Globalnu ulogu velikih sila potrebno je realistično procenjivati. Uvek treba razgraničiti šta velike sile mogu, a šta ne mogu da postignu. Analize složenih indikatora moći se ne svode uvek na velike brojeve koji se ne mogu dovesti u pitanje. Potrebno je ući u pojedinačne indikatore i raščlaniti ih na realne pokazatelje. Jedino tako se može doći do pravilnih i tačnih zaključaka koji će nam pomoći da razumemo ulogu velikih sila danas i sutra.
Komunistička država je glomazna, druga ekonomija sveta čiji prosečni gradovi imaju više stanovnika od naše Srbije. Kineska vojska se rangira na trećem mestu prema globalnim indeksima, neki tvrde da je prestigla Rusiju i da sada zauzima drugo mesto. Kineski preporod je zaista vredan divljenja kada se posmatra izgradnja infrastrukture, industrijalizacija, izbavljenje pola milijardi iz siromaštva. Međutim, kakvi su globalni dometi NR Kine kao velike sile? Da li je Kina sposobna da projektuje svoju globalnu moć i zašto nije? Kako žive ljudi u Kini? Kakvi su uslovi rada? Šta je sa celodnevnom komunističkom indoktrinacijom?
Ono što je posmatrano kao „komunističko čudo“ i legitimizacija ispravnog delovanja marksista iz Pekinga polako počinje da ispoljava svoje slabe tačke. Ključna sposobnost velikih sila treba da bude rešavanje i upravljanje krizama. Primer izbijanja pandemije Kovid-19 koja je počela kao lokalna zaraza u gradu Vuhan ogolio je kineske globalne ambicije. Provo, kineski odgovor na lokalnu zarazu je bio loš, na nivou trećeg sveta, cenzura i nasilje nad lekarima je doprinelo rasplamsavanju zaraze na globalnom nivou. Odsustvo transparentnosti je uticalo na mogućnost da druge države priteknu u pomoć. Podsetiću na primer epidemije varijole vere u Jugoslaviji, tadašnja država je u pomoć pozvala Amerikance i ispoštovala sve protokole. Drugo, samo upravljanje pandemijom u Kini je bilo stihijsko a propaganda agresivna. Preko noći cela Kina se našla u surovom režimu karantina, ekonomija paralisan a diplomatija aktivnija nego ikad. Svoju ulogu „globalne fabrike“ Peking je iskoristio za promociju svog društvenog modela, svojih ekonomskih i geopolitičkih interesa. Na osnovu politčkih naklonosti odobravala se kupovina zaštitnih sredstava, opreme i hemikalija. Dok su po Kini ljudi umirali kineska diplomatija je širila teorije zavera o poreklu virusa, rugala se zapadnim demokratijama i svoje komercijalne poslove predstavljala kao donacije. Mi smo u Srbiji to najbolje videli na primeru da su kinezi proglašavani za „spasitelje“ i „najveće donatore“ Srbiji i ako je to bila Evropska unija. Svaki avion koji je doleteo iz Pekinga platila je Vlada Srbije i Evropska unija. Šta je tačno Kina donirala Srbiji u godinama pandemije nije poznato, ostale su glomazne laboratorijske instalacije, za koje stručni ljudi ukazju da su slabijih sposobnosti od zapdnih parnjaka. Pandemija je pokazala nepredvidljvost industrijske i ekonomske politike Kine. Na kraju je predsednik Si morao da napusti svoju politiku „nulte tolerancije“ i da otvori Kinu. Rezltat je bio katastrofalan usled problema sa vakcinacijom.
Pored kovid-19 postoji još nekoliko kriza koje Kina nije u stanju da reši dok istovremeno nastoji da se uplete u sve oblasti društvenog, ekonomskog i bezbednosnog života Evrope. Malo je poznato da u kineskom komšiluku besni građanski rat u Mjanmaru od 2021.godine. NR Kina je direktni učesnik ovog sukoba kroz svoju podršku vojnoj hunti koja efektivno kontroliše svega 30% teritorije. Za tri godine nema naznaka za rešavanje unutrašnje krize. Baš ovaj Mjanmar se nalazi na jugo-zapadnim granicama Kine. Zatim više decenija nerešena kriza po pitanju Severne Koreje. Ne samo što NR Kina nije rešila pretnju po svetski mir kakva je Severna Koreja sa svojim odmetnutim režimom već aktivno održava na vlasti režim koji preti da izazove armagedon.
Agresija na Ukrajinu i kriza u Gazi su nedostižna liga za kinesku diplomatiju. Ideja da se višak akumuliranih sredstava plasira bez ikakvor reda i smisla kroz projekat Puta svile pokazala se kao neuspeh. Niti će ti projekti biti isplativi niti će Kina imati uticaj kako se očekivalo.
Na posletku, po pitanju Srbije ulaga Kine je drugorazredna. Ni jedan izazov po srpsku nacionalnu bezbednost Kina ne može pozitivno da reši. Ono što Srbija ima od Evropske unije nikada neće imati od Kine. Filosofija i vrednosti su u potpunosti različite. Valjda će nas srpski mediji uveravati u drugačije kada znamo da su potpisani silni sporazumi sa kineskim komunističkim i propagandnim glasilima. Na kraju zašto bi mediji potpisivali sporazume kada je protok vesti slobodan. Ili možda nije?
Autor: Darko Obradović