Sve veći broj mladih negoduje zbog situacije u kojoj se nalaze i ističu kako ne mogu da vide budućnost u Srbiji. Ovo nije samo pitanje vladavine prava i korupcije, već i materijalnog stanja. Rast cena bio je ogroman i mnogi se bune zbog toga, ali nemaju izbora osim da manje troše. Izrazito loša ekonomska situacija za mlade stvara želju da napuste Srbiju. Pa da vidimo zbog čega se mladi bune – u ovom tekstu bavićemo se njihovim materijalnim statusom, ne političkim pravima.
1. Cene stanova u Srbiji i mogućnost mladih da ih kupe
Sve češće se čuje da mladi ne mogu sebi da priušte da kupe stan, samim tim postaje im teško da se odluče da imaju porodicu. Cene stanova u gradovima, pogotovo Beogradu i u manjoj meri u Novom Sadu su astronomske.
U Srbiji prosečna bruto plata u junu je bila 132 290 dinara a neto plata je bila 95 804 dinara. U Beogradu je bila bruto 167 015 dinara i neto 121 353 dinara, dok u Novom Sadu je bruto bila 152 758 dinara a neto 110 541 dinara.
Cene stanova, u junu, u Beogradu su bile: prosečna 2391 € /m2 novogradnja 2477 € /m2 i starogradnja 2345 € /m2, dok u Novom Sadu je bila: prosečna 1905 € /m2 novogradnja 1859 € /m2 i starogradnja 1950 € /m2.
Potrebno je 2,3 mesečne plate da bi se platio jedan metar kvadratni u Beogradu i 2 plate u Novom Sadu.
Za dvočlanu porodicu je potrebno oko 60 metara kvadratnih da bi mogli da žive, tako da je u Beogradu potrebno 138 mesečenih plata ili 11,5 godina da bi se kupio stan od 60 metara kvadratnih. U Novom Sadu je potrebno 120 mesečnih plata ili 10 godina.
Ako pogledamo današnji standard u svetu muško-ženskih odnosa, gde žene imaju prohteve od muškaraca, posedovanje stana od 60 kvadrata, koji nije velik za porodicu, nije ništa posebno za moderne žene, čije želje su daleko veće od toga. Pa se postavlja pitanje kako muškarac da obezbedi taj stan, pogotovo ako je mlad?
Varijanta 1: Ako hoćemo da preko kredita kupimo stan od 60 kvadrata u Beogradu onda je cena tog stana 143 460 evra. Ako uzemo kredit na 30 godina a banka traži učešće od 20% iznosa kredita kao i što je potrebno platiti fiksne troškove izdavanja kredita, a oni zajedno iznose 29 999 evra, a banka vam daje kradit na iznos od 114 768 evra koji posle otplaćujete kroz rate. Rata za taj kredit je, pri kamati od 7% koliko je trenutno, 764 evra ili 89 388 dinara. Sa platom od 121 353 dinara nije moguće plaćati radu kredita u iznosu od 89 388 dinara.
Varijanta 2: Ako pretpostavimo da će muž i žena plaćati zajedno, i zarađuju prosečne plate, onda bi oni zajedno imali 242 706 dinara, pa bi bio izvodljivo da dignu kredit čija je rata 89 388 dinara, pošto je deo rate oko 37%. Mada, od te dve plate bi ostalo 153 318 dinara za troškove života porodice, pa bi bilo izvodljivo da prežive sa tim iznosom. Ali ovde je uračunato učešće, tako da kredit pokriva samo 80% cene nekretnine, a da bi prosečan građanin uštedeo za učešće, da pretpostavimo da štedi mesečno kolika mu je rata, onda je potrebno 39 meseci za učeše, pored 360 meseci koliko traje kredit. Ovo ukupno iznosi 399 meseci ili 33 godine i 4 meseca, da bi se obezbedila sredstava za učešće i otplatio kredit. U Novom Sadu je potrebno malo manje vremena ali neći ulaziti u tačnu računicu.
Dakle, jedan osoba sa prosečnim primanjima u Beogradu ne može da kupi stan od 60 metara kvadratnih a čija je cena kvadrata prosečna u Beogradu. Od svega možemo zaključiti jedino da banke znaju šta rade jer je 33 godine radnog staža skoro pun radni vek, a da bi se kupio stan od 60 kvadrata potrebno je da dve osobe rade 33 godine, dakle, za života prosečan par može sebi da priušti stan od 60 kvadrata. Ovo je pokazatelj da mlade generacije nemaju šanse, jer je potrebno da dve osove rade više od 30 godina da bi priuštili sebi stan, zato ni ne čudi što mlade osobe ne vide perspektivu u kupovanju stanova.
