autor: Srđan Vujinović
Vojno-tehnološki napredak kineske armije nipošto nije slučajnost, ali postoji li rešenje za isti? Pitanje koje je postavljeno, aktuelno je u svim zapadnim državama, odgovor glasi da rešenja ima, ali se ovoj problematici mora prići ozbiljnije. Kada se razmatraju efekti vojno-tehnološkog napretka kineske armije potrebno je reći da je tu pre svega reč o dobro planiranom i dugoročnom cilju koji Narodna Republika Kina ima, a koji zasad daje rezultate. Razumeti kinesku ekonomsku špijunažu je moguće ukoliko se prvobitno razume politički sistem Narodne Republike Kine. Naime, generalno govoreći za obaveštajni rad u inostranstvu, u Narodnoj Republici Kini zaduženo je Ministarstvo državne bezbednosti koje je u načelu produžena ruka Kineske komunističke partije. Ministarstvo državne bezbednosti je institucija koja je prekrivena velom tajnosti, malo informacija se provereno zna, a tome značajno doprinosi zatvorenost kineske nacije i nepoverenje koje imaju ka drugim državama. Skromni počeci Narodne Republike Kine i siromaštvo u 20. veku je nesumnjivo uticalo na izgradnju specifičnog pogleda na svet, u okviru kog moralne granice i dobra poslovna etika prestaju da postoje. Narodna Republika Kina nikada neće preći preko ponašanja određenih država prema njoj, to ponašanje posmatrano iz perspektive kineske istorije je uvreda koja se ne zaboravlja, ova „uvreda“ je popularno u kineskom političkom narativu nazvana „vek poniženja“, koji je trajao u periodu od 19.-20. veka. U periodu odrastanja i socijalizacije mladog čoveka u ovoj državi, stalno se potencira takozvani „vek poniženja“, takav pristup ima nekoliko ciljeva, jedan od ciljeva je racionalizacija bilo kakvih postupaka koje bi pojedinac trebalo da učini, a koji su u interesu Narodne Republike Kine, pa i po cenu dugoročne zatvorske kazne. Ono što je postalo važno mladom čoveku koji je pripadnik kineske nacije je stvaranje rezultata i davanje doprinosa svojoj državi, da bi se to postiglo potrebno je ispuniti važan preduslov. Preduslov je prikupljanje informacija u inostranstvu, pogotovo onih poverljivih koji se tiču istraživanja poteklih iz različitih industrija, pri čemu cilj opravdava sredstva. Nesumnjivo je to da je jedan od pokretačkih faktora kineske ekonomije fenomen koji se naziva ekonomska špijunaža, aktivnosti sa ciljem ekonomske špijunaže Narodna Republika Kina godinama unazad realizuje u Evropskoj Uniji i Severnoj Americi.
Kako bismo razumeli problem koji ekonomska špijunaža predstavlja, moramo krenuti od fenomenologije ekonomske špijunaže. Šta je u stvari ekonomska špijunaža? Najčešće objašnjenje glasi: „ekonomska špijunaža je krađa poslovnih tajni pri čemu je sponzor aktivnosti država iz koje izvršioci potiču“. Iako je u načelu izjava tačna, problem je značajno kompleksniji, pogotovo kada govorimo o Narodnoj Republici Kini. Ekonomska špijunaža u kineskom narativu je sasvim legitimna i očekivana aktivnost svakog pojedinca koji voli svoju zemlju. Očekuje se da će svaka osoba dati svoj doprinos opštem cilju koji Narodna Republika Kina ima.
Postavlja se pitanje: na koji način će cilj biti ostvaren? Odgovor na ovo pitanje je strategija „hiljadu zrna peska“, koja predstavlja specifičan pristup čiji je cilj onemogućavanje službi bezbednosti da fokusiraju svoje resurse na konkretan slučaj. Suština ove strategije je da se u što većoj meri i na duži period „rastegnu“ resursi državnih institucija zemlje čije se poslovne tajne žele prikupiti. Formulacija „hiljadu zrna peska“ je prvobitno kreirana od analitičara Federalnog istražnog biroa Pol Mura (Paul D. Moore) koji je bio zadužen za Kinu, on je na slikovit način prikazao način na koji institucije Narodne Republike Kine koje se bave prikupljanjem informacija u inostranstvu funkcionišu. Mur ističe: „Zamislite situaciju da je plaža meta, Rusija bi poslala podmornicu i čoveka koji bi noću izašao i prikupio pesak, Sjedinjene Američke Države bi pomoću satelita prikupile informacije o pesku, ali Narodna Republika Kina bi poslala hiljade turista sa zadatkom da svaki uzme po jedno zrno peska“.•
Strategija „hiljadu zrna peska“ predstavlja pristup u okviru kog Narodna Republika Kina pokušava da iskoristi svoje državljane koji se nalaze širom sveta. Prikupljanje informacija sudeći po ovoj strategiji više ne predstavlja izričitu delatnost državnih institucija, već su svi državljani u tu aktivnost uključeni. Može se pretpostaviti zašto službe bezbednosti imaju problem sa ovakvim pristupom. Oblasti koje su od interesa za Narodnu Republiku Kinu su raznovrsne, pogotovo je interesantno prikupljanje informacija sa akademskih institucija.
Federalni Istražni Biro koji je služba bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država identifikovao je ovo kao veliki problem, jer se primetilo da Kina koristi nedovoljnu zaštitu akademskih istraživanja u Sjedinjenim Američkim Državama i uspeva da sazna informacije o vrlo značajnim projektima koji imaju implikacije na odbrambenu industriju. Ova problematika koja se tiče napada na akademsku zajednicu je briljantno analizirana u knjizi koja se zove Spy Schools: How the CIA, FBI and Foreign Intelligence Secretly Exploit America’s Universities od autora Danijela Goldena.
Posebno zanimljiva industrija za Narodnu Republiku Kinu je odbrambena industrija. Imajući u vidu da postoji tehnološki zaostatak u određenim segmentima vojne tehnike u odnosu na zapadne države, resursi se usmeravaju i planira se ekonomska špijunaža kako bi se taj nedostatak popunio. Pored odbrambene industrije na udaru ekonomske špijunaže su i: automobilska, farmaceutska, softverska i druge čiji je uticaj na ekonomiju država ogroman. Sudeći po učestalosti napada koji se otkrivaju u Sjedinjenim Američkim Državama, a u kojima učestvuju pojedinci koji su posredno ili neposredno povezani sa Narodnom Republikom Kinom, ekonomskoj špijunaži kraja nema.
Šta je moguće učiniti povodom toga? Prevashodno je neophodan aktivniji angažman državnih institucija, koje vrlo često parcijalno posvećuju pažnju ovoj problematici. Napredak u Sjedinjenim Američkim Državama je prisutan i on se pre svega vidi u kontinuiranom angažmanu Federalnog Istražnog Biroa u pogledu podizanje svesti o ovoj pretnji. Modus operandi napada se izmenio tokom prethodne dve godine, što je takođe značajno istaknuti, sada preovladavaju sajber napadi koji mogu ozbiljno ugroziti državni i privatni sektor. U tom smislu Kina poseduje timove koji učestvuju u organizovanom delovanju koje je usmereno ka institucijama u kojima se nalaze poverljivi projekti.
Zaštita od ekonomske špijunaže mora biti sveobuhvatna, jer će napadač uvek da nastoji da eksploatiše slabe tačke u sistemu, ukoliko neka od državnih institucija nije uključena u projekat zaštite jer ne deli stav o ozbiljnosti pretnje, rizik se svakako povećava za nju. Ukoliko ne postoji dobro organizovana i kontinuirana zaštita državnog i privatnog sektora u zemlji koja je predmet napada, iluzorno je očekivati da će ta zemlja uspešno sprečiti ekonomsku špijunažu.
•https://www.claws.in/chinas-thousand-grains-of-sand-approach-to-intelligence-collection/
Autor: Darko Obradović