloni na Trampove strateške postavke.
Autor: Darko Obradović