Sa trenutnim cenama hrane i ostalih usluga, postavlja se pitanje kako da dve osobe koje imaju prosečnu platu mogu da plate kredit ali i ostale troškove za četvoročlanu porodicu?
1Troškovi za stan i automobil
|
|
Naziv troška |
Količina |
Mesečni troškovi |
Objašnjenje troška |
|
|
Dve prosečne plate |
|
|
242 706 Ovo su prihodi |
|
|
|
|
|
|
|
1 |
Stan |
|
119 388 |
|
|
1.1 |
Rata kredita |
|
89 388 |
|
|
1.2 |
Porez na imovinu |
|
2000 |
Raspoređen po mesecima |
|
1.3 |
Ulaganje u stan |
|
13 500 |
Ulaganje u stan je oko 1% od njegove vrednosti godišnje. Renoviranje stana, novi uređaji i nameštaj, popravke i potrošni elementi(čaršavi, ćebad) |
|
1.4 |
Kućna hemija |
|
1000 |
Detrdženti, prašak za veš, sunđeri i ostala sredstva za ćišćenje |
|
1.5 |
Informatika |
|
10 000 |
Grejanje, voda, stambena zajednica i ostali troškovi |
|
1.7 |
Struja |
|
3500 |
|
|
2 |
Komunikacija |
|
12 000 |
|
|
2.1 |
Kablovska i internet |
|
4000 |
|
|
2.2 |
Mobilne pretplate |
4 |
8000 |
|
|
3 |
Auto |
1 |
30 300 |
|
|
3.1 |
Depresijacija vozila |
|
6000 |
Gubitak vrednosti vozila je oko 600 evra godišnje, za nova vozila je daleko veći |
|
3.2 |
Registracija |
|
3300 |
Motor 1,9 iz 2017 godine, ukupno 40 054 |
|
3.3 |
Gorivo |
|
14 000 |
Potrošnja 7 litara, na 12 000km godišnje |
|
3.4 |
Servisi |
|
1000 |
Redovni servisi i zamena ulja, što više predstavlja prosek Srbije nego ono što je propisao proivođač |
|
3.5 |
Popravke |
|
3000 |
|
|
3.6 |
Ostali potrošni elementi |
|
3000 |
Gume, antifriz, metlice, sijalice, pranje auta.. |
|
|
|
|
|
|
|
|
Ukupno |
|
161 688 |
|
|
|
242 706-161 688= 81 018 |
|
|
|
Varijanta 3: Kada od prosečnog prihoda odbijemo troškove za stan, auto i komunikaciju ostane nam 81 018 za sve ostalo. Pod ostalo spada hrana za 4 osobe, odeća, lična higijena, kao i troškovi druženja dok su za decu potrebne knjige, treninzi, časovi. Pa ako neko ode kod doktora privatno ili u labarotoriju da uradi nalaze, moraju da se državi plaćaju izrade lične karte, pasoša i ostalih gluposti. Problem je što samo ishrana za četiri osobe iznosi više 81 018 ili 20 250 dinara po osobi, što iznosi 670 dinara dnevno po osobi, a to je malo.
Vidimo da dva roditelja koji primaju prosečne plate u Beogradu ne mogu da prište sebi da kupe stan od 60 kvadrata na prosečnoj lokaciji u Beogradu. Ako ne kupe stan onda bi trebali da ga iznajmljuju, a takvog stana bi bila 500-600 evra pa se sama računica ne bi mnogo promenila.
Varijanta 4: Dakle, jedini način da prosečan par živi u Beogradu nije da kupi stan na kredit ili rentira stan, već da ga nasledi od roditelja, tada računica života u Beogradu ima malo više smisla. Mada, ni tada nije savršena situacija jer na raspolaganju imaju 170 406 dinara kada se oduzme stavke iz tabela osim rate kredita. Ovo je 42 601 dinara po članu porodice, što može da bude trošak ishrane samo jedne osobe jer je to samo 1400 dinara dnevno. A ostaje svi troškovi koje treba plati jedna osoba, tako da i u tom slučaju porodica mora da sklapa kraj sa krajem da bi preživela.
2. Da li nemogućnost mladih da obezbede krov nad glavom utiče na natalitet u Srbiji
Kada porodica mora da krpi kraj sa krajem a oba roditelja zarađuju prosečnu platu u mestu u kojem žive i imaju samo dvoje dece, onda se postavlja legitimno pitanje da li ti roditelju mogu da imaju dvoje dece ili su plate jako male u Srbiji?
