Ovo je pitanje koje muči svakog srpskog patriotu i domaćina, pre nego što zaspi, on ne broji ovce kao drugosrbijanci, već razmišlja o tome šta je bolje za Srbiju i njene nacionalne interese, kao i kako očuvati ovo malo teritorije što je ostalo Srbiji.
Glasanje u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija je pokazalo da Srbija očajno bira svoje geopolitičke partnere. Ovo je recidiv prošlosti, a ne sadašnjosti, jer Srbija ima dugu tradiciju biranja pogrešnih saveznika. Uvek smo bili u svađi sa modernim geopolitičkim tokovima, pogotovo od raspada Jugoslavije, i u svađi sa međunarodnom zajednicom.
Ko ima interes da nas svađa sa ostatkom sveta?
Pošto geopolitička igra uvek traje, i nikada ne prestaje, svaka strana pokušava da privuče svojoj zoni interesa ostale države. Prilikom raspada Jugoslavije, svaka zemlja je birala svoj put, da li na istok ili na zapad. Bivše države Jugoslavije koje su se priklonile zapadu su sada daleko bogatije, nego Srbija koja je pokušala da se predstavi nezavisna država, dok je imala daleko više zajedničkog sa Rusijom. Država je mogla da se raspadne ali komunistički mentalitet je ostao u Srbima, kao i Rusima, a on je baziran na autokratiji, vladavini jednog čoveka, izuzetno siromašnom narodu koji nema nikakve šanse protiv sistema, državnoj represiji, narodu koji živi u ruralnim mestima gde vlada sistem hijararhije itd...
Srbija se 90-ih uhvatila pogrešnog puta, koji ne samo da ju je koštao puno, nego ju je i zavadio sa ostatkom sveta, pogotovo zapadom, a jedino Rusija ima korist od takve situacije, a interes uvek određuje onog ko radi iza kulisa.
Vrednosti srpskog naroda
Samo menjanje naziva države, neće promeniti mentalitet naroda. Ruska propaganda je usko povezana sa „patriotskom“ propagandom, po načinu razmišljanja ali i po temama.
Način razmišljanja predstavljaju vrednosti koje ljudi usvajaju tokom odrastanja, u malim mestima je dominantan način razmišljanja koji je baziran na monopolu, moći, nemanju izbora, istim problemima, ovo uzrokuju konstantnu zastrašenost svih koji odrastaju u takvoj sredini. Kada su ljudi konstantno zastrašeni oni se vode primitivnim osećanjima, i nivo zaključivanja im je sveden na to kako preživeti, ostale stvari ih nezanimaju. Zato možemo videti političke poruke koje zastrašuju građana i teraju ih da pređu na primitivni način razmišljanja gde je nivo zaključivanja sveden ma prost zaključak kako preživeti, sa druge strane se poziva na hitnu reakciju gde vam neostavljaju vremena da razmislite, a objektivnost i analitičnost nemaju šanse pri takvim okolnostima.
Ovde možemo da podelimo ljude u dve grupe, one koji su odrasli u urbanim mestima(mesta koja ima jako puno ljudi u vašem okruženju) i ruralna mesta(mesta gde vas okružuje mali broj ljudi). Možemo do nazvati količinskom regulacijom, tj, količina ljudi koja nas okružuje. U urbanim mestima nas okružuje veliki broj ljudi, zato nije moguće uspostaviti bliže kontakte sa komšijama, kao u ruralnim mestima, jer postoji previše komšija i premalo vremena da bi svakom posvetili vreme. U urbanim mestima nema toliko monopola, jer postoji daleko veća konkurencija, samim tim postoji daleko manje ucena i ljudi su daleko više nezavisni.
U malim mestima zavisite od ljudi koji vas okružuju, sa njima sarađujete, viđate ih svaki dan, kao i što vaši bližnji imaju kontakt sa tim osobama, pa su manipulacije i ucene očigledne u takvim mestima. U velikim mestima ne zavisite od pojedinaca, već lako možete da nađete druge sa kojima ćete sarađivati.
Zavisnost od okoline, bila ona poslovna i privatna, kao i povezanost vaših bližnjih sa trećim licima, u malim mestima vas ograničava da donesete nezavisne odluke već zavisite od mišljenja „većine“ u koje morate da se uklopite. Očigledno da nikada neće doći do promena u takvom mestu, jer za promenu je potrebno kritičko mišljenje i objektivno iznošenje stavova.
Za vreme komunizma je došlo do masovne migracije iz malih u velika mesta, ali to nije mogla da utiče na promenu vrednosti građana, već su ljudi koji su izgradili svoje vrednosti u malim mestima prešli u velika mesta, a mentalitet je osta isti.
Srbija ima mentalitet malog mesta, isti takav mentalitet je vladao za vreme komunizma, i percipiran je na hijararhiji, represiji države i moćnim vođom. U Americi je tako nešto nezamislivo jer su oci Amerike shvatili da je državna represija opasna po prava građana, i zbog toga su obezbedili da građani mogu da nose oružije i da se brane od državne represije. Amerika nikada nije imala goli otoko(gde država kažnjava sopstvene građane zbog kritičkog razmišljanja) pa Amerikanci jako teško mogu da shvate vrednosti Srbije.
Ali zato Rusi mogu, jako lako, da razumeju vrednosti Srbije, jer su prošli kroz isto.
U Rusiji i Srbiji su se obogatili oni koji su bliski vlasti, dok je to u Americi biznismen koji je izgradio svoj biznis i prodaje dobra i usluge drugim ljudima.
U Srbiji i Rusiji određene ličnosti dominiraju malim mestima i određuju sudbinu tog mesta. Nemoć građana Srbije i Rusije da se suprotstave državnim organima je očigledna, a organi koji treba da štite građane policija, tužilaštvo i sud su poznati po tome da ne rade svoj posao kako treba kao i da su korumpirani.
Siromašne države poput Srbije i Rusije, nedaju šansu građanima da odu negde i vide drugu kulture, ili promene svoje okruženje, pošto nemaju sredstva da to urade.
Zato dolazimo do uspeha ruske propagande u Srbiji
Ruska propaganda je isprepletana sa srpskom“patriotskom“ propagandom. Vrednosti koje su u Srbiji su slične onima koje vladaju u Rusiji, dok zapadne vrednosti se razlikuju mnogo od srpskih vrednosti. Ovo omogućava organski rast ruske propagande u Srbiji, jer se oslanjaju na srpsku propagandu. Teme kojima se služe su vezane za situaciju u Srbiji, a to je NATO bombardovanje i nezavisnost Kosova, koje isključuju objektivno i analitičko mišljenje, već stvaraju protivnika i saveznika u glavama ljudi.
Vrednosni sistem ruske propagande je sličan srpskom vrednosnom sistemu, dok je zapadni vrednosni sistem drugačiji. Ovo omogućava ruskoj propagandi da bolje razume kako stvari u Srbiji funkcionišu.
Zapad je mislio da će sankcije natereati Srbiju da promeni svoje mišljenje, ali im je promaklo da je Srbija pre toga bila jako siromašna i sankcije nisu mogle da utiču na volju birača, jer su i pre toga imali težak život.
Zapad je mislio da će donacije promeniti način razmišljanja u Srbiji, ali do toga nije došlo.
Na kraju se sve vraćalo na staro, posle 5 minuta slave.
Ako zapad želi da se boti protiv ruske propagande onda mora da krene ispočetka da analizira i donosi zaključke o Srbiji, i shodno tome donese plan kako da se izbori sa ruskom propagandom u Srbiji.
Bolja budućnost Srbije
Budućnost Srbije zavisi od njene unutrašnje i spoljne politike, unutrašnju politiku vodi Srbija, dok kod spoljne politike Srbija zavisi od partnera koje izabere.
Fijasko u Generalnoj skupštini UN, gde je 4x više država glasalo za nego protiv rezolucije o Srebrenici pokazalo je da Srbija bira pogrešne partnere, i da joj ti partneri donose više štete nego koristi.
Srbija treba da izabere one partnere koji će joj omogućiti da pobedi u Generalnoj skupštini UN, jer to je osnova za biranje partnera. Srbija konstantno bira saveznika sa kojima gubi, a vreme je da i Srbija počne da pobeđuje.
Sada je pravo vreme da Srbija duboko razmisli da li je vreme da promeni svoje saveznike i počne da pobeđuje. Ali, prvo, mora da se izbori sa stranom propagandom koja radi protiv interesa Srbije, pa tek onda da donese odluku o svojoj budućnosti, bez uticaja strane propagande.
Autor: Jovan Babić