Antiglobalizam kao deo ruske propagande

Geopolitika

autor: Jovan Babić

Antiglobalizam je reč koja se često čuje u srpskom medijskom prostoru, ali i širom sveta. Koristi se kada se želi ukazati na to da je zapad loš, ali bez kredibilnih argumenata. Zato se koristi stari trik - već izgrađeni narativ ruske propagande, koja je u umu građana izgradila značenje termina antiglobalizam.

Antiglobalizam je termin koji nema jasno definisano značenje; svako ga tumači na svoj način. Postoje i desničarske i levičarske partije koje su antiglobalističke, ali njihove ideje antiglobalizma se razlikuju.

Ruska propaganda je dugo gradila, u umu građana Srbije, zapada i ostatka sveta, percepciju da antiglobalizam znači da je Amerika zli globalistički hegemon. Prosto rečeno, Amerika radi samo loše stvari, a ona je za njih predstavnik globalizma. Samim tim, antiglobalistička borba predstavlja borbu protiv "zle Amerike". Ovakav vid propagande je izuzetno toksičan i štetan po građane Srbije i drugih zemalja. U umovima običnih građana se stvara neprijatelj koji ne postoji, i veoma dugom propagandom su ubedili ljude da sve što ne valja pripada globalizmu (Americi). Kada se propagandista nađe u kognitivnoj disonanci tokom iznošenja besmislica, odmah se hvata za termin antiglobalizam, kojim objašnjava kako će Amerika da propadne i kako je zla.

Ovo je izlaz iz svakog problema, odgovor na svako postavljeno pitanje i skretanje sa teme emisije na krajnje nevažne stvari. Svemoćno rešenje svakog problema je spominjanje reči antiglobalizam, jer niko ne zna šta tačno znači, ali svi znaju da je nešto jako loše i vezano za zlu Ameriku. Ovo možemo nazvati uspehom ruske propagande.

Upotreba ovakvih termina u Srbiji je veoma česta. Pored reči "antiglobalizam", popularna je i reč "autošovinizam", koja nema pravo značenje jer šovinizam znači preterani patriotizam, pa se autošovinizam ne može uklopiti od reči "auto" i "šovinizam". Ali, kao što je još davnih dana Gebels rekao, hiljadu puta ponovljena laž postaje istina. Tako su izgradili značenje "autošovinizam" kao nešto loše za Srbiju i srpski narod.

Iako ta reč nema pravo značenje, izmišljeno značenje se može istražiti. Kako im je bio cilj, da ljude koje ne vole definišu kao neku grupaciju, tako su iskovali termin koji nema smisla, ali se slaže sa narativom. Pošto su hteli da naprave "lošu" reč, stvorili su termin koji podseća na autodestruktivnost. Promenili su naziv, pa je od autodestruktivnosti nastao "autošovinizam".

Autodestruktivnost je negativan pojam, i asocijacija na termin autošovinizam je veoma jaka kod običnih građana, koji su zatrpani propagandnim delovanjem i neprekidnim ponavljanjem tog termina. Cilj je bio da se označi grupacija ljudi koja se bori protiv zatucavanja Srbije i propagande stranih faktora, kao nešto negativno.

 

Antiglobalizam kao dobijane bitka ruske propagande

Antiglobalizam se proširio od jedne reči do pokreta koji ima veliki broj pristalica među građanima Zapada. Izgrađen je celokupan ekosistem oko tog termina, od značenja termina do pokreta sa značajnim brojem pristalica, do automatizovane propagande na internetu koja omogućava povećanje tog pokreta putem manipulisanja algoritma društvenih mreža. Ovo im ide veoma dobro, čak su uspeli da utiču na vodeće političke figure, zapadnih demokratija, da promene svoje politike i usaglase se sa ruskom propagandom radi veće popularnosti na društvenim mrežama i među pristalicama tih grupacija. Demokratija je veoma ranjiva na ovakve napade, a običan narod nije svestan toga.

Ruska propaganda je izgradila ekosistem koji nudi svakom političaru, koji se usaglasi sa njihovom doktrinom, naklonost pristalica grupa koje su oni formirali i pomoć na društvenim mrežama u vidu manipulisanja algoritma. Ovo je indirektna saradnja, a ne direktna, jer ne postoji nikakav dogovor između zapadnih političara i Rusije, već samo usaglašavanje stavova političara sa određenim glasačkim grupacijama. Njihova popularnost počinje da raste naglo zbog manipulacije algoritama, što podstiče zapadne političare da se drže tih političkih grupacija jer im popularnost naglo raste.

Međutim, ta grupacija, koju je izgradila ruska obaveštajna služba, ima ogroman uticaj na tog političara, čija su baza glasača. Samim tim, oni mu diktiraju koje su teme važne i kako da se postavi prema tim temama. Ovo je izuzetno štetno za demokratiju, jer je to indirektan način na koji Rusija utiče na izbore u zapadnim zemljama, čime im otvara mogućnost da menjaju politiku tih zemalja prema Rusiji.

 

Na ovaj način, Rusija ne mora direktno da daje novac određenom političaru, što je zabranjeno, već je saradnja između njih nevidljiva. Nema nikakvog kontakta između njih, niti uplaćenog novca, već samo indirektna podrška, koja nije kažnjiva prema zakonima. Tako omogućavaju političaru da kaže: "To je samo želja naroda i ja je poštujem," a to što narod želi ne zavisi od njega. Ali određena grupacija, koja je zatrovana idejom da su mejnstrim mediji laž i da ne veruju ničemu što vide van kanala za koje oni tvrde da su istiniti, su žrtve ruske propagande. Ona ih koristi za svoje ciljeve, a to je uticaj na zapadne političare i njihovu politiku.

 

Možemo videti na primeru nekih zapadnih partija kako funkcioniše ruska propaganda i termin antiglobalizam:

U Francuskoj, ekstremna desnica koju predvodi Marin le Pen (sada Žordan Bardela), čije glasačko telo se u velikoj meri preklapa sa pristalicama antiglobalizma (koje je izgradila ruska propaganda), ima blag stav prema Putinu i koristi se narativima ruske propagande.

Najdžel Faraž je izneo stav koji se može smatrati proputinovskim, jer su njegove pristalice duboko vezane za antiglobalizam, samim tim on mora da drži njihovu stranu, koju je izgradila ruska propaganda u U.K.

Donald Tramp je u Americi na isti način pridobio pristalice antiglobalizma, čime je dobio i indirektnu podršku Rusije. Pošto je podrška bila indirektna, na sudu nisu mogli da dokažu da je direktno sarađivao sa Rusijom, ali su svi znali da su ruski botovi radili u njegovu korist, tj. u korist rešenja problema za koje se on zalagao.

Viktor Orban takođe vodi politiku zasnovanu na antiglobalizmu, a prestanak podrške antiglobalizmu bi značio da Rusija okrene sve svoje resurse, u Mađarskoj, protiv Orbana, što bi dovelo do poraza njegove partije na izborima.

Stiv Banon je ovo nazivao populističkim pokretom u Evropi, koji su svi očekivali posle Trampove pobede u Americi, ali on nikada nije zaživeo. To se vidi po porazu Banonovog pokreta u Belgiji. Najdžel Faraž je izjavio da će nakon završetka izbora u U.K: odmah otići u Ameriku da pomogne Trampu u kampanji za predstojeće izbore. Postoji saradnja Orbana i Trampa, kao i saradnja Orbana i Tuckera Carlsona, koja se temelji na antiglobalizmu i negaciji modernih vrednosti.

Možemo zaključiti da je Rusija uspela da dobije uticaj u konzervativnim i tradicionalističkim partijama, koje se protive globalizmu i modernim vrednostima. Većinom su popularne u ruralnim sredinama, dok urbana mesta glasaju za globalizam i moderne vrednosti. Takođe, očigledna je i imovinska podela: oni su popularni u siromašnijim mestima, dok globalizam i podrška modernim vrednostima imaju veću podršku u bogatim sredinama.

Antiglobalizam je našao mesto i u Srbiji, sa sličnim obrascem kao na Zapadu. Međutim, u Srbiji postoji dominantniji problem u odnosima sa Amerikom, a to je bombardovanje, koje je na prvom mestu, dok antiglobalizam dolazi iza njega.

Antiglobalizam je pozicija koju je ruska propaganda gradila decenijama, pažljivo oblikujući sve njene atribute, a sada profitira na tom radu. Još je Primakov odlučio da promeni poziciju atlantizma u Rusiji i uvede termin "multipolarni svet". Multipolarni svet ima istu osnovu kao i antiglobalizam, samo je drugačije predstavljen, ali oba pojma se povezuju sa američkom hegemonijom i negativnim prikazivanjem Amerike.

 

Da li ima leka za za ovaj problem?

Pravi doktor ima lek za svaku bolest, ali ova bolest je metastazirala širom sveta, pa će biti veoma teško izlečiti se od bolesti koja je u krajnjem stadijumu. Lečenje će morati biti prilično bolno, a to podrazumeva mnogo koraka do izlečenja. Kao svaka bolest, ona je već zarazila određene zapadne političare, koji su zbog nje promenili stav prema Rusiji, a napuštanje sopstvene baze glasača će biti veoma teško za njih. Pozitivna stvar je da su takve stranke marginalizovane i da nemaju šansu da preuzmu vlast.

Pre manje od nedelju dana, izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu su pokazali da nema mesta za ekstremnu desnicu i da je izbore ubedljivo osvojila Laburistička partija, koja je liberalno i levo orijentisana. Na jučerašnjim izborima u Francuskoj pokazano je da krajnja desnica nema mesta u vlasti, već su levičari pobedili i u Francuskoj. Problem za rusku propagandu u Evropi, a to su ubedljive pobede levice u U.K. i levog centra u Francuskoj, označio je kraj antiglobalnog populizma.

Antiglobalni populizam je imao oslonac u svetskoj ekonomskoj krizi iz 2008. godine, koja je uticala na životni standard građana, masovnoj imigraciji iz Afrike i Bliskog Istoka od početka arapskog proleća, koje je pokrenulo konvoje izbeglica prema EU. Takođe se odnosi na tradicionalne (hrišćanske) vrednosti i glasnu opoziciju modernim vrednostima. Ovim su pokušali da obuhvate što više građana, na koje bi potencijalno mogli da utiču. Zato postoji prećutna podrška između ovih lobi grupa.

Kako su ovi problemi izbledeli, tako je njihov rast uticaja zastao. Sada moraju pronaći nove probleme koji će ponovo pokrenuti narod, ali moraju održavati grupe koje su već stvorili da bi mogli da dođu do nivoa koji im obezbeđuje vlast u zemlji, a trenutno su daleko od tog nivoa. Rast uticaja ruske propagande je zasićen, a problemi koje su imali su iscrpljeni. Narod je zasićen populističkim obećanjima krajnje desnice, kao i njihovom nesposobnošću da osvoje vlast. Na primeru Marin le Pen možemo videti da ona gubi izbore za izborima, a nakon svakih izbora kaže da su sledeći izbori njeni, i tako u krug.

Zemlje EU su liberalno orijentisane i to pokazuju iz izbora u izbor. Propaganda ne može drastično promeniti pozicije unutar same EU, ali može drastično uticati na njenu spoljnu politiku, a promena spoljne politike je ono što interesuje Rusiju. To rade po već ustaljenom obrazcu, banalizujući rusku agresiju na Ukrajinu i ubeđujući građane Zapada da zapadne države troše milijarde na zaštitu Ukrajine, a te pare bi bolje potrošili ako bi ulagali u matične zemlje.

Za običnog građanina ovo deluje razumno, jer se pita kakve koristi ima danas od određene odluke, a slabo razume geopolitiku i posledice ruske pobede u Ukrajini, kao i štetu koju će imati u budućnosti ako se to desi. Dezinformacije su ključ uspeha ruske propagande, shodno tome treba očistiti javni prostor od svih laži koje su izneli ruski propagandisti, i građanima objasniti svaku dezinformaciju ponaosob.

Autor: Jovan Babić

08.07.2024.