Za prostu reprodukciju stanovništva je potrebno 2,1 dete po paru, tako da dvoje dece je manje od proste reproduckije stanovništva. Kada bi roditelji imali jedno dete onda bi mogli da mu priušte malo više, ali to opet nije nešto puno. Kada bi 170 406 dinara raspoloživ sredstva porodice raspodelili na 3 člana onda bi svaki član imao 57 000 dinara, što bi moglo da pokrije troškove ishrane, odeće, lične higijene i ostalih troškova. I u ovom slučaju standard života ne bi bio nešto visok ali bi bio pristojan.
Ako uzmemo u obzir da prosečna porodica ne može da kupi stan na kredit i ima dvoje dece, već da porodica koja ima prosečna primanja oba roditelja mora da nasledi nekretninu u kojoj živi i ima jedno ili dvoje dece da bi mogla da preživi. Situacija je ista, čak i gora u mestima van Beograda jer su tamo plate manje, a troškovi isti jer je nekretnina nasleđena, pa cena nekretnine nije važna.
Koliko je situacija loša, ne opisuje je dovoljno prosečna plata, već moramo biti svesni da je medijalna plata važnija za razumevanje problema, jer medijalna plata predstavlja iznos ispod kojeg zarađuje 50% stanovništva Srbije a ona iznosi oko 77% od prosečne plate. U slučaju da roditelji zarađuju medijalnu platu onda bi prihod dva zaposlena roditelja u Beogradu bio 186 883 dinara a u Srbiji bi bio 147 538 dinara.
Plaćanje kreditne rade za stan u Beogradu u iznosu od 89 388 dinara sa primanjima od 186 883 dinara nije realno, jer udeo rate kredita u prihodu je 47%, praktično pola primanja bi potrošili na ukupan prihod. Ako bi tome dodali 3 stavke(troškovi stana, auta i komunikacije) iz tabele a koje iznose 161 688 dinara, vidimo da bi nam za sve ostale troškove ostale 25 495 dinara, ni jedna osoba ne može da živi sa toliko novca a ne cela porodica.
Moramo da napomenemo da medijalna zarada predstavlja zaradu od koje 50% radnika ima manju platu, i oni predstavljaju pola Srbije. Kao što možemo videti ljudi koji zarađuju manje od medijalne plate nemaju apsolutno nikakve šanse da kupe nekretninu, niti da imaju puno dece, jedno dete im je već puno a ne više.
Kako će država da reši problem bele kuge kada više od 50% populacije nema apsolutno nikakve šanse da ima više od jednog deteta, a možda ne mogu da priušte ni da imaju jedno dete?
Mladi ljudi nemaju apsolutno nikakve šanse u ovakvoj postavci, jer oni ne vide perspektivu u životu, ne vide mogućnost da zasnuju porodicu jer nemaju novca za to.
3. Pa šta je onda problem u Srbiji?
Problem u Srbiji su cene, cene koje su slične, nekada veće a nekada manje, u odnosu na Nemačku ili bilo koju drugo visoko razvijenu zemlju. Paradoksalno je da mnogi proizvodi koštaju više u Srbiji nego u Nemačkoj gde je nekoliko puta veća plata. Popularno je sada na socijalnim mrežama poređenje cena u Srbiji i u Nemačkoj ili nekoj drugoj bogatijoj zemlji.
Postavlja se logično pitanje: „Kako je moguće da su plate u Srbiji manje a cene veće?“. Ima puno razloga za tu paradoksalnu situaciju ali ćemo se pozbaviti nekim od tih problema
4. Ogromni nameti od strane države
Nameti od strane države u vidu poreza, penzionog, zdravstvenog uzimaju ogroman deo plate. Da bi videli koliko iznose nameti poslužićemo se već postojećim kalkulatorima i pogledaćemo kolike su dažbine za prosečne plate u Srbiji:
Na neto platu od 100 000 dinara imamo bruto platu od 160 158 dinara, od toga PIO fonda nam je uzeo 33 380 dinara a zdravstveno osiguranje je 14 324 dinara i ostatak država. Kada pogledamo na 100 000 dinara koje mi dobijemo damo 60 158 dinara na poreze i doprinose, a PDV iznosi 20%. Kada preduzetnik zaradi 200 dinara on plati PDV 40 dinara i ostanemu 160 dinara, a od tih 160 dinara bruto palte mu ostane 100 dinara neto plate. Vidimo da pola plate pojede država, zato nije moguću kupovati puno proizvoda ili usluga u Srbiji, jer su nameti ogromni. Kada su nameti ovako ogromni onda nema smisla da se vrši prodaja/kupovina dobara ili usluga, kada se država ugradi pola od svakog prometovanja, a te pare građanin više niakda ne vidi. Računica je prosta, ode Pera kod Mike na masažu sat vremena i plati mu 2000 dinara, tad Mika plati "reket" državi i ostane mu samo 1000 dinara. Posle toga ode Mika kod Pere na masažu ali za tih 1000 dinara dobije samo pola sata masaže, tad Pera plati "reket" državi i ostane mu 500 dinara. Posle toga Pera uzme tih 500 dinara i ode kod Mike na masažu ali dobije samo masažu od 15 minuta. Na ovaj način država je obesmislia prometovanje dobara i usluga.
