AUTOR: Petar Donić, konsultant za digitalizaciju
U prvim danima nove 2024. godine svet tehnologije obišla je neobična vest. SAD su uspele da ubede Holandiju da nametne trgovinska ograničenja holandskim kompanijama za proizvodnju čipova da posluju sa Kinom kada se radi o poslednjoj generaciji mašina za litografiju. Ova mera prvenstveno se odnosi na kompaniju ASML, čije su litografske mašine nezamenjive, jer omogućavaju proizvodnju naprednih poluprovodničkih čipova preciznim urezivanjem složenih uzoraka na silicijumske pločice, podstičući time dalji napredak u računarskoj i elektronskoj tehnologiji. Ovi napredni poluprovodnici se koriste u širokom spektru tehnologija, uključujući: pametne telefone, računare, data centre, veštačku inteligenciju, automobilske sisteme, internet stvari (IoT) i drugim oblastima.
Ovaj potez je samo deo aktuelnih napetosti u odnosima Kine i SAD za tehnološku nadmoć u 21. veku, a u kojoj čipovi imaju važnu gradivnu ulogu. Veliki broj vesti koji dolazi danas iz ove sfere odnosi se na konkretne poteze Vašingtona da uspori tehnološki napredak Kine, kao i da ima veću kontrolu nad proizvodnjom čipova u svetu. Osim poteza ASML-a, koji je nezamenjiv kada se radi o proizvodnom procesu najboljih čipova, američke kontrole uvoza za američke kompanije će se dalje razvijati sa željom da se ograniči izvoz i starijih modela mašina.
Bajdenova administracija je u suštini nastavila, unapredila i sistematizovala trgovinski rat u sferi tehnologije koji je Donald Tramp pokrenuo. Početkom oktobra 2022, američka vlada je uvela nova sveobuhvatna ograničenja za pristup Kine naprednim poluprovodnicima i opremi koja se koristi za njihovu proizvodnju. Ograničenja zahtevaju licencu koju je teško dobiti za prodaju naprednih poluprovodnika entitetima u Kini, u velikoj meri lišavajući zemlju računarske snage koja joj je potrebna za obuku veštačke inteligencije (AI) u velikom obimu.
Paralelno sa kontrolom izvoza, kroz Zakon o čipovima i nauci, koji je potpisao predsednik Bajden u avgustu 2022, Vašington izdvaja 52,7 milijardi dolara za podsticanje domaće proizvodnje poluprovodnika i istraživanja kako bi se smanjilo oslanjanje na strane izvore. Ta mera uključuje 39 milijardi dolara za podsticaje proizvodnje, 13,2 milijarde dolara za istraživanje i razvoj i razvoj radne snage i 500 miliona dolara za međunarodnu bezbednost informacionih i komunikacionih tehnologija. Ova mera podsticaja biva potpomognuta i merama zaštite, te je pre par nedelja ista administracija uvela i specijalne carine na kineske mikročipove od 25%, sa ciljem da one porastu do 2025. do čak 50%.
Razlozi za čitav niz ovakvih mera su mahom javnosti jasni i tiču se sa jedne strane položaja SAD-a kao tehnološke supersile u budućnosti, ali i pitanja nacionalne bezbednosti. Davne 1990. godine Sjedinjene Države su imale oko 37% globalnog udela na tržištu proizvodnje čipova, da bi do 2023, ovaj udeo je opao na oko 12%. Kada se radi sa druge strane o Kini, ova država je 1990. proizvodila oko 1% svetskog udela, da bi on do 2022. skočio na čak 24%, sa rezervom da se mahom radi o jednostavnijim modelima.
Iako se u nabavci čipova SAD oslanjaju mahom na svoje saveznike, visoka zavisnost od saveznika Tajvana kao bezbednosno rizične zone nije najdugoročnija strategija. Tajvanski gigant u ovoj oblasti TSMC proizvodi skoro 60% svih svetskih čipova, a kada se radi o najnaprednijim tipovima taj udeo je preko 90%. Iz tog razloga, značajan deo američke strategije oko čipova je: usporiti kineski napredak, pojačati domaće proizvodne kapacitete, obezbediti sigurnije lance snabdevanja i doneti nove domaće i savezničke investicije u ovoj oblasti u samu Ameriku.
Zahvaljujući navedenom čitavom nizu mera, pojedini merljivi rezultati se mogu videti. Intel je najavio investiciju u dve fabrike čipova u Ohaju u vrednosti od preko 20 milijardi dolara. Micron Technology najavio je podjednako veliku investiciju u državi Njujork do kraja decenije. Kada se spoji planirano investiranje ove kompanije u Njujork i Ajdaho sa državnim podsticajima, ono bi trebalo da u naredne dve decenije bude preko 120 milijardi dolara! To je u apsolutnim iznosima najveća investicija u istoriji obe savezne države. U decembru 2022. tajvanski TSMC je u Feniksu najavio da planira da utrostruči svoju investiciju na 40 milijardi dolara i izgradi drugu novu fabriku za proizvodnju naprednih čipova. U aprilu ove godine najavljena je i treća takva TSMC-ova fabrika u Arizoni sa državnom podrškom od preko 6 milijardi dolara, te se investicija samo u ove fabrike popela na ukupno preko 65 milijardi dolara!
Iz tog razloga trenutna predviđanja govore da će proizvodni kapacitet SAD-a u sferi mikročipova porasti 300% do 2032. godine, što je najveća stopa rasta na svetu. Pojedini eksperti ovaj vid nove američke industrijske politike porede sa svojim obimom investicija i povoljnostima koje nudi ovom sektoru jedino sa takozvanom „trkom u svemiru“ sa SSSR-om. Kina i SAD teže da u 21. veku budu nosioci tehnološke nadmoći i u tome se međusobno takmiče kao dva ubedljiva favorita u ključnim tehnologijama, kao što su SAD i SSSR u sferi svemirske tehnologije.
Što se tiče samih ključnih tehnologija, čini se da ni kineska ni američka vlada nisu sasvim sigurne koje će biti presudne u toj trci, te umesto toga se istovremeno klade na brojne industrije, u slučaju da se neka od njih pokaže kao ključ za budućnost. To uključuje nauku o materijalima, genetiku i uzgoj biljaka, neuronauku, kvantno računarstvo, zelenu energiju, veštačku inteligenciju i vazduhoplovstvo. Koja god od ovih oblasti da se uzme u obzir, kičma njihovog razvoja su napredni mikročipovi, te zato trenutno globalno nadmetanje Pekinga i Vašingtona ne bi trebalo da bude preveliko iznenađenje. Iznenađenje je više što se ovaj vid napetosti nije desio nešto ranije.
Autor: Darko Obradović