Operacija uticaja oko srpskog litijuma : Da li Rusija postrekuje anti-litijmske demonstracije u Srbiji?

Od kada je najavljena prva faza razvoja podzemnog litijumskog rudnika “Jadar” na Zapadu Srbije vlasti su se suočile sa snažnim otporom građana. Ono što je ličilo na opravdanu brigu za zaštitu prirode i ljudi vrlo brzo se izrodilo u debatu sa isključivim zahtevima za zabranom eksploatacije litijuma. Ključno pitanje iz ugla nacionalne bezbednosti odnosi se na okolnost da se samo u Srbiji zahteva zabrana umesto unapređenje tehnoloških i ekoloških standarda. Faktor radikalnog i isključivog zahteva treba uzeti kao prvi faktor u identifikaciji postojanja informativne operacije uticaja. Postojala je manifestacija uličnog nezadovoljstva kroz blokadu autoputa kroz Beograd sa snažnom kampanjom na društvenim mrežama. Na osnovu javno dostupnih informacija vrlo je teško prvu fazu blokiranja rudnika  sa sigurnošću svrstati u FIMI jer je vrlo tanka granica ispoljavanja zahteva novoformiranih parlamentarnih partija koje programski liče na evropske zelene partije i aktivnosti inspirisanih od stranih aktera. Nakon dve godine zastoja projekta „Jadar“ nastupa vrlo dinamičan spoljnopolitički razvoj događaja. Evropska unija 23.maja 2024. usvaja Zakon o kritičnim sirovinama kojim između ostalog usvaja okvir za strateška partnerstva i primenu svojih standarda izvan EU za sve svoje partnere. Ovaj zakon EU je geopolitički i ekonomski odgovor na direktne posledice ruske agresije na Ukrajinu ali i sve veći rizik od kineskog delovanja. 22.septembra 2024. Srbija potpisuje Pismo o namerama sa EU po pitanju kritičnih sirovina. Ova dinamika je ključna kako bi smo analizirali motive eksternih aktera za preduzimanje FIMI. U svojim javnim obraćanjima srpski predsednik Aleksandar Vučić je ukazivao na bar dve umešane države koje potpiruju građansko protivljenje rudniku litijuma. Na trenutak da zastanemo. Analiza sadržaja upućuje na ruski anti-kolonijalni narativ koji se koristi za mobilizaciju javnosti protiv multinacionalnih korporacija koje su zapadne. Za rudnik litijuma u Srbiji je zainteresovana australijsko-engleska kompanija Rio Tino. Od prvog dana kampanje protiv rudnika litijuma u upotrebu su stavljeni Telegram kanali koji su često delili sadržaje koji su prethodno detektovani kao ruske operacije uticaja na Globalnom Jugu. Nažalost niko od državnih zvaničnika nije eksplicitno operaciju uticaja pripisao ili usmerio ka Rusiji dok su provejavale optužbe koje bi za stopiranje rudnika indirektno optuživale Nemačku. 19. Jul 2024. godine predstavlja geostratešku prekretnicu po pitanju Srbije i kritičnih sirovina pa i litijuma. Tada je potpisano strateško partnerstvo Srbije i EU u oblasti kritičnih sirovina. Na ceremoniju su bili prisutni nemački kancelar Olaf Šolc i komesar EU Maroš Ševčevič sa rukovodiocima zapadnih automobilskih giganata poput mercedesa. Potpisivanjem strateškog partnerstva sa EU Srbija je lupila geopolitički šamar Kini ali i Rusiji. Uključivanjem u evropske lance snabdevanja Srbija dodatno jača svoju ekonomsku i energetsku autonomiju u odnosu na Kinu i Rusiju. Državna sekretarka nemačkog Ministarstva ekologije Franciska Bratner je izjavila da svakako EU ne bi bila srećna da se litijum kopa u Srbiji zatim šalje u Kinu pa vraća u Evropu. Srbija koja od početka ruske agresije odbija da uvede sankcije zločinačkom režimu iz Kremlja uporedo sve više pristupa zapadnim integracijama po suštinskim pitanjima kao što su kritične sirovine. Za projekat litijuma se procenjuje da predstavlja najveću pojedinačnu stranu direktnu investiciju u istoriji Srbije, dok procene zvaničnika i nezavisnih eksperata govore da je moguće privući oko 12 milijardi eura vredne investicije i zaposliti dodatnih 21.000 ljudi. Više sumnje nema da će Kina sve otvorenije koristiti oblasti kritičnog snabdevanja kao bi pojačala svoj pritisak na EU. U celom tom geopolitičkom nadmetanju Srbija je odabrala EU a ne Kinu koja kontroliše dva strateška sektora – rudnik Bakra i fabriku železa.