5. Pa gde idu te pare onda?
Idu na finansiranje rada državne uprave, ali veliki deo ide penzionerima, koji trenutno jašu po mladima u Srbiji. Pitate se kako jašu po mladima u Srbiji? Sada ćemo vam objasniti.
Mlad momak koji je tek napunio 18 godina i počeo da radi, za mesec dana mučnog rada dobije platu od 100 000 dinara neto, od toga je otišlo PIO fondu(penzionerima) 33 380 dinara a zdravstveno osiguranje ga je koštalo 14 324 dinara, pošto je to mladić od 18 godina on nema potrebu da ide kod doktora tako da te pare koje je on uplatio za zdravstveno osiguranje nisu utrošene njegovo lečenje, već na lečenje starijih ljudi koji su daleko bolešljiviji od mladih. Tako da mlad momak od 18 godina na 100 000 dinara koje je on primio dao je matoricima, preko državnog "lopovskog sistema", 47 704 dinara ili skoro 48% od onog što je on primio. Pošto je situacija jako tužna po mladića, penzionerski "reket" se tu nezavršava, već država iz budžeta dotira i PIO fondu i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
Budžet Republike Srbije za 2024. godinu(planirani) iznosi 2040 milijardi dinara ili dve hiljade milijardi dinara ili 17,45 milijardi evra. Od toga za PIO fond država dotira iz budžeta 238 milijardi dinara i fondu za zdravstveno osiguranje 64,5 milijardi što je ukupno 302,5 milijardi dinara ili 15% od vrednosti budžeta. Budžet se puni od strane poreskih prihoda koji čine 86% prihoda budžeta, a poreske prihodi, u ogromnom delu, padaju na teret radnika. Tako da se penzionerima opet daje novac od strane mlađih.
Kada pomislite da se tu zaustavlja davanje mladih starijim, varate se, jer mlad čovek koji iznajmljuje nekretninu u kojoj živi mora da je rentira od nekog. A ko ima nekretninu, pa matorci. Tako da mlad čovek koji tek počinje da radi i nema ništa u svojem posede ne samo da plaća doprinose i poreze koji idu u korist matoraca, već im plaća i rentu. Na platu od 100 000 dinara on mora da izdvoji minimum 250 evra za rentiranje što je 29 250 dinara. Dakle, mladiću ostane na računu 70 750 dinara, dok je on dao matorcima 47 704 dinara preko državne "iznude" i 29 250 ako rentira stan od njih, što ukupno dođe 76 954 dinara. Dobro se pročitali, mladić koji rentira stan od matoraca i plaća državne namete daje 76 954 za matorce i njemu ostaje 70 750 dinara, teško za poverovati ali on daje više matorcima nego što ostaje njemu.
6. Zašto mladi ljudi to ne primećuju
Jer su neiformisani o svojim obavezama prema državi i ne znaju koliko novca poslodavac odvaja za njihovo radno mesto. Njih samo interesuje neto plata, a ostalo podrazumevaju da mora da se plati državi pa ih ni neinteresuju koliko iznosi. S obzir da je plaćanje doprinosa i poreza na prihod obavezno, ni ne čudi takav stav. A koliko država uzima se pokazuje u primeru da na platu od 100 hiljada dinara koju primi radnik, poslodavac izdvoji 160 hiljada dinara.
Na primeru mladića koji iznajmljuje stan, i za čiji rad poslodavac plati 160 hiljada dinara, i dok se svi "ugrade" njemu ostane 70 hiljada, a od tih para mora još da plati režije, struju, telefon. Kada sve to izmiri osta je mu 60 hiljada. Sa tih 60 hiljada ili 500 evra, kada si sve ostavio za kupovinu stana, što nije moguće jer mora da jede i plaća ostale stvari. Rata od 500 evra, za kredit koji traje 30 godina i kamatu od 7%, bi značilo da je ukupan iznos koji bi banka dala 75 200 evra, a učešće bi bilo 18 800 evra a ukupna vrednost bi bila 94 000 evra sa kojom bi mogao da se kupi stan. Da bi uštedeo 18 800 evra za učešća treba da štedi 37 meseci ili 3 godine. Kada kupi stan na kredit onda može da se preseli u njega i uštedi 250 evra od rentiranja stana, ujedno toliko bi imao da potroši na režije i ishranu i ostale troškove. U u potpuno neralanom scenariju, gde osoba živi bez dinara potrošenog na ishranu i ostale troškova, ne može pre 33 godine da otplati stan. Da vidimo koliko velik stan bi mogli da kupimo u tom scenariju, Beograd 39 kvadrata, Novi Sad 49.
