Nesrećan događaj koji se dogodio u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je pala nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu, a u kojem je prema poslednjim izveštajima poginulo najmanje 14 osoba, jedan je od najstrašnijih događaja koji su se desili u ovom gradu.
Par meseci pre nesrećnog događaja sam pročitao sam tekst o tome kako je izgrađena železnička stanica. U sećanju mi je ostalo kako je osoba, koja je bila odgovorna za gradnju, tada nonšalantno govorila da stanica nije izgrađena po građevinskim standardima, već da je „tada bilo drugačije vreme“. Nisam mogao da verujem, da je lice zaduženo za gradnju tako velikog objekta, moglo tako lako priznati da sve nije urađeno kako treba i prema građevinskim standardima, kao i što možemo videti da su Jugoslovenski komunisti odbili da kontrolišu izvođenje radove, a sada kada više nema komunizma plaćamo cenu njihovog bezobrazluka.
Našao sam tekst, pa iznosim deo citata iz tog teksta, koji je objavljen 17. jula 2024. godine:
Arhitektkinja Julka Majtan, u to doba inženjer gradilišta u „Neimarovom“ timu, možda je i poslednji autentični svedok izgradnje ovog arhitektonskog bisera, a sa svojim kolegama, građevinskim inženjerima i tehničarima, vodila je računa „da se sve radi po projektu“.
„Raznorazni detalji su stizali tokom izvođenja i bilo je tu i dogovora i popravki i prepravki, pa i grešaka, ali je sve urađeno u roku i na vreme“, kaže za Gradnju Julka Majtan, koja je bila zadužena za stanično krilo C, odnosno deo u kom je projektovan restoran.
Naša sagovornica dodaje da je na gradilištu bilo angažovano čak hiljadu radnika, koji, kako kaže, „nisu mogli da zamisle da im naređuje i daje upustva jedna devojka od 25 godina“, te je tokom rada bila suočena s povremenim i ne baš umesnim dobacivanjem od strane „majstora“, na šta danas gleda kao na simpatičnu anegdotu.
„U to vreme sve se drugačije radilo nego danas, na primer, sad se beton donosi na gradilište, a mi smo imali mešalice koje su mešale beton. Imali smo i ruski cement za koji nismo znali da li je dobar ili ne… postoji masa stvari koje nisu zapisane“, naglašava gospođa Majtan, koja je deo svog radnog veka provela kao profesorica u Građevinskoj školi u Novom Sadu.
Možemo videti da je sama arhitektkinja Julka Majtan bila svedok neprofesionalnog postupanja radnika na izgradnji železničke stanice u Novom Sadu, pošto je sama navela da se u to vreme sve radilo drugačije, da je bilo grešaka, dogovora, popravki i prepravki kako bi se sve završilo „u roku i na vreme“. Takođe, navodi da su imali ruski cement za koji nisu znali da li je dobar ili ne, kao i da postoji mnoštvo stvari koje nisu zapisane. Svima nam je jasno zašto mnoge stvari nisu zapisivane, jer niko nije želeo da odgovara za ono što su znali da nije urađeno kako treba.
Netestiran cement, proizveden u Rusiji, gde važe potpuno drugačiji standardi za građevinske materijale, nikada nije smeo biti upotrebljen na gradilištu bez sertifikacije ili atesta nadležnih organa Jugoslavije, posebno kada je reč o objektu takvih dimenzija. Nemar Jugoslovoneksih komunista, koji su bili spremni da prekrše pravila gradnje samo da bi se reklo da je sve urađeno u roku i na vreme, predstavlja zločin protiv svih građana. Međutim, sada nema nikoga ko će odgovarati za te radove.
Dokumenti koji nisu popunjeni ostavljeni su prazni s razlogom, a razlog za to može biti samo dvostruk: ili radovi nisu izvedeni kako struka nalaže ili su građevinski materijal pokrali i koristili za gradnju sopstvenih kuća. Falsifikujući dokumentaciju, obezbedili su sebi nove domove, a sada je zbog toga život izgubilo najmanje 12 ljudi.
Isključivu odgovornost za ovaj incident snose Jugoslovenski komunisti, njihova bahatost i korumpiranost, dok ceh plaćaju, ni krivi ni dužni, građani 60 godina nakon izgradnje objekta.
Istraga tužilaštva treba da bude transparenta, i neophodno je da sasluša svedoka koji je sam dao iskaz o protivpravnostim i falsifikovanim dokumentima tokom gradnje davnih 60-ih godina. Taj iskaz je dala Arhitektkinja Julka Majtan, a objavljen je 17. jula 2024. godine na sajtu gradnja.rs . Zbog navoda da je su određena službena lica zloupotrebljavala službeni položaj i falsifikovali službene isprave, potrebno je da temeljnu istragu sprovede Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg Javnog Tužilaštva u Novom Sadu, i utvrdi odgovornost službenih lica.
Istraga neće vratiti porodicama njihove najmilije, ali može sprečiti budeće incidente zato je potrebno da se sprovede detaljna istraga i donese odluka koja će pored utvrđivanja krivca doneti i način prevencije sličnog događaja u budućnosti.
Saučešće porodicama stradalih
Autor: Jovan Babić