Vremena se menjaju, i ta krilatica se može uvek upotrebiti, pa i sada, na Ameriku. Tokom 20. veka, ostatak sveta je video Ameriku kao hegemona, i Amerika je ta koja je vršila uticaj na ostale zemlje. Sve se to preokrenulo u 21. veku, i sada druge zemlje vrše uticaj ili navijaju za predsednika Amerike koji im više odgovara.
Ostatak sveta je shvatio koliko su važni izbori u Americi, jer oni određuju osobu koja će usmeravati budućnost njihovih država. Predsednik Amerike ima ogroman geopolitički uticaj i može da promeni i budućnost države čije on nije predsednik. Kada su svi shvatili koliki potencijal ima predsednik Amerike, postalo je jasno da je najlakše uticati na ishod izbora i tako dobiti predsednika kojeg oni žele. Ovo nisu uočile samo druge zemlje, što je dovelo do pojave "ruskih botova," već su to primetili i američki milijarderi poput Ilona Maska, koji se aktivno uključio u kampanju.
Svaka promena ima svoj uzrok, a promene koje se dešavaju u 21. veku uzrokovane su rapidnim razvojem tehnologije, naročito društvenih mreža. Način na koji ljudi grade mišljenje o nečemu ili nekome dinamičan je i baziran na informacijama koje nam stižu, a koje se menjaju iz dana u dan.
Kada se poremete informacije koje dolaze do nas, očekivano je da pravimo pogrešne zaključke. Upravo se to dešava na društvenim mrežama, a ono što je važnije – to je postalo prisutno i u svakodnevnom životu. Primer za to može biti izjava Predsednički kandidat, tokom predsedničke debate, je rekao da ilegalni imigranti jedu kućne ljubimce. Ovakva izjava bi se nekada smatrala nemogućom za jednog predsednika, pa čak ni da se čuje u privatnoj konverzaciji, a kamoli da se izgovori na bini tokom predsedničke debate. Da stvar bude gora, takva izjava je dovela do pobede, a ne do poraza.
Razloga je više, ali svi zajedno doveli su do tog rezultata.
Prvi i najvažniji je izjava Donalda Trampa: "Mogu da stanem nasred Pete avenije i pucam u nekoga, a ne bih izgubio nijednog glasača," kojom je opisao mentalitet ljudi kao koruptivan; dok od njega dobijaju šta žele, on može da radi šta hoće, pa čak i da "upuca" čoveka na sred ulice.
Drugi razlog je razvoj socijalnih mreža, koje su dovele do ogromnog pristupa informacijama, što je dalje dovelo do relativizacije svake informacije i brzog zaboravljanja iste. Kako se informacije brzo smenjuju, postalo je nemoguće dokazivati istinitost svake informacije. Kontrola nad informacijama koje prihvataju građani svedena je na minimum, a u mnogim slučajevima ne postoji ni taj minimum. Informacije se prihvataju zdravo za gotovo, što omogućava manipulaciju takvim osobama jer one ne proveravaju informacije koje primaju, pa im se informacije mogu plasirati po želji manipulatora.
Treći razlog su algoritmi društvenih mreža koji su umanjili mogućnost mešanja informacija "za" i "protiv", jer bi to bilo protiv njihovog načela da ljude drže što više zavisnim od mreža, čime zarađuju više. Da bi neko ostao vezan za određenu mrežu, mora dobijati materijal koji želi da vidi, što znači da mu algoritam dostavlja snimke slične onima koje je lajkovao, a ne one što su suprotni tim snimcima. Ovo je razlog zbog kojeg ljudi vide samo priču jedne strane i donose zaključke na osnovu nje. Kompanijama nije isplativo da naprave algoritam koji će dovesti do umerenog mišljenja; isplativije im je da imaju ekstreme, a najlakši način za to je manipulacija osećanjima, pri čemu je najjače osećanje strah. Da je Gebels imao društvene mreže, gde bi mu bio kraj?
Četvrti razlog je kognitivna psihologija koja izučava komponente ljudske pažnje i ukazuje na to da ono što je normalno/standardno ne drži pažnju, dok ono što je ekstremno i drugačije privlači pažnju. Razlog je taj što nam je obrazac funkcionisanja poznat i ne moramo da se fokusiramo na njega da bismo ga razumeli, dok kada je nešto drugačije, moramo uložiti više pažnje kako bismo razumeli ili izbegli da nešto propustimo. To zahteva da materijal koji se postavlja na društvene mreže bude ekstreman i drugačiji kako bi privukao ljudsku pažnju i zadržao je.
Peti razlog je praćenjem određenog sadržaja ili kanala kojim se stvara ehokomora ili kult ličnosti, jer se uvek krećemo po istom prostoru i nalazimo u istom društvu. Pored direktnog uticaja, ovo ima i indirektan uticaj, a to je popularizacija drugih kanala sa sličnom tematikom ili preko preporuka.