Prosečna mlada osoba nema šanse da kupi stan, ali nema šanse ni da puno kupuje druge proizvode i usluge. Jer sa 60 hiljada dinara, što je 2000 dinara dnevno, osoba teško da može da podmiri svoje troškove ishrane, odeće, lične higijene itd.
7. Da li su skupi stanovi uzrok male kupovne moći
Uzrok male kupovne moći ne leži u skupim stanovima, jer stanovi nisu skuplji u odnosu na prosečne plate u Srbiji nego u nekim zemljama Evrope ili Amerike. Cena nekretnina se sastoji iz dve komponente: prva komponenta je cena izgradnje, a druga cena lokacije. Cena izgradnje u Beogradu je uvek ista, ali cena preko te osnovne cene varira u zavisnosti od lokacije. Cena izgradnje nije drastično veća na zapadu nego u Srbiji. Pitate se kako je to moguće?
Da li ste čuli da majstori govore kako im nije isplativo da idu na zapad da rade jer i ovde mogu toliko da zarade? Jedini razlog zbog kog ovde mogu da zarade gotovo koliko i na zapadu je što su cene usluga majstora slične u Srbiji i na zapadu. To znači da mi u Srbiji plaćamo majstorske usluge po cenama sličnim onima na zapadu, ili tek nešto nižim. Koren ovog problema leži u tome što je veliki broj majstora ranije otišao na zapad zbog boljih zarada. To se desilo kada su ljudi mogli da putuju bez viza i kada je Hrvatska ušla u EU, omogućivši ljudima rođenim u Krajini da dobiju hrvatski pasoš, s kojim su mogli slobodno da rade u EU.
Ovo je dovelo do naglog pada broja majstora u Srbiji, dok su niske, pa čak i negativne kamatne stope centralnih banaka omogućile lako podizanje kredita, što je izazvalo rast potražnje za svim uslugama, uključujući majstorske. Zakon tržišta kaže da, kada se istovremeno poveća potražnja za uslugama, a ponuda smanji, cene naglo rastu. Kako su cene majstorskih usluga naglo porasle, majstorima je postalo isplativo da ostanu. Međutim, ostatak građana plaća te skupe usluge.
Cene stanova u Beogradu, a u nešto manjoj meri i u Novom Sadu, veće su od same cene izgradnje, dok u drugim mestima cena izgradnje nije mnogo manja od prodajne cene.
2Cene stanova u centru grada u dolarima
|
|
Grad |
Cena po kvadratu u dolarima |
Cena izgradnje |
Odnos cene izgradnje i prodajne cene(prosečne plate u državi) |
Prosečna plata u državi, dolari |
|
1 |
Beograd |
4260 |
800 |
5,3(4,68) |
910 |
|
2 |
Novi Sad |
3260 |
800 |
4,1 |
910 |
|
3 |
Niš |
2350 |
700 |
3,35 |
910 |
|
4 |
Cirih |
25 760 |
|
|
|
|
5 |
Hong Kong |
28 620 |
|
|
|
|
6 |
Nju Jork |
18 402 |
3000 |
6,1(4,4) |
4182 |
|
7 |
San Francisko |
11 565 |
3500 |
3,3 |
4182 |
|
8 |
Los Anđeles |
7544 |
2500 |
3 |
4182 |
Razlika u ceni kvadrata između Njujorka i Beograda je 4,3 puta, dok je razlika u prosečnim platama između Srbije i Amerike 4,6 puta. Iz ovoga možemo videti da su svi parametri slični između najskuplje lokacije u Americi i najskuplje lokacije u Srbiji. Cena nekretnina u Beogradu prati svetske trendove, te je shodno tome odnos plata i cena nekretnina sličan.
8. Pa šta je onda glavni problem u Srbiji?
Raspodela plata je problem u Srbiji koji onemogućava ljudima da kvalitetnije žive. Pod raspodelom plate smatramo sve što se prosečnom zaposlenom uzme od bruto plate, tj. od onoga što je poslodavac izdvojio za zaposlenog. Kada se previše uzima od plate zaposlenog, kao i kada se previše uzima od svake transakcije u vidu poreza, akciza ili drugih nameta, prometovanje dobara i usluga postaje besmisleno.
Prilikom svake transakcije plaća se PDV, pa se od plate uzima porez na zarade, doprinos za PIO, zdravstveno osiguranje i samozapošljavanje. Da bi firma funkcionisala, mora da ima knjigovođu kojeg plaća, kao i da iznajmi prostor gde se plaća porez na prihod (iznajmljivanje nekretnine). Za svaki mogući dokument plaćaju se takse državi, koje uopšte nisu male, a zatim preduzeće mora da plati i porez na dobit. Svaki građanin dužan je da plati porez na dohodak građana, ako mu primanja prelaze trostruka prosečna primanja. Takođe, potrebno je platiti porez na kapitalne dobitke, a prilikom prenosa nekretnine plaća se porez na prenos apsolutnih prava. Ako vam nešto treba od države, morate da platite republičku administrativnu taksu (RAT) i gradsku administrativnu taksu (GAT). Ukoliko želite da posedujete nekretninu, potrebno je platiti porez na imovinu.
"Reket" države ne završava se na porezima – smišljene su i akcize na derivate nafte, duvan i druge proizvode.
Akcize na derivate nafte su posebno štetne jer skuplje gorivo utiče na cenu transporta, a bez transporta nema pokretanja ekonomije. Sva dobra moraju biti transportovana, a cena goriva direktno utiče na usluge prevoza, poput taksija i gradskog prevoza. Na ovaj način država otežava razmenu dobara i usluga, samim tim i poslovanje.
Akcize na duvan donekle imaju smisla, isključivo iz zdravstvenih razloga, jer se duvan može smatrati luksuzom. Akcize na alkohol imaju istu ulogu kao kod duvana.
Ukoliko želite nešto da uvezete, morate platiti transport, špeditera i carinu. Dok vozilo prolazi kroz granicu, dodatno se gubi vreme, što povećava cenu transporta.
Svakim danom postaje sve teže poslovati u Srbiji, pa ne čudi što su cene u stalnom porastu, jer poslodavci plaćaju ogromne namete. Na kraju, građani kroz povećane cene plaćaju sve te namete.
Ovde nismo napomenuli da je prilikom svake veće transakcije potrebno otići kod javnog beležnika, imati advokata, a ponekad i ići na sud i platiti sudsku taksu.
Sve ovo dovelo je do toga da proizvodna cena nema mnogo veze sa prodajnom cenom, jer je prodajna cena daleko veća od proizvodne.
9. Punjenje državnog budžeta kao glavni krivac inflacije u Srbiji
Država je jedno vreme obezbedila sebi finansiranje kroz povećanje PDV-a sa 18% na 20%. Kroz restriktivniju politiku prema neprijavljenim radnicima, država je obezbedila punjenje PIO i zdravstvenog fonda. Dok je u početku takva politika punila budžet, sada se pretvorila u inflatorni problem i smanjenu kupovnu moć građana. Kada su uvedene ove promene, zbog tada povoljnih okolnosti, u vidu nultih pa čak i negativnih kamatnih stopa, zaduživanje je bilo jeftino, pa su mnogi dizali kredite i time gurali ekonomiju. Međutim, podizanjem kamatnih stopa od strane centralnih banaka, inflatorni pritisak postao je očigledan jer više nije bilo moguće prikriti infalciju podizanjem novih kredita. Tada je samo postala uočljiva.
Cene u Srbiji su porasle znatno više nego na Zapadu i u ostatku sveta. Cene hrane su podivljale u Srbiji, postavši toliko visoke da su određeni političari postali atrakcija sa jajima od 11 dinara i kiselim mlekom koje je jeftinije 3 dinara.
Čim su političari počeli da se bave ovim temama, i to na način koji izaziva podsmeh, postalo je jasno da je situacija kritična. Ne samo da je situacija kritična, već se ne vidi svetlo na kraju tunela. Cene u Srbiji, kako hrane, tako i drugih proizvoda, dostigle su nivo Zapada, a ponekad su i više. Elektronika je skuplja u Srbiji nego na Zapadu, što je razumljivo jer se u Srbiji plaća carina, rešava papirologija prilikom uvoza i čeka na granici. Sve te stavke povećavaju cenu krajnjeg proizvoda za kupca.