Od kuda sumnja na Rusku umešanost u aktivnosti protiv litijuma? Pogrešno bi bilo optužiti Rusiju da je jedini i isključivi diregnt anti-litijumskih aktivnosti. Ali na osnovu sledećih činjenica možemo zaključiti da je definitivni učesnik u ovim akcijama. Na osnovu javno dostupnih podataka – fotografije sa protesta, grafiti na ulicama, objava na X i analize sadržaja naziru se indikatori ruskog mešanja.

Pregled situacije sa ruskim prizvukom. Navijačke grupe vodećih fudbalskih klubova (Crvena Zvezda i Partizan) od kojih su neke sa tesnim vezama sa ruskim strukturama  uputile su sleće poruke. Crvena Zvezda : „Svima su usta puna jadarita, a za kosmet niko ni da pita“, Partizan: „Ne dam rosu, ne dam travu ne dam drinu ne dam Savu“. Prva poruka pravi analogiju sa Kosovom i nacionalnom izdajom zbog partnerstva sa EU, dok druga poruka upućuje na najrasprostranjeniju dezinformaciju da će doći do uništenja pijaće vode i prirode. Ako se potsetimo da su u prvim danima ruske agresije navijači zvezde razapeli koreografiju u bojama ukrajinske zastave sa grobovima i naoružanim vojnikom koji izgleda na ruski VDV. Gasprom njeft je generalni sponzor fudbalskog kluba Crvena Zvezda. Navijačke grupe predstavljaju kategorije grupa za pritisak kada je reč o hibridnim pretnjama. Zabeležena je pojačana aktivnost RT Balkan koji uporedo sa antilitijumskom kampanjom uredno prenosi afirmativne izjave srpskih zvaničnika po pitanju litijuma. Neki od sadržaja sa RT Balkan: 

•           Rezolucija 1244, Dejtonski sporazum, ZSO - samo su neke od situacija kada je EU Srbima nešto garantovala ali nije ispunila. Da li će u slučaju rudnika litijuma biti drugačije?[1]
•           Pitanje koje se nameće je, što Evropa ne kopa u svom dvorištu, već joj je oko u "komšiluku", u Srbiji? Iako su potvrđene rezerve u nemačkim pokrajinama Rajna-Palatinat i Baden-Virtemberg, lokalne vlasti i dalje moraju da se trude da uvere stanovnike da je eksploatacija bezbedna[2].
•           Struka se oglasila: Projekat "Jadar" znači sigurno uništenje ključnih rezervi pijaće vode[3]
•           Cena litijuma u rikvercu: Zašto je vrednost metala koji bi trebalo da se kopa u Srbiji naglo pala[4]

Na protestima koji se organizuju sirom Srbije primetne su zastave Rusije i Hristosa pantokratora koji je zaštitni znak svih pro-ruskih skupova. Uporedo centar Beograda je ispisan grafitima organizacije 451 koja se dovodi u vezu sa fasistickim idejama. Ova grupacija je kroz razne načine povezana sa organizacijama koje su boravile u poseti Ruskom imperijalnom legionu i u medijima se povezuje kao deo šire mreže sa organizacijama koje se zalažu za savez sa Rusijom. Veliki broj pro-ruskih kreatora mišljenja se aktivno uključio u kampanju protiv rudnika litijuma koristeći dobro poznate narative o multinacionalnim korporacijama, zagađenju i uništenju okoline, neokolonijalizmu. U zadnjem svom intervjuu ruski ambasador Bocan-Harcenko je potvrdio tezu koja se ističe na protestima " svakako potreban je određeni oprez - iz svog iskustva iz devedesetih godina odlično znamo da Zapad uvek traži nešto samo za sebe na neokolonijalistički način^[5]"

Na osnovu javno dostpunih sadržaja ne bi trebalo da izostane rasvetljavanje uloge Rusije u podsticanju ekonomske sabotaže Srbije. Isto tako se ne može tvrditi da su svi akteri usmereni od strane ruske podrivačke mreže već deluju na osnovu drugih motiva.