autorska analiza za Srpski Telegraf od 13.10.2024.godine
5. novembar, dan američkih predsedničkih izbora, je na pragu. Prisustvujemo jednoj od najkraćih i najpolarizovanijih izbornih kampanja u istoriji Amerike. Nezivesnost je karakteristika svih predsedničkih izbora u Americi i po tom pitanju nema iznenađenja. Fenomen relativizacije činjenica i upotreba društvenih mreža je ono što pojačava utisak tenzije i odsudnosti odluke o istoriji Amerike. Naravno da nema ni govora da su ovi izbori odsudni za budućnost Amerike, ili kako je rekao Elon Mask ako ne pobedi Tramp više ni neće biti izbora. Imamo splet uzajamno konfliktnih interesa objedinjenih u čudnovate koalicije. Najbolji primer je Mask vodeći proizvođač električnih automobila koji se stavio u podršku vodećem kritičaru električnih vozila Trampu.
Geopolitički ambijent u kome se održavaju izbori možemo definisati kao Hladni rat dva. Za razliku od perioda Hladnog rata analize pokazuju da američki glasači nisu preterano zainteresovani za globalna zbivanja. Kao građani jedine preostale super sile sa najjačom vojskom i ekonomijom na svetu njihova percepcija ugroženosti je bitno drugačija. Sreću im po malo kvare ilegalne migracije i to obično pogađa konzervativniji američki jug koji prema anketama samo u Teksasu daje značajniju podršku Donaldu Trampu. Američke ankete pokazuju potpunu šarenolikost tržišta uspostavljenog oko izborne kampanje. Poslednje istraživanje Rojters/Ipsos ukazuje na tesnu utakmicu 46% prema 43% u korist Haris prema Trampu. Jedna druga anketa pokazuje 49,3% prema 46,6 u korist Haris. Elektorski izborni sistem unosi dodatnu nezivesnost u ovaj izborni sprint jer nas upućuje da će se glavna bitka lomiti za nekoliko miliona glasača iz kolebljivih država odnosno 93 elektorskih glasova.
Američka javnost i planeta se posle više od 50 godina bave atentatom na predsednika Džona F. Kenedija, dok istovremeno dva pokušaja atentata na Donalda Trampa bivaju „sažvakana“ i zaboravljena. Tramp sa isksutvom TV šoumena raspolaže izuzetnim instinktom da uhvati trend. Da li je Tramp izgubio svoju oštricu? Birači se nalaze u rovovima, osvajanje međuprostora potrebnog za 270 elektorskih glasova traži veliki momentum ( Big Mo). Podrška u kolebljivim državama je statična nedeljama. Donald Tramp se fokusira na identifikaciju sa popularnim mišljenjem svoje baze glasača. Česti izleti u konspirologiju, ne utemeljene tvrdnje ne utiču na njegov pad podrške. Sa druge strane Kamala Haris nakon inicijalne podrške iz avgusta meseca sve više udara u zid klišea koji ne može da prevaziđe. Haris je u trenutnom jurišu na televizijske stanice. Njena gostovanja kao i debata sa Trampom pokazuju da ima sposobnost da zagreje i uvede temu ali nedostaje razrada teme. Ovaj krupan detalj njoj ne nanosi veliku štetu jer ni njen protiv kandidat ne zalazi u dubinske razrade. Za Trampa se često ukazuje da poseduje tkz. skrivenu podršku i da ga je zato nezgodno oceniti kroz ankete. Društvene mreže relativiziju poruke i njihov uticaj. Jedan komentar ili atraktivni mim mogu u potpunosti promeniti kontekst. Generacija Z već ima aktivno birčako pravo i ona dominatno gravitira ka društvenim mrežama, traži kratke, slikovite i jednostavne poruke, oni ne čitaju duge tekstove i političke programe. FBI je razbucao prikrivenu rusku špijunsku akciju sračunatu da ostvari uticaj na izborni proces kroz delovanje u digitalnom domenu. Ministarstvo pravde SAD zaplenilo je 32 internet domena, sankcionisalo je 10 osoba i dva entiteta. Razotkrivena je operacija prikrivenog delovanja RT (Russia Today) koji je preko svojih zaposlenih i namenskih kompanija usmeravao desničarske influensere iz Amerike. Američke institucije navode da je Kremlj sve više prilagođavao svoje napore da sakrije svoju umešanost tako što je razvijao ogroman ekosistem ruskih proksi veb-sajtova, lažnih onlajn ličnosti i posrednih organizacija koje daju lažni izgled da su nezavisni izvori vesti koji nisu povezani sa ruskom državom. Amerikanci su nakon provaljivanja ove afere dali objašnjenje da reaguju na prikrivene obaveštajne operacije, a ne na sadržaj koji prenose pojedinici i ruski mediji ili na dezinformacije koje kreiraju i javno šire. Iskazana je podrška za slobodan protok informacija ali ne i za tajne operacije uticaja. Tramp upozorava da je na meti Irana. Kina se drži u niskom profilu kako ne bi dala povoda za dodatne trgovinske barijere i političke trzavice. Trgovinski rat koji je započeo Tramp nastavio je Bajden čime je potvrđeno da se američka politika neće menjati po pitanju izazova, rizika I pretnje koju pretstavlja Kina. Američka podrška Ukrajini nikada neće stati ma ko bio u Beloj Kući, kao ni defanzivna podrška Izraelu. Ove velike teme nemaju mnogo odjeka među prosečnim Amerikancima jer je sve to za njih mnogo daleko I faktički marginalno. Pitanje poreza, kredita, podsticaja privredi, pravo na abortus, životne šanse to su teme koje će odlučiti podršku birača. Sve upućuje da će Kamala Haris biti 47. predsednica Amerike.
Autor: Darko Obradović