Generalno, sve što se uvozi skuplje je u Srbiji nego u zemljama EU, a Srbija je veliki uvoznik. Uvozi celokupnu elektroniku, gotovo sav softver, automobile, veliki broj mašinskih komponenti, proizvode za ličnu higijenu, savremene građevinske materijale, energente poput nafte i gasa, lekove, medicinsku opremu, kućnu hemiju i mnogo drugih proizvoda. Srbija je malo tržište bez direktnog izlaza na morsku luku, ali sa carinama, pa nema razloga da očekujemo da će u Srbiji nešto biti jeftinije nego u EU.
|
|
Država |
PDV u % |
|
1 |
Srbija |
20 |
|
2 |
Japan |
10 |
|
3 |
Kanada |
5-15 |
|
4 |
Bugarska |
20 |
|
5 |
Australia |
5 |
|
6 |
Rusija |
20 |
|
7 |
U.K. |
20 |
|
8 |
Amerika |
3-7,3 |
|
9 |
Švajcarska |
8,1 |
|
10 |
Kina |
6-13 |
10. Poskupljenje hrane u Srbiji
Poskupljena hrane u Srbije traje već više dve godine, najvće stopa inflacije je bila početkom 2023 godine, malo preko 16%. Dok je inflacija hrane bila oko 50% brža nego opšta inflacija. Inflacija koja je počela u 2022. godini je počela da se smiruje i stabilizuje u 2024. godini, ali tokom tog perioda cenu su toliko porasle da je sada jako teško živeti i bez novih poskuljenja. Sadašnje cene hrane su jako velike i uzimaju ogroman deo prihoda, tako da malo ostaje za druge izdatke. Udeo koji ishrana ima u primanjima građanja je nekoliko puta veća nego u EU, a u odnosu na Ameriku je oko 5x. Ovo znači da je građanima EU ili Amerike daleko lagodnije da žive, pošto im ostaje daleko veći deo plate koji mogu da troše na druge stvari, mereno u procentima i u apsolutnoj vrednosti..
Pojeftinjenje hrane u Srbiji nema izgleda, makar ne nešto više nego na svetskom tržištu. Veliki broj nameta u Srbiji se neće smanjiti, samim tim nema razloga ni da padaju cene, osim ako padnu cene na svetskom tržištu.
Država onemogućava uvoz mleka i mlečnih proizvoda uvođenjem prelevman. To znači da građani skuplje plaćaju mleko i mlečne proizvode. Zašto vas onda čudi što je skupo mleko i mlečni proizvodi u Srbiji. Ako hoćete da kažete da tako čuvate domaće mlekare, postavlja se pitanje zašto je mleko koje oni proizvode skuplje nego mleko koje se proizvodi u Nemačkoj ili Poljskoj gde su plate veće?
Odgovor nisu subvencije EU ili Amerike, jer u Americi se daje 15 milijardi dolara na subvencije, dok su u Srbiji subvencije 840 miliona dolara ili 18 puta se daje u Americi nego u Srbiji, samo što Amerika ima 330 miliona stanovnika a Srbija 6 miliona ili 55 puta više stanovništva. Dakle, prosečan srbin izdvaja 3x više novca za subvencije nego prosečni amerikanac. Subvencije za poljoprivredu su u EU 200 evra/ha, dok su u Srbiji subvencije 18000 din/ha ili 150 evra. Problem poljoprivredne proizvodnje leži u neefikasnoj proizvodnji, koja ima daleko manje prinose po hektaru ali zato više uloženih radnih sati rada jer je nivo automatizacije mnogo niži..
Problem cene mleka leži u neefiaksnoj proizvodnji mleka, gde je neko ubedio ljude da imaju pet krava i od toga prave biznis. U EU postoje farme koje imaju po hiljadu i više krava, i gde je proizvodnja mleka automatizova, samim tim proizvodnja je daleko efikasnija nego u Srbiji i samim tim cena mleka je daleko manja nego u Srbiji. Proizvođači sa 5 krava nemaju nikakve šanse ni protiv farmi koje se nalaze u Srbiji a imaju hiljadu krava i automatizovanu proizvodnju. Nisu konkurentni na tržištu ali im država omogućava da nastavljaju uvođenjem prelevmana. Dokle država pomaže da se u Srbiji održava potpuno neefikana proizvodnja mleka, dotle će građani plaćati preskupo mleko.
