autor: Jovan Babić
Posle veličanstvene proslave 80. godišnjice od oslobođenja Beograda, treba postaviti pitanje ko je oslobodio Beograd od nacizma. Da li smo se pravilno zahvalili onima koji su nas oslobodili u Drugom svetskom ratu od nacista? Da bismo odgovorili na ova pitanja, potrebno je utvrditi ko je oslobodio Beograd od nacista.
Kako bi se oslobodila neka teritorija u ratu, potrebno je vojno nadjačati neprijateljsku stranu i probiti njihov front. U Drugom svetskom ratu, tek 20. oktobra 1944. godine je probijen front u Beogradu, a proboj na tom frontu učinio je Treći ukrajinski front, koji je bio operativno-strategijska formacija sovjetskih snaga. Prilikom osnivanja Trećeg ukrajinskog fronta, dodeljen je na upravljanje Ukrajincu Rodeonu Malinovskom, koji je rođen u Odesi.
Treći ukrajinski front (3-й Український фронт) bio je operativno-strategijska formacija sovjetskih snaga tokom Drugog svetskog rata. Formiran je na jugozapadu 20. oktobra 1943. na osnovu naredbe Stavke Vrhovne komande od 16. oktobra 1943. godine, preimenovanjem Jugozapadnog fronta. Naziv "ukrajinski" dobio je zbog broja Ukrajinaca koji su se nalazili u Jugozapadnom frontu, pa su ga preimenovali u ukrajinski front. Zbog načina na koji se vršila mobilizacija, Ukrajinci su bili najintenzivnije mobilisana grupa u Sovjetskom Savezu, jer se većina borbi odvijala na teritoriji Ukrajine, a mobilisano je lokalno stanovništvo da se bori. Ukrajinski front je bio podeljen na 1., 2., 3. i 4. ukrajinski front:
1. ukrajinski front
Učestvovao je u bitkama za oslobođenje Kijeva, operaciji Bagration, kao i u zauzimanju Berlina i Drezdena. Formiran: decembra 1943. (preimenovan iz Voronješkog fronta).
2. ukrajinski front
Oslobodio je delove Ukrajine, Moldavije, Rumunije i Mađarske; učestvovao je u borbama za Budimpeštu i Beč. Formiran: oktobra 1943. (preimenovan iz Stepnog fronta).
3. ukrajinski front
Oslobodio je delove Balkana, uključujući Srbiju i Rumuniju, i učestvovao u zauzimanju Beča. Formiran: avgusta 1944.
4. ukrajinski front
Operisao je u zapadnoj Ukrajini, Karpatskoj oblasti i Čehoslovačkoj, gde je učestvovao u oslobađanju istočne Čehoslovačke. Formiran: oktobra 1943.
U Crvenoj armiji borilo se više od 7 miliona građana Ukrajine. Značajan deo Ukrajinaca nalazio se među komandnim kadrom i oficirima Crvene armije – bili su komandanti frontova, maršali i generali. Za hrabrost i odvažnost pokazanu u borbama protiv nacističkih okupatora, Ukrajinci i stanovnici Ukrajine, kao deo svih sovjetskih frontova, dobili su 2,5 miliona odlikovanja i medalja, od ukupno preko 7 miliona nagrada dodeljenih vojnicima.
Više pripadnika Crvene armije postalo je narodni heroji Jugoslavije, među kojima je bio i Ukrajinac Rodeon Malinovski.
Ukupni demografski gubici u Ukrajini – uključujući poginule, žrtve koncentracionih logora, deportovane i evakuisane – iznose najmanje 14 miliona ljudi. Od 41,7 miliona stanovnika koji su živeli na teritoriji Ukrajine pre rata, do 1945. godine ostalo je samo 27,4 miliona ljudi.
Spaljeno je, opustošeno i uništeno stotine hiljada ukrajinskih gradova i sela. Gotovo 320 sela sa svim svojim stanovnicima spaljeno je do temelja. Uništeno je 319.000 domaćinstava, a na levoj obali Dnjepra uništena je svaka četvrta kuća. Najveća nacistička kaznena akcija protiv civilnog stanovništva sprovedena je 1. i 2. marta 1943. godine u selu Korjukovka u oblasti Černigov, kada je gotovo sedam hiljada ljudi streljano ili živo spaljeno!
Geopolitički položaj Ukrajine odredio je njenu centralnu ulogu u ratnim događajima. Više od 1250 dana i noći narod Ukrajine bio je u vrtlogu krvavih bitaka. Tokom Drugog svetskog rata poginuo je svaki peti Ukrajinac, a gotovo svaka porodica pretrpela je nenadoknadive gubitke.
Ukrajina koja je u tom trenutku bila član NATO-vog partnerstva za mir, ali je odbila da sarađuju sa NATO-om, naprotiv ona je stala na stranu Srbije, a jedna od izjava koju je dao predsedavajući Vrhovne Rade(slično predsedavajućem skupštine Srbije) Oleksandar Tkačenko je sledeća:
Govoreći u Sankt Peterburgu 2. aprila 1999.godine, prema vestima agencije Interfax, Tkachenko je izjavio da je: naša dužnost i najvažniji cilj da bez oklevanja pružimo humanitarnu, prehrambenu, medicinsku i - pre svega - vojnu pomoć narodu Jugoslavije.
Pored toga Ukrajina je aktivno pomagala Jugolsaviji tokom bombardovanja pa je njihova vlada poslala oko 355.000 dolara humanitarne pomoći. Takođe su saopštili da će sedam jugoslovenskih civilnih aviona biti smešteno na ukrajinskim aerodromima na zahtev Miloševića. Prema rečima Ministarstva inostranih poslova, Ukrajina je pristala na ovu transakciju kao deo svojih mirovnih inicijativa.
Dok su na ulicama, i ekstremna levica i ekstremna desnica jednoglasno osudile akcije NATO-a. Pravoslavni vernici su palili sveće i mahali ikonama ispred američke ambasade u Kijevu, dok su komunisti i članovi Ukrajinske nacionalne armije (UNA), desničarske parapolicijske organizacije, uzvikivali antiameričke parole. UNA je takođe objavila poziv za regrutovanje volontera koji bi bili poslati u Jugoslaviju da pomognu Srbima.
Anti-NATO demonstracije u Ukrajini su bile znatne i često se mogla čuti reč genocid u kontekstu NATO-a.
Ukrajinska vlada je zvanično izrazila protivljenje korišćenju vojne sile NATO-a u Jugoslaviji, navodeći da je akcija pokrenuta bez mandata Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Ukrajina je ponudila svoju ulogu pregovarača u ovom konfliktu. Tarasyuk i ministar odbrane Kuzmuk otputovali su u Beograd 27. marta na 90-minutni razgovor sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Miloševićem, ali je visoki ukrajinski zvaničnik kasnije izjavio za Reuters da se Milošević činilo "gluvim i slepim na naše predloge." Tarasyuk je odbio da otkrije o kakvim je predlozima reč.
Ukirajina je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije priznala jednoglasnu proglašenu nezavisnost Kosova. Naprotiv, Ukrajina u potpunosti podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, kao i što poštuje međunarodno javno pravo i Rezolucije Ujedinjenih nacija.
Bivši nemački kancelar Gerhard Schröder u svojim memoarima ističe da je nemačka diplomatija bila ključna za pridobijanje Rusije na stranu Amerike i NATO-a. Prema Schröderu, "veliko dostignuće" nemačkog ministra spoljnih poslova bilo je u tome što je uspelo da uveri neodlučne Ruse da je u njihovom interesu da povuku podršku Beogradu. Njegov savetnik za spoljnu politiku, Michael Steiner, uveravao je Schrödera da "rat", koji se nalazio u "vrućoj fazi", može završiti samo ako Rusija pomogne NATO-u i uključi su rat. U tom kontekstu, Schröder hvali diplomatske napore Joschke Fischera da udalji Jeljcina od Miloševića.
Autor: Jovan Babić