ESG su skraćenica koja označava "Environmental, Social, and Governance" (Ekološki, Društveni i Upravljački) faktori. Ovi faktori predstavljaju ključne aspekte koji se uzimaju u obzir prilikom procene održivosti i društvene odgovornosti poslovanja i investiranja.
ESG faktori postaju sve značajniji za investitore, kompanije i druge relevantne aktere. Investitori sve više prepoznaju da održavanje visokih standarda u vezi sa ESG faktorima ne samo da doprinosi društvenoj odgovornosti, već može imati i pozitivan uticaj na dugoročne finansijske rezultate kompanija. Takođe, ESG faktori igraju ključnu ulogu u oceni rizika i prilika u vezi sa investicijama i poslovanjem.
Možda je bolje reći da je društvo, svojim ponašanjem, uticalo na stvaranje termina ESG. Ovaj termin je nastao u tehnološki razvijenim zemljama i zemljama sa razvijenim pravnim sistemom.
Tehnološki razvijene zemlje obično imaju razvijenu industriju, koja je najveći zagađivač životne sredine. Zbog toga u industrijski naprednim zemljama dolazi do porasta ekološkog aktivizma, usmerenog na zaštitu životne sredine, pri čemu je industrija glavni protivnik zbog svog uticaja na zagađenje. Da bi aktivisti mogli efikasno da zaštite životnu sredinu od industrijskog zagađenja, morali su da uđu u politiku i promene zakone koji se odnose na zaštitu životne sredine, kao i zakone koji regulišu ponašanje kompanija u toj oblasti. Ukoliko kompanije ne poštuju te zakone, suočavaju se s tužbama i plaćanjem odšteta za štetu nanetu životnoj sredini.
Ovo je veza između ekoloških i upravljačkih faktora.
Zemlje koje poštuju ljudska prava takođe imaju izuzetno razvijen pravni sistem, koji pruža zaštitu građanima. Kada postoji razvijen pravni okvir koji štiti građane, to podrazumeva i zaštitu radnika i njihovih prava. U ovom kontekstu dolaze do izražaja pitanja o pravima radnika i odnosu poslodavaca prema njima – da li se radnici izrabljuju, da li se koristi dečiji rad, da li postoji mobing ili diskriminacija na radnom mestu, i slični problemi. Kao što se može pretpostaviti, svi ovi problemi se rešavaju na sudu. Da bi radnici mogli biti zaštićeni, prvo moraju postojati zakoni koji garantuju njihova prava, a zatim pravni sistem koji će te zakone primenjivati. Da bi došlo do promene zakona, aktivisti za radnička prava moraju se politički angažovati i kroz politiku promeniti zakone koji se tiču radničkih prava.
Ovo je veza između društvenih i upravljačkih faktora.
Kada pronađemo vezu između ova tri faktora, postaje jasno da aktivisti za zaštitu životne sredine i radnička prava moraju postati deo političkog sistema kako bi mogli da utiču na donošenje upravljačkih odluka.
S obzirom na to da političari koriste ove teme kako bi došli na pozicije moći, i da se društvo sve više interesuje za te probleme, možemo očekivati da će se zakonske norme sve više kretati u tom pravcu. Svaka odgovorna kompanija mora biti svesna ovih promena, jer će prilagođavanje zakonskim regulativama značajno uticati na njihovo poslovanje. Kompanije koje već sada počinju da primenjuju ESG planove i prilagođavaju svoje poslovanje ovim standardima, imaće daleko bolju poziciju u budućnosti od onih koje ne prate ove promene.
Kada govorimo o Srbiji i popularnosti ESG-a u našoj zemlji, možemo se poslužiti narodnom izrekom: „Srbija kasni za zapadom“. Da li je to što kasnimo dobro ili loše, vreme će pokazati, ali možemo biti sigurni da nam propusti u zaštiti životne sredine neće koristiti u budućnosti.
Jedan od primera narušavanja životne sredine je zagađenje koje prouzrokuju termoelektrane koje spaljuju ugalj za generisanje električne energije. EPS je proizveo 34 720 GWh električne energije u 2023. godini, od čega je u termoelektranama proizvedeno 21 535 GWh, što čini 62% ukupne proizvodnje električne energije. Za rad tih termoelektrana bilo je potrebno 31 440 875 tona uglja. Ova ogromna količina uglja spaljena je uz značajno narušavanje životne sredine. Jedna od opcija da Srbija smanji zagađenje je smanjenje proizvodnje u termoelektranama, ali to bi značilo da građani moraju trošiti manje električne energije. Ubediti građane da troše manje električne energije nije lako jer bi to značilo odricanje od određenih oblika luksuza. Ipak, ponekad je moguće pronaći efikasnije načine korišćenja energije, a da se pritom ne uskratimo u drugim aspektima svakodnevnog života.
Ipak, možemo predložiti jednu ideju za uštedu električne energije, koja bi bila relativno lako sprovodiva i korisna na više načina, jer bi osim zaštite životne sredine donela uštede građanima i državi.
Radi se o besplatnoj podeli LED sijalica građanima od strane države ili EPS-a. Na ovaj način bi se postigli dvostruki efekti: građani bi dobili besplatne sijalice, a država bi uštedela zbog smanjenja potrošnje električne energije, što bi značilo i manji uvoz struje. Cena električne energije, sa spot tržišta, u poslednja dva meseca u proseku je iznosila 162 evra po megavat času, odnosno 16,2 evrocenta po kWh ili 18,8 dinara.
Ako je cena LED sijalice oko 200 dinara, a znamo da LED sijalice štede oko 80% energije u poređenju sa običnim sijalicama, možemo izračunati koliko sati je potrebno da sijalica radi da bi se isplatila.
LED sijalica koja zamenjuje običnu sijalicu od 100 W može uštedeti oko 80 Wh ako radi jedan sat. Da bi sijalica otplatila samu sebe, treba da uštedi 10,63 kWh. Da bi LED sijalica uštedela 10,63 kWh u odnosu na klasičnu sijalicu, mora raditi manje od 140 sati. Ako pretpostavimo da sijalica radi u proseku 6 sati dnevno, dolazimo do toga da LED sijalica može da se isplati kroz uštede u roku od 24 dana.
Osim što građani dobijaju besplatne sijalice i imaju manje račune za električnu energiju, država takođe štedi na uvozu električne energije. Ovim se građanima na praktičan način pokazuje da promena navika u potrošnji električne energije može doneti značajne uštede.
Autor: Jovan Babić