Pre sedam dana Ukrajina je sa nekoliko hiljada ljudi i oklopnom mehanizacijom izvršila proboj u ruski pogranični region Kursk. Potvrđeno je učešće u borbama iskusne ukrajinske 22. Mehanizovane brigade i 82. Vazdušno-jurišne brigade. Ovo je prvi put da je strana vojska prešla rusku međunarodno priznatu granicu od 1941. godine. Stiče se utisak da ne postoje zamišljene Putinove crvene linije. U ovom trenutku 121.000 Rusa je u izbeglištvu i Rusija nije uspela da ih zaštiti. Naređena je zvanična evakuacija dok je ruski lider odobrio 115 dolara za svaku rusku izbeglicu. Ukrajinski upad u Kursk predstavlja najveće teritorijalno napredovanje strana u sukobu u zadnjih godinu dana. Poređenja radi Rusi su prodrli 8 km na Harkivskom pravcu uz gubtike veće od avganistanske sovjetske intervenicije. U ovom trenutku potvrđeno je da Ukrajina kontroliše 450 kvadratnih kilometara unutar Rusije, dok prema komandantu ukrajinske vojske genrelu Sirskom površina ruske teritorije pod kontrolom njegovih snaga iznosi čak 1.000 km kvadratnih. Ukrajinske snage se nalaze na 15 km od Lgova kritičnog železničkog čvorišta koje povezuje Brjansk i Kursk/Belogorod/Voronjež i vodi ka okupiranom Lugansku. Ruski energetski hab za snabdevanje gasom nalazi se pod ukrajinskom kontrolom koju potvrđuju i ruski i ukrajinski izvori. Rusija ima poteškoće da odbije ukrajinski upad. Slike uništenih ruskih konvoja, nadomak gradića Rilsk, poslatih kao ispomoć su verifikovane od strane nezavisnih subjekata. Ukrajinski predsednik Zelenski je naveo da je iz Kurske oblasti izvršeno preko 2.000 napada raketama, minobacačima i dronovima od početka godine.
Za razliku od ranijih ukrajinskih ofanziva u ovoj operaciji su korišćene iskusne jedinice u odnosu na raniju upotrebu svežih jedinica. Ukrajinske oružane snage su priredile taktičko iznenađenje u ruskom pograničnom pojasu na osnovu pravovremenih, tačnih i preciznih obaveštajnih podataka u pogledu stanja i osposobljenosti ruske vojske u regionu Kurska. Do sada je zarobljeno nekoliko stotina ruskih vojnika i značajna količina vojne tehnike. Mnogi medijski izvori spekulišu da je Rusija raspodelila regrute u borbene jedinice. U prilog ovoj tezi navodi se veliki broj zarobljenih Rusa među kojima su regularni vojnici, ali i oficiri FSB-a. Volstrit žurnal prenosi izjavu samoprognanog ruskog političkog analitičara Abasa Galjamova, koji je nekada bio jedan od Putinovih pisaca govora, koji se osvrnuo na efekte ukrajinskog proboja rečima: „Ne može biti okupljanja oko efekta zastave za autoritarni režim koji gubi.”
“Autoritarna javnost poštuje samo snagu – ako pobedite, postajete popularniji. Ali ako počnete da gubite, a poraz u Kursku je očigledan, onda ostajete sami i ljudi se ne okreću samo od vas, već počinju da vas mrze i preziru” zaključio je Abas Galjamov. Ni u kremaljskom informativnom prostoru ogrezlog u propagandi nisu izostale izjave pesimizma. „Moramo da sagledamo ovu situaciju sa trezvenošću“, rekao je ruski poslanik Andrej Gurulev, general-potpukovnik u penziji, za rusku televiziju, ukazujući na veličinu ukrajinskih jedinica koje su izvršile invaziju. "Nećemo moći brzo da ih izbacimo."
Penzionisani general-major vojske Australije Majk Rajan u svom autorskom tekstu navodi da se strateški ciljevi ovog napada mogu procenjivati u ranoj fazi. Prvo, napad bi mogao biti pokušaj da se uspori ili ubije ruski zamah u njenim ofanzivama koje traju od 2024. godine. Ukrajinski planeri će shvatiti da čak ni Rusija ne može zauvek ostati u ofanzivi. Oni možda žele da iskoriste ovaj prekogranični napad da primoraju Ruse da preispitaju raspored svojih trupa širom Ukrajine. Ovo bi moglo da utiče na usporavanje ili zaustavljanje ruskih ofanzivnih operacija, navodi Majk Rajan u svojoj opsežnoj analizi dometa ukrajinske operacije u odnosu na strateške, operativne i taktičke ciljeve. Institut za proučavanje rata, koji od početka agresije predstavlja kredibilan izvor otvorenih podataka, ukazuje na razmere ukrajinskog proboja od 30 km u dubinu ruske teritorije. Ukrajinska operacija u Kurskoj oblasti i dalji mogući ukrajinski prekogranični upadi primoravaju Kremlj i rusku vojnu komandu na donošenje odluke o tome da li da posmatraju hiljadu kilometara dugu međunarodnu granicu sa severoistočnom Ukrajinom kao legitimnu liniju fronta koju Rusija mora da brani umesto da celo područje posmatra kao deo neaktivnog borbenog teatra, kako su ga tretirali od jeseni 2022. Odgovor Moskve može zahtevati od ruske vojne komande da razmotri potrebe za ljudstvom i materijalnim sredstvima za odbranu međunarodne granice kao deo svoje kampanje za čitav prostr i stoga može da nametne duguročna ograničenja operativnog planiranja sa kojima se Rusija ranije nije suočavala, navode iz Instituta za proučavanje rata.
Nakon 7 dana aktivnih ukrajinskih operacija uviđa se velika količina nesposobnosti i nereda koji vlada untar ruskog vojnog sistema. Mnogi eksperti su agresiju na Ukrajinu karakterisali kao vid vrlo transparentnog rata usled upotrebe dronova i satelitske tehnologije, međutim ukrajinski Generalštab je pokazao da i u takvim borbenim uslovima postoji mogućnost za jedan od ključnih elemenata vojne strategije – iznenađene. Na upad u Kursku oblast je reagovalo i kinesko Ministarstvo spoljnih poslova pozivajući obe strane da se drže principa deeskalacije u pogledu neširenja fronta, neeskaliranja borbi i nedolivanja ulja na vatru od strane bilo koje strane. Kineska reakcija dolazi u trenutku kada se zvanični Peking smatra presudnim podržavaocem ruske vojne mašinerije. Dokle god Kina ne pozove Rusiju na obustavljanje neprijateljstava i povlačenje sa ukrajinskih okupiranih teritorija za nju će biti teško da održava međunarodnu percepciju neutralne strane u sukobu.
Razmere meteža i zatečenosti ruske vojne komande je najbolje demonstrirao načelnik ruskog generalštaba Valerij Gerasimov koji se u svom raportu Putinu osvrnuo na broj od oko 1.000 ukrajinskih vojnika. Da li je reč o ustaljenoj praksi ruske države da negira i ignoriše realnost ili se radi o potpunom odsustvu kompetentnosti u odnosu na “Operaciju Kursk” uglavnom se možemo informisati od ruskih vojnih blogera. Putin se izrazito brzo obratio javnosti i celokupnu operaciju okarakterisao kao još jednu u nizu provokacija. Ima i onih glasova koji ukazuju da ova ukrajinska operacija ne može uzdrmati rusko društvo. U svom tekstu za Tomorrow Affairs, Sergej Stepancev navodi da ukrajinske akcije u Kursku uglavnom nisu uzdrmale niti zaprepastile rusko društvo. Oni su odavno izloženi alternativnoj realnosti, po kojoj su „ukrajinski fašisti“ već od raspada SSSR-a okupirali ruske teritorije u regionu Donbasa. Stepancev dalje piše da je prosečan ruski TV gledalac ubeđen da ukrajinske snage napadaju mirne ruske civile najmanje od 2014. Stoga okupacija Kurska nije mnogo promenila njihovo viđenje cele krize. To je samo dodalo neke dodatne boje. Profesor Majkl Klark, bivši direktor RUSI-ja, kaže da je ovo riskantan potez Ukrajine koji može dati rezultate dok Ukrajina pobeđuje u prvoj fazi ove operacije, a da će Rusija učiniti sve da uništi te Ukrajinske džepove. Očekuje se da Ukrajina nanese velike gubitke Rusima u toj operaciji čime će se relaksirati pritisak na centralni front na Donbasu. Rusija je bila „iznenađena“ upadom na Kursk, pokazujući da nije spremna za ofanzivne ukrajinske operacije, kaže ukrajinski poslanik Andrij Osadčuk.
Ukrajinska operacija u Kurskoj oblasti može imati zadatak prepozicioniranja vojnih snaga pre nastupanja zime kada će obe strane imaju poteškoća za pokretanje trupa. Mogući ciljevi ukrajinske operacije jesu smanjenje ruskog pritiska na centralnom frontu Donbas, preotimanje inicijative od Rusije, uništenje ruskih logističkih čvorista ili diverzija koja će doneti novo iznenađenje za Rusiju.
Autor: Darko Obradović