Korejski rat je prvi direktni okršaj dva globalna takmaca nakon Drugog svetskog rata. Usled bojkota Saveta Bezbednosti OUN od strane SSSR-a, slična blokada se i danas odvija od strane Rusije i Kine, stvoren je presedan kada Generalna Skupština odlučuje po pitanja Glave 7 Povelje. Taj presedan je oličen u rezoluciji 377 popularno nazvanoj „ujedinjeni za mir“. Od postignutog primirja 1953. godine nije došlo do značajnijih prelazaka čuvene paralele 38, a američko vojno prisustvo podržano od strane još 14 država ostalo je ključni garant bezbednosti Južne Koreje. Od tih davnih godina do današnjih dana očigledno je koja Koreja je otišla ispravnijim putem. U Sverenoj Koreji na vlasti je svojevrstan kult nekrokratije dok je Južna Koreja napravila demokratsku tranziciju pre oko 45 godina. Sva je prilika da korejsko poluostrvo ponovo postaje poligon za proksi sukobljavanja. Sa istorijskog aspekta uloga Rusije danas je istovetna ulozi SSSR-a pod Staljinom i stara poprišta ponovo dobijaju svoju prvobitnu ulogu.
Tenzije na korejskom poluostrvu se mogu podeliti na vojne, propagandne i nuklearne sa karakterom proksi delovanja. Svako pokretanje trupa preti da naruši primirje nikada okončanog rata. Vojna komponenta je u „hladnoj“ fazi izvođenja manevara, bojevog gađanja i demonstracije sposobnosti. Propagandna komponenta se odvja na linijama Južna-Severna Koreja i Amerika-Kina i Rusija. Nuklearna ucena je manje-više uspešan alat koji nekrokratija iz Pjongjanga koristi sa ciljem ublažavanja režima sankcija. I ako se nuklearna komponenta predstavlja kao garant bezbednosti i opstanka vlasti radničke partije ona ipak ima svoju upotrebnu vrednostu u diplomatskoj „trampi“. Kako bi dobila ustupke ili olakšani režim sankcija Severna Koreja od 2003. godine eskalira i deeskalira situaciju. U poslednje tri godine broj lansiranih raketa je porastao sa 8 lansiranja 2009. na 69 2021 te se smanji na 16 2022. godine.
Do sada je zavedeno devet paketa sankcija Saveta Bebzbednosti OUN i do agresije na Ukrajinu sve sankcije su imale podršku Rusije i NR Kine. Nakon izbijanja ruske agresije pitanje Severne Koreje više nama konstruktivnu regionalnu ulogu na relaciji Istok-Zapad već je postalo poligon za rusku destruktivnu viziju geopolitičkog poretka. Sama Rusija, i ako formalno nije ukinula sankcije prema Severnoj Koreji, od 2022. u više navrata je krišila sopstvene sankcije prema toj zemlji. Najzapaženije je kršenje rezolucije 2397 Saveta Bezbednosti koja se odnosi na trgovinu naftom i njenim derivatima. NR Kina odbija da prizna svoje delovanje koje obuhvata kršenja sankcija, ali je apsolutno jasno da 23 miliona ljudi u Severnoj Koreji bez pomoći NR Kine ne bi mogli da opstanu. 2022. godine Kina i Rusija su vetirale novi pakat sankcija što je prvi put da Kina stavlja veto u slučaju Severne Koreje. U kršenju sankcija uključeno je oko pedesetak država. A sama Severna Koreja ima kreativne načine zaobilaženja sankcija. Jedan od tih načina je slanje svojih građana na „prinudni“ rad na Zapad sa ciljem da svoju zaradu donesu natrag u državu.
Od kada je počela protivzakonita saradnja – kršenje sankcija od strane Rusije i Severne Koreje u oblasti vojne industrije postalo je očigledno da Severna Koreja više nije poligon nego činilac u odnosima Rusije i Zapada. Od pasivnog posmatrača i objekta međunarodnih odnosa Severna Koreja je sa svojim potencijalom postala deo strategije i plana Kremlja za ravlaženjem Američkih i savezničkih kapaciteta na globalnom nivou. U zamenu za hranu, naftu, raketno gorivo, raketnu i satelitsku tehnologiju Severna Koreja ustupa Rusiji svoje zalihe municije, raketa i artiljerijskih granta. Stvar je u toliko apsurdnija što na delu imamo činjenucu da članica Saveta Bezbednosti kriši sankcije koje je sama uvela uz klasičnu robno-robno razmenu jer platnog prometa između dve države nema.
Poslednja u nizu esklacija u vidu „bombardovanja djubretom“ odaje saradnju u oblasti informativnog rata na relaciji Kremlj-Pjongjang. Ne radi se ni o kakvom naivnom bacanju djubreta uz pomoć vazdušnih balona već o testiranju kapaciteta Južne Koreje. Podsećam da je i Hamas imao sličnu taktiku kada je odapinjao eksplozivne naprave, maskirane u dečije igračke, uz pomoć balona na teritoriju Izraela. Južno Korejske vlasti reaguju oštro uz ogradu da je teret sa balona pod kontrolom i da analiza pokazuje da nema tragova opasnih supstanci i materija. Vojne vlasti saopštavaju da je opasnije bilo obarati avione zbog krhotina i delova raketa koje bi pale na zemlju nego ih pustiti da lebde i sami se prizemne. Severna Koreja ovom provokacijom testira sisteme druge strane. Vidimo da postoji razmena metoda između različitih aktera poput Hamasa i Pjongjanga. Severna Koreja će sve više ispoljavati koordinaciju sa Rusijom kao što je to uradio i Hamas, ovaj drugi je primljen u zvaničnu posetu Moskvi nakon terorističkog napada.
Zamrnut konflikt na na Korejskom poluostrvu se održava vojnim sredstvima odvraćanja u vidu ravnoteže snaga. Takođe korejska kriza predstavlja kineski nedovršeni domaći zadatak. Kakve god da su namere Pekinga velika sila ne može sebi da dozvoli da u njenom dvorištu teku procesi koji prete destabilizacijom čitavog regiona. Jačanjem odnosa Rusije i Severne Koreje Kina se polako izbacuje iz igre i njen uticaj na Pjongjang slabi. Do sada je taj uticaj bio uslovljen isporukom hrane i svih ostalih osnovnih namirnica u zamenu za deeskalaciju, međutim sad Putin određuje poželjno ili nepoželjno ponašanje vrhovnog vođe Kim Džong Una. Rizik od direktne konfrontacije nije isključen ali nije ni verovatan. Južnokorejska vojna industrija beleži izvanredan razvoj. Korisnici tenkova K-2 „Crni panter“ više nisu beznačajne države već jedna Poljska kupuje 1000 komada. Južna Koreja u strategiji odbrane predviđa konvencionalni odgovor na nuklearni napad sa severa. Ukoliko se vodimo teorijom eksterminizma Severnokorejsko vođstvo je decenije i milione života svojih građana uložilo u opstanak na vlasti i nije realno da rizikuju ulaskom u otvoreni sukob koji ne mogu pobediti. Stvara se poptuno nepredvidiv trougao Kina-Rusija-Severna Koreja. Prva podržava Rusiju kroz održavanje u životu njene ekonomije čime doprinosi pretnji za celu Evropu, istovremeno Putin svojim akcijama remeti mir u kineskoj sveri uticaja i podiže ulog.
Autor: Darko Obradović