11. Cene u Americi i cene u Srbiji
Američki zavod za statistiku vodi evidenciju o cenama prehrambeni proizvoda pa ćemo u sledećeoj tabeli videti kolike su cene u Americi, cene se odnose na prosečne cene u gradovima (izvor)
|
|
Proizvod |
Cena u din po kg |
Cenu u Srbiji |
|
1 |
Brašno |
130 |
|
|
2 |
Konditorski proizvodi |
1200 |
|
|
3 |
Mleveno goveđe meso |
1370 |
|
|
4 |
Svinjetina bez kostiju |
1080 |
|
|
5 |
Pileće grudi bez kostiju |
910 |
|
|
7 |
Slanina |
1560 |
|
|
8 |
Jaje klasa A |
28 |
|
|
9 |
Mleko(litar) |
110 |
|
|
10 |
Sir |
1120 |
|
|
11 |
Sir čedar |
1330 |
|
|
12 |
Sladoled (1,9litara) |
660 |
|
|
13 |
Banane |
140 |
|
|
14 |
Pomorandža |
400 |
|
|
15 |
Limun |
460 |
|
|
16 |
Jagode |
720 |
|
|
17 |
Krompir |
240 |
|
|
18 |
Iceberg salata |
350 |
|
|
19 |
Paradajz |
460 |
|
|
20 |
Šećer |
230 |
|
|
|
Energija |
|
|
|
|
Gorivo po L |
100 |
200 |
|
|
Električna energija kWh |
18,5 |
13,3 |
Cene mleka i mlečnih proizvoda su malo jeftinije nego u Srbiji, cena mesa i jaja je malo skuplja, konditorski proizvodi su približni ceni u Srbiji, šećer je duplo skuplji, voće i povrće je primetno skuplje. Naravno cene nisu ni približno veće u odnosu na platu koja je daleko veća. Gorivo je duplo jeftinije, dok je struja 50% skuplja.
Prema ovim cenama, čovek bi pomislio da je plata u Srbiji i Americi slična, ali tad bi se grdno prevario.
Zaključak
Mladi u Srbiji nemaju nikakvu šansu pored ovakvih penzionera i nemaju nikakvu budućnost, osim ako nisu bogati naslednici ili uspešni kriminalci, pošto oni ne plaćaju državi namete. Sve što mladi naprave, država im uzme više od polovine i daje drugima, a mladima ostaje samo obećanje.
Penzioneri čine dominantno glasačko telo, tako da ne treba očekivati da će im neko reći istinu. Svi političari ponavljaju staru frazu: "Penzioneri su to zaradili." Ali neće reći pravu istinu – da su penzioneri ono što su zaradili već potrošili, zbog čega PIO fond gotovo da nema imovine od koje bi se isplaćivale penzije.
Najveći bezobrazluk su tužbe penzionera protiv države zbog prava na mirno uživanje imovine, kada su im 2014. godine smanjene penzije. Broj postupaka pred sudovima premašio je 10.000. Bezobrazluk leži u tome što traže od države da zaposlenima otima pošteno stečenu imovinu kroz doprinose i dotacije kako bi se novac dodelio njima. Imovina koju su stekli penzioneri predata je fondu, a ne državi, pa bi trebalo da zahtevaju svoj novac od fonda, a ne od države. Međutim, umesto toga, oni traže od države da im isplaćuje penzije.
Jedino pošteno rešenje bilo bi osnivanje novog PIO fonda 2024. godine, u koji bi svi zaposleni uplaćivali doprinose, dok bi uplata doprinosa starom PIO fondu bila potpuno obustavljena. Pošto su penzioneri uplaćivali doprinose starom PIO fondu, neka od njega traže penzije. Država mora prestati s davanjima iz budžeta penzionerima. Time bismo dobili pošteno rešenje: zaposleni uplaćuju doprinose u novi PIO fond, koji se koristi za investiranje i stvaranje prinosa, a penzije bi se isplaćivale iz tog fonda kada dođe vreme.
Međutim, postoji jedan problem za penzionere – stari PIO fond bi bankrotirao već prvog meseca kada bi prestalo njegovo finansiranje doprinosima i državnim dotacijama. To znači da penzioneri ne bi primali penzije. Istovremeno, to znači da se sada otima imovina mlađih generacija da bi se dala penzionerima.
Država kroz doprinose oduzima novac mladima, jer je plaćanje doprinosa obavezno, umesto da se građanima isplaćuju bruto plate, pa da sami biraju gde će investirati taj novac – da li u PIO fond, investicioni fond ili, možda, da kupe nekretninu i izdaju je. Onaj ko uplati u PIO fond neće imati pravo na državnu penziju, ali će imati penziju iz fonda u koji je uplaćivao ili prihode od izdavanja nekretnina.
Kada analiziramo penzije, videćemo da su one socijalna davanja koja obezbeđuje država, jer u ovom trenutku sva sredstva za penzije obezbeđuje država. Penzije bi bile penzije kada bi se isplaćivale iz imovine fonda koja je stečena u godinama u kojima su uplaćivani doprinosi za te penzije. Pošto fond nema nikakvu imovinu iz koje bi se penzije isplaćivale, ono što građani dobijaju je socijalna pomoć. Na iznos socijalne pomoći oni nemaju pravo da se žale.
Na ovaj način mladi nemaju šansu da obezbede sebi pristojan život. Jedini način da poboljšaju svoj standard je ili da odu iz Srbije ili da ostanu i pobune se protiv ove krađe, koja se meri u milijardama evra.
Pola plate primi, pola plate starcu daj.
Autor: Jovan Babić