Možemo videti da se društvene mreže svode na:
1. Korumpiranost ljudi, koji su spremni da zarad malih ličnih interesa izdaju moralne vrednosti
2. Ogromnu količinu informacija koja svakodnevno stiže do nas
3. Informacije koje moraju biti filtrirane pomoću algoritma da bismo videli samo relevantne klipove
4. Pažnju kao najskuplji resurs
5. Stvaranje ehokomore ili kulta ličnosti
Ono što se hiljadama godina pokušavalo obuzdavati hrišćanskom religijom i akademijom – primitivna i prosta ponašanja – vratilo se na velika vrata, svetlosnom brzinom. Hiljade godina građenja civilizacije otišle su u drugom pravcu za samo 20 godina. Kritičko razmišljanje, umesto da postane sve kompleksnije, postaje sve prostije i primitivnije. Najvažnija postaje površina, jer slike prenose samo jedan trenutak za koji je lako namestiti se. Osim slika, popularni su kratki video zapisi, koji opet mogu lako biti inscenirani, tako da jedino preostaje površina.
Pažnja se hvata jednim naslovom, slikom ili u prvih 3-5 sekundi nekog snimka, a sve posle toga dolazi ako je neko "zagrizao mamac" (hook). Zbog velike količine dostupnih informacija, ljudi filtriraju informacije prema uvodnom sadržaju, a ne prema samom sadržaju teksta, tako da često ni ne saznaju šta piše u tekstu ako im površina nije zanimljiva.
Zbog načina na koji funkcionišu društvene mreže, deljenje sadržaja upitnog kvaliteta, ali sa pompeznim naslovom ili mamcem, daleko je efikasnija strategija od pravljenja kvalitetnog materijala koji niko neće ni pogledati. Računica je prosta, napraviti sadržaj koji ima pompezan naslov ili uvod u klip je daleko lakše ali i korisnije nego da se neko udubi i istražuje određenu temu, kao i da proverava kredibilnost svih izvora informacija.
Isto tako, redovno postovanje nekvalitetnog materijala, koji služi isključivo za "trolovanje" druge strane, poznato kao shitposting, popularizovao je Mask, koji je počeo time da se bavi posle kupovine Tvitera. Ova tehnika, shitposting, razvijana je od strane Gebelsa, a kasnije i KGB-a. Primenom ove metode nije važno da se prenese tačna informacija, već da se preoptereti kognitivni kapacitet slušaoca kako bi izgubio fokus na važne stvari. Nakon toga, slušaocu preostaje samo da bazira svoje odluke isključivo na emocijama i površinskom zaključivanju da li voli ili ne voli informacije koje dobija, jer nema vremena ni resursa da analizira svaku informaciju koju prima.
U KGB-u je to poznato kao demotivacija stanovništva, i pored tog elementa uključivala je element straha. Ova dva elementa čine napad na kognitivni aparat slušaoca, kako na kratke, tako i na duge staze. Demotivacija dovodi do zaustavljanja potrebe za promenama i daljim napretkom jer se gubi nada, dok strah izaziva trenutnu paralizu kognitivnog sistema. U trenutku straha, kognitivni sistem funkcioniše jedino u stanju „bori se ili beži“ i tada donosi odluke koje služe isključivo da ga spasu od pretnje; ništa drugo ga ne zanima. U takvom stanju nema nikakvog kritičkog razmišljanja jer, prvo, ne vidimo svrhu da nešto uradimo, a drugo, tražimo samo privremena rešenja koja će nas osloboditi stresne situacije.
Gebelsov pristup se bazirao na velikoj laži, ali ta laž je morala imati element straha, kao što je poruka „oni rade protiv nas,“ koja je služila za izazivanje straha i time ograničavala kritičko mišljenje kod ljudi. Nemci koji su tada živeli u Nemačkoj i glasali za Hitlera nisu bili neobrazovani ni manje inteligentni od drugih, već su bili zastrašeni izmišljenim neprijateljem. Jednom kada su bili zastrašeni bilo je lako da im se objasni zašto je potrebno da totalno unište neprijatelja― jer im je to jedini način da prežive.
Američka vlada je preko Rewards for Justice raspisala nagradu od 10 miliona dolara za onoga ko pruži informacije ili lokaciju koja može dovesti do pronalaženja Rybar LLC-a. Rybar LLC predstavlja rusku medijsku organizaciju koja svojim radom promoviše interese Rusije u Americi. Pred američke izbore 2024. godine ista medijska kuća je otvorila više Tviter naloga koji su iskorišćavali temu ilegalnih imigranata kako bi oslabila Ameriku.
Ono što Amerikanci ne shvataju jeste uticaj koji imaju takvi nalozi. Njihova namena nije da direktno prenose dezinformacije, već da preusmeravaju gledaoce na slične kanale i tako privlače ljude na te kanale informisanja. Šteta koju ovakvi nalozi nanose dugoročna je velika, jer i kada se zatvore, ljudi koji su zbog njih ušli u određenu temu ili počeli da prate određene kanale ostaju njihova publika, čak i kada kanali više ne postoje.
