Poseta predsednika SIja dolazi u znatno izmejenom geostrateškom okruženju. Od svih evropskih prestonica odabrao je Pariz, Beograd i Budimpeštu. Možete se slagati ili kritikovati politiku zvaničnog Pekinga ali ne možete ignorisati činjenicu da je predsednik Si stigao u državu koja ima stanovnika kao polovina Vuhana, Srbiju.
Srbija se razvijala uz pomoć kineskih državnih kredita. Kinesko prisustvo u Srbiji dovelo je do pozitivne konkurencije pa je Evropa izdvojila 650 miliona eura poklona za izgradnju pruge Beograd-Niš, ostatak je podržan kