autor: Jovan Babić
Donald Tramp, verovatno najprepoznatljivije lice na svetu, je porodičan čovek koji utabava put za uspeh svojih naslednika. Ovo je dužnost svakog oca, ali Trump je ovo podigao na najviši mogući nivo. Deca mogu da naslede novac, imovinu, status, konekcije itd. Sve ovo je uspeo da obezbedi svojoj deci Donald Tramp. Sam novac je Tramp nasledio od svog oca, koji je takođe bio imućan čovek, ali ostalo je morao da izgradi. Tramp je uvideo važnost brenda i počeo da gradi brend Tramp još od 70-ih godina prošlog veka, kada ga je otac postavio za direktora njegove firme koja se bavila nekretninama. Na suđenju u aprilu 2023. godine izjavio je da je vrednost brenda "Trump" veća za 10 milijardi dolara zbog toga što je postao predsednik.
Kako je počeo da se bavi velikim projektima, tako je sve više privlačio pažnju medija, pa je tokom 80-ih godina postao mejnstrim ličnost, gostujući na najpopularnijim televizijama u Americi. Tokom intervjua sa popularnom američkom voditeljkom Oprom Vinfri, koji je održan 1988. godine, na postavljeno pitanje da li bi se kandidovao za predsednika Amerike, odgovorio je da nikada ne treba otpisati tu opciju. Pored gostovanja kod Opre Vinfri, bio je gost i na CNN-u i ostalim velikim medijskim kućama. Tada je počeo da gradi svoju ličnost i brend “Trump”, što ga je dovelo do pobede na predsedničkim izborima 2016. godine. Tramp ima više od 40 godina iskustva u nacionalnim i međunarodnim medijima. Ovo mu je omogućilo da nauči kako narod reaguje na njegove izjave. Takvo iskustvo ima jako mali broj ljudi, a Trampa čini veteranom te igre. Pored prisustva u medijima, Tramp je kao bogati naslednik, koji je odrastao na Menhetnu, naučio kako da se socijalizuje u elitističkim krugovima. Tramp je oduvek bio pripadnik elite, a ne običnog naroda. Samo što Tramp ima talenat da razume probleme drugih ljudi, bili oni bogati ili siromašni, možemo reći da ima izrazito visoku emocionalnu inteligenciju, ali i životno iskustvo koje proističe iz brojnih pregovora sa drugim ljudima. Ovo iskustvo mu je od velikog značaja kada drži skupove pristalica, koji su izuzetno posećeni, i gde dolaze ljudi koji obožavaju da ga slušaju.
Kako je uspeo da se izbori za sebe, Tramp prelazi na gradnju puta za svoje naslednike, ostavljajući im brend, status i konekcije prezimena “Trump”. Borba koju sada vodi nije zbog budućnosti Amerike, već zbog budućnosti njegove porodice. Ovaj lukrativni plan možemo primetiti u njegovim odlukama, a glavna odlika njegovih odluka je da su svi republikanci morali da pređu na njegovu MAGA platformu. Ako to ne učine i ne podržavaju njega, on ulazi u sukob sa njima, čime šteti njihovoj političkoj karijeri. Mnogi guverneri, senatori i predstavnici tražili su njegovu podršku prilikom izbora, a njihovi brojevi telefona su sada u njegovom imeniku, koji će se preneti njegovim naslednicima. Ovo su najvažniji ljudi u Americi. Pored tih odluka, Trump je kao predsednik predlagao kandidate za Vrhovni sud, ali i niže sudove, a svi oni su morali da budu u dobrim odnosima sa Trumpom kako bi dobili njegovu podršku. Ono što možemo videti kod Trampa je da bira izuzetno mlade ljude na veoma visoke pozicije, poput sudija Vrhovnog suda ili njegovog potpredsednika J.D. Vance-a koji ima samo 39 godina. Po današnjim trendovima, on može ostati uticajan u politici još 50 godina, ako toliko poživi. Biranjem mladih ljudi Tramp ostavlja svojoj deci najmoćnije kontakte na svetu, što im omogućava da upoznaju i ostale moćne ljude u Americi i svetu. Status kralja Republikanske partije, koji im ostavlja u nasleđe, daleko je vredniji od novca i imovine koju im ostavlja. Ovo možemo smatrati veoma mudrim potezom Trampa, jer on ima petoro naslednika, a imovina se deli na pet delova, dok se status prenosi svakom i nema deljenja statusa. Štaviše, status se multiplikuje ako ima više dece, jer im to otvara vrata kod mnogo više ljudi.
Na prvi pogled, čini se da predsednik Amerike ima veoma velika ovlašćenja, ali uvek postoji jedno "ali." Da bi predsednik doneo odluku, mora da uzme u obzir mišljenja svojih stranačkih kolega, kao i senatora i predstavnika druge partije. Ovo mora da uradi jer Kongres ima ovlašćenje da pokrene postupak impičmenta (impeachment), koji omogućava zakonodavnom telu da ukloni predsednika. U Americi običan građanin može tužiti državu, odnosno osporiti određeni dokument koji je donet, i tada se sud izjašnjava o zakonitosti tog dokumenta. Sud može poništiti dokument koji je donet, time poništavajući jednostranu odluku predsednika, jer i odluke koje donosi predsednik moraju biti u skladu sa Ustavom.
Pored službenih lica, postoji i narod čiji glas i volja u velikoj meri utiču na donošenje odluka. Naravno, tu su i interesni lobiji koji imaju ogroman uticaj na zakone koji se donose.
Najkompleksnije pitanje je odakle predsedniku dolaze informacije na osnovu kojih donosi odluke. Pored informacija koje on sam poseduje, tu su mediji poput televizije i društvenih mreža, odakle njegovi pomoćnici prikupljaju informacije i prosleđuju ih predsedniku prema važnosti. Pored opštih informacija, postoje i komiteti unutar Kongresa koji se bave prikupljanjem informacija i donošenjem odluka, kao i Stejt department (Department of State) koji ima 80.000 zaposlenih i informacije iz svake države. Tu su i vladine agencije, biroi i departmani koji se bave određenim temama i savetuju predsednika kako da postupi u određenoj situaciji. Najpoznatija agencija na svetu je CIA (Central Intelligence Agency) koja ima preko 20.000 zaposlenih koji se bave prikupljanjem javnih i opštih informacija, kao i tajnih informacija koje dobijaju infiltriranjem špijuna. FBI (Federal Bureau of Investigation) ima oko 35.000 zaposlenih. NASA ima oko 18.000 zaposlenih. Američka vojska ima dva miliona vojnika koji su aktivni i u rezervi, i još oko 800.000 civila koji omogućavaju da vojska normalno funkcioniše radeći poslove neophodne za njen rad. Broj ljudi koji rade za državu je ogroman i sve informacije se kreću hijerarhijskim putem, tako da na kraju dođu do predsednika. Trenutno možemo reći da hiljade, ako ne i desetine hiljada ljudi imaju direktan i indirektan uticaj na predsednika Amerike, kroz informacije koje mu dostavljaju, a on na osnovu tih informacija donosi odluke.
Odluke koje donosi predsednik neće se mnogo razlikovati od osobe koja sedi u Ovalnoj sobi, jer predsednik donosi odluku na osnovu raspoloživih informacija i saveta visokih zvaničnika. U Srbiji je popularno mišljenje da će Tramp promeniti politiku Amerike prema Kosovu i vratiti ga Srbiji. Ova analiza nije naklonjena srpskom javnom mnjenju, jer je Tramp već bio predsednik Amerike i nije promenio poziciju Amerike prema navedenom problemu. Druga stvar je da Trampa ne interesuje problematika Srbije i Kosova, kao i da o tome jako malo zna. Tramp se zanima samo za velike probleme koji donose puno novca ili političkog populizma, a spoljnopolitički problemi dve države ga ni najmanje ne interesuju. Kada predsednik zna jako malo o nekom problemu, oslanja se na savete eksperata, i u realnosti eksperti su ti koji donose odluku o tom problemu, a predsednik samo potpisuje dokument koji su oni napisali.
Da bi naslednici Trampa mogli da naslede dobru reputaciju, Tramp mora da im ostavi dobru reputaciju. U ovom slučaju, ona se ogleda kroz način na koji je vodio državu i donosio odluke. Svako ko želi da stvori dinastiju, donosiće umerene i politički korektne odluke, posebno one vezane za spoljnu politiku. Spoljna politika nije toliko važna glasačima u Americi, pa se odluke donose u skladu sa već postojećim narativom i uz savete eksperata koji se dugo, često karijerno, bave politikom. U Americi postoji određen broj ljudi koji dobro poznaju Balkan i savetuju predsednika, tako da moramo biti svesni zvanične američke politike koja nam nije naklonjena i ne treba očekivati promenu američke politike prema Balkanu.
Tramp, da bi zaštitio svoju dinastiju, mora da donosi usklađene odluke, a ne svojevoljne. Ako počne da donosi odluke koje nisu u skladu sa već usklađenom politikom Amerike, i ako to uradi bez dogovora sa kongresmenima, brzo će početi da gubi podršku, a ta podrška će najviše trebati njegovim naslednicima kada on ode sa vlasti. Trump je sve odluke donosio u odnosu na sve relevantne parametre i zato je očuvao podršku, a tako će i u budućnosti donositi odluke.
Trump je započeo svoju političku dinastiju, ali postoje i drugi ljudi koji su zainteresovani da stvore političku dinastiju i političku moć, kao što je Elon Musk.
Mnogi očekuju da će Tramp drastično promeniti politiku prema Ukrajini, jer daje takve izjave u kampanji, ali ono što je rečeno u kampanji ne mora biti ispunjeno. Sećamo se kada je Tramp rekao da će izgraditi zid sa Meksikom i da će Meksiko platiti izgradnju tog zida. Niti je zid izgrađen niti je Meksiko platio za njega. Najglasnija predizborna obećanja su tu da se ne ispune, jer takva obećanja nisu data s namerom da budu ispunjena već da obezbede glasove. Posle izbora, takva nerealna rešenja nemaju smisla za sprovođenje. Tako ni Tramp nije ispunjavao svoja obećanja koja je davao u kampanji.
Što se tiče Rusije, Trampova politika je bila veoma agresivna. Iako su ruski botovi na društvenim mrežama pomagali popularizaciju konzervativnih stavova, samim tim indirektno pomažući Trampu da pobedi, Tramp im nije uzvratio uslugu kada je došao na vlast. Naprotiv, Trump je pritiskao NATO saveznike da povećaju vojnu potrošnju na 2% BDP-a. Tramp je kritikovao Nemce zbog prevelikog oslanjanja na ruski gas dok očekuju da ih NATO brani od Rusije. Trump je bio protiv Severnog toka, gasovoda koji je išao iz Rusije u Nemačku. Tramp je povlačio vojsku iz ostatka sveta nazad u Ameriku da bi smanjio vojne troškove, ali i povećao spremnost američke vojske za predstojeći sukob sa velikom silom. Kao da je Trump znao da će Rusija napasti Ukrajinu, pa je Ameriku pripremao za konfrontaciju sa Rusijom.
Kada je Tramp počeo da zloupotrebljava svoju poziciju predsednika i vrši pritisak na Zelenskog, preteći obustavljanjem donacija vojne opreme Ukrajini, radi ostvarivanja političkih poena, veoma brzo je bio impičovan od strane Predstavničkog doma. Tada je Tramp shvatio da nije lako menjati već donetu politiku Amerike, čak i ako ste predsednik. Naravno, Trampova administracija je poslala veliku pomoć Ukrajini kako bi se mogla odbraniti od Rusije.
Odluke koje će Tramp donositi, ako bude izabran za predsednika, biće usklađene sa američkim establišmentom. Ishod odluke može biti raznolik, ali jedino što znamo je da će to biti zajednička, a ne jednostrana odluka.
Koliko god mislili da će Tramp raditi na svoju ruku, to se neće desiti. Ako pogledamo kako je vodio državu, dok je bio predsednik, videćemo da su odluke koje je donosio bile umerene, ali je na mikrofonu imao žestoku retoriku. Kada je Iran oborio američku bespilotnu letelicu, svi su očekivali da će Tramp „žestoko“ odgovoriti, ali na konferenciji za medije je rekao da je to bila bespilotna letelica i da, pošto nema pilota (čoveka), neće „žestoko“ odgovoriti. Dodao je da bi drugačije odgovorio da je bio čovek unutra. Zid sa Meksikom nije ni izgrađen, dok su tarife koje je uveo Kini bile tek početak, jer je Bajdenova administracija nastavila sa podizanjem tarifa i onemogućavanjem Kine da nabavi najmoderniju tehnologiju poput procesora. Povlačenje iz Avganistana je inicirao Tramp, ali ga je završila Bajdenova administracija.
Možemo reći da je Bajdenova administracija završila sve što je Trampova započela i da način na koji vodi državu nema prevelike razlike, jer se prema najvažnijim pitanjima odnose na isti način.
Od Trampa treba očekivati da će graditi političku imperiju ako pobedi na izborima i da će tu imperiju preneti na svoje naslednike. Donošenje nestandardnih, neracionalnih i svojevoljnih odluka izgubilo je smisao za Trampa, jer ako pobedi, više ne može biti izabran za predsednika jer bi mu to bio drugi mandat. Sve što sada radi, radi za budućnost svoje dece.
Autor: Jovan Babić