Nagli porast suludih tema posledica je takvog propagandnog delovanja, jer je ruska propaganda ta koja je učinila američke teoretičare zavere snažnijim, tačnije, dovela je ljude na njihove kanale. Sada su ti kanali postali zavisni od ruske propagandne mašinerije i prvo proveravaju šta o nekoj temi kažu nalozi koji im dovode publiku, a to su kanali koje je izgradila ruska propaganda. Tada oni samo prenose njihove poruke, a da nisu ni svesni da rade u interesu propagande.
Većina čudnih kanala na društvenim mrežama na neki način je profitirala od ruske propagande – bilo da su dobili određen broj pratilaca, novac za bavljenje određenim temama, ili indirektno, putem posrednika za kupovinu medijskog prostora. U svakom slučaju, profitirali su od ruske propagande, čak i ako nisu direktno sarađivali sa Rusijom i njenim funkcionerima.
Prema temama za koje se tereti Rybar, možemo videti da je od toga imala koristi kampanja kandidata za predsednika koja je bazirana na tom problemu.
Ne, to se dešava širom sveta, jer antizapadna i antikolonijalna propaganda ima svoj koren u Rusiji i koristi se isključivo kako bi se oblatio Zapad.
Polako će padati jedna po jedna zemlja; stanovništvo tih zemalja će imati sve lošije mišljenje o Americi, dok će Amerikanci trošiti desetine milijardi dolara kroz USAID ili na druge načine u tim državama, a građani će imati sve lošije mišljenje o Americi.
Očigledno je da sada sve države imaju interes da pobedi kandidat za predsednika kojeg one žele, poput Putina, koji namerno hvali jednog predsedničkog kandidata kao bolju opciju za Rusiju, svestan da takva podrška može doprineti tome da upravo taj kandidat izgubi glasove zbog podrške Putina.
Amerika je deo sveta, i spoljna politika je deo njene unutrašnje politike. Nekada su svi strahovali od toga kako će se Amerika ophoditi prema njima; sada su shvatili da mogu da utiču na izbore i dovedu kandidata koji im je povoljniji, te više ne moraju da strahuju od američkih odluka.
Jedini lek je da uzvrati istom merom i brani se van granica Amerike. Više pretnju ne predstavljaju tajne informacije, već javno objavljene informacije; samo ih je potrebno pronaći u moru drugih informacija. Kada su informacije pronađene, potrebno je odrediti kako će se delovati na osnovu njih.
Kako su ovo javno dostupne informacije, borba se odvija u javnom prostoru, što predstavlja OSINT (Open Source Intelligence), potrebno je da se u svakoj državi i na svakom jeziku suprotstave ruskom uticaju. Srbija je isto jedna od zemalja koje su navijale za predsednika Amerike, jer i Srbi prepoznaju da predsednik Amerike može da donese odluke koje će uticati na Srbiju. Takođe, Srbija se suočava sa još većim hibridnim pretnjama od strane ruske propagande nego Amerika. Pomaganjem Srbiji da se izbori sa hibridnim pretnjama od strane ruske propagande, Amerika pomaže sebi ali i stvara tim koji može da ima veliko iskustvo u rešavanju tog problema, samim tim može da pomogne i prilikom rešavanje sličnih pretnji iu Americi. Otvaranjem OSINT centra u Srbiji, kao i u mnogim drugim državama, bi bilo od velike koristi Americi, jer bi imala ljude koji su odrasli u tim zemljama i koji poznaju kulturu i obrazce ponašanje te sredine, pa bi mogli daleko bolje da analiziraju uticaj ruske propagande u tim zemljama. Samim tim bi prepoznali sve obrazce ponašanje propagandista, i napravili sve modele te propagande koji bi kasnije olakšali drugim državama koje se bore sa istim problemom.
Sve dok Amerika ne pronađe rešenje za ruski uticaj, imaće sve veći problem s njim. To će stvarati situaciju u Americi gde će predsednik na debati reći da neko jede kućne ljubimce i pobediti na izborima. Spuštanje standarda političke kampanje za predsednika Amerike imaće posledice po budućnost zemlje, jer se više neće raspravljati o problemima građana, već o temama koje nameće ruska propaganda. A jedna od tema koju je nametnula ruska propaganda, i zbog koje traže Rybar-a i nude nagradu od 10 miliona dolara, jeste upravo tema ilegalnih imigranata koji navodno jedu kućne ljubimce.
Umesto da su potrošili tih 10 miliona dolara na raniju borbu, sada imaju problem koji je uticao na ishod izbora. Samo za jedan element ruske propagande nude do 10 miliona dolara – a gde su ostali?
Autor: Jovan Babić