Da li je Izrael učinio genocid u Palestini?

Da li je Izrael počinio genocid u Palestini? Da bismo to utvrdili, moramo prvo da odredimo način na koji ćemo odmeriti da li je bio genocid ili ne. Pošto živimo u Srbiji, koristićemo norme koje važe u Srbiji, a vezane su za genocid. Genocid je definisan u članu 370, koji se nalazi u glavi 34, koja se naziva "Krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom."

Genocid
Član 370

Ko u nameri da potpuno ili delimično uništi neku nacionalnu, etničku, rasnu ili versku grupu kao takvu naredi da se vrše ubistva ili teške povrede tela ili teško narušavanje fizičkog ili duševnog zdravlja članova grupe ili da se grupa stavi u takve životne uslove koji dovode do potpunog ili delimičnog istrebljenja grupe ili da se primene mere kojima se sprečava rađanje između pripadnika grupe ili da se vrši prinudno preseljavanje dece u drugu grupu ili ko u istoj nameri izvrši neko od navedenih dela, kazniće se zatvorom najmanje pet godina ili doživotnim zatvorom.

Da bismo razumeli krivično delo genocida, potrebno je da razumemo kako se krivično delo određuje. Da bismo razumeli šta je krivično delo, potrebno je da pročitamo član 14., koji definiše šta je krivično delo i kako se ono određuje. Sam član se nalazi u opštem delu (članovi od 1. do 112.) Krivičnog zakonika Republike Srbije, koji propisuje osnovne institute koji detaljnije određuju kako će se tumačiti krivična dela koja su propisana u posebnom delu (članovi od 113. do 432.).

Samo krivično delo ima četiri konstitutivna elementa, ujedno to su četiri stepena koja treba da budu ispunjena, ali tako da prvo bude zadovoljen prvi stepen, pa se onda prelazi na naredni stepen da bi postojalo krivično delo u krivičnopravnom smislu:

1. Postojanje dela ili radnje: Radnja je voljno prouzrokovanje posledica u spoljnom svetu. Ovaj uslov se jako lako ispunjava i bilo koje delo spada u njega.
2. Predviđenost u zakonu: Ovde se proverava da li delo koje je učinjeno u prvom stepenu ispunjava zakonski opis krivičnog dela. I ako postoji ispunjenost svih obeležja određenog krivičnog dela, ne znači da postoji krivično delo, jer moraju da budu ispunjeni i ostali uslovi: protivpravnost i krivica.
3. Protivpravnost: Utvrđuje se, u stvari, nije li isključena protivpravnost nekog ponašanja koje ispunjava sva zakonska obeležja nekog krivičnog dela (npr. lišavanje života nekog lica učinjeno u nužnoj odbrani i dr.).
4. Krivica: Subjektivni odnos učinioca prema delu ili radnji koju je izvršio. To se odnosi na to da li je učinilac bio svestan šta radi (uračunljivost). Da li je delo uradio slučajno ili namerno (nehat i umišljaj). I mora da postoji svest o protivpravnosti dela kod učinioca pre nego što je učinio delo.

U slučaju Izraela i vojne operacije u Gazi, možemo analizirati da li je bilo genocida ili ratnog zločina. Počećemo sa analizom da li je došlo do genocida. Ova četiri uslova treba da budu ispunjena da bi postojao genocid.

1. Izrael je bombardovanjem vojnih ciljeva doveo do pogibije civila, pored poginulih vojnika. Dakle, delo postoji, i prelazimo na naredni stepen u određivanju da li postoji krivično delo.
2. U prethodnom delu teksta je data definicija genocida. Shodno tome, vidimo da se izričito zahteva da je postojala namera da se uništi određena grupa ljudi (ovo se utvrđuje u narednim koracima). Dok sama posledica da imamo lice koje je poginulo tokom bombardovanja predstavlja indiciju da nastavimo na sledeće korake u našoj istrazi.
3. U toku rata, samo bombardovanje ne predstavlja protivpravno delo jer je ono dozvoljeno u ratu. Gađanje civilnih objekata, poput bolnice ili škole u kojima se nalaze vojnici, nije protivpravno jer te objekte ne sme da koristi vojska. Samo što postoji odgovornost, koja je u Krivičnom zakoniku Srbije propisana u članu 372., čiji je naziv "Ratni zločini protiv civilnog stanovništva". Navedeni član kaže: "napad na vojne ciljeve za koji se znalo da će prouzrokovati stradanje civilnog stanovništva ili nanošenje štete civilnim objektima koje je u očiglednoj nesrazmeri sa očekivanim vojnim učinkom." Ovde se navodi da postoji odgovornost za ratni zločin protiv civilnog stanovništva ako je broj poginulih civila u očiglednoj nesrazmeri sa očekivanim vojnim učinkom. Ovde je kažnjivo prekoračenje ovlašćenja ili težak nehat.
4. Određivanje krivice nije potrebno jer je već na nivou protivpravnosti pokazano da nije došlo do genocida, osim u slučaju očigledne nesrazmere broja poginulih civila i vojnog cilja, ali ovo predstavlja ratni zločin protiv civilnog stanovništva, a ne genocid.

Da bismo utvrdili da li postoji genocid, mora da se dokaže da je postojala namera da se uništi određena grupa i da je učinilac dela bio svestan šta radi i voljno hteo da izvrši to delo.

Namera da se u potpunosti unište i proteraju stanovnici Gaze nije ispunjena jer je Izrael ušao u Gazu i kontroliše je, ali nije počeo sa ubijanjem, zlostavljanjem ili raseljavanjem civila. Pošto Izrael ima šansu da učini genocid, nemaju vojnu prepreku da to urade, već samo moralnu i pravnu, možemo reći da Izrael nije nameravao niti učinio genocid. Dok civilne žrtve koje su nastale tokom bombardovanja predstavljaju kolateralnu štetu(mnogima u Srbiji se ne sviđa ovaj izraz, ali NATO se poziva na njega jer ima pravnu težinu). U slučaju kada je postojala očigledna nesrazmera između štete koja je napravljena i vojnog cilja, onda postoji ratni zločin protiv civilnog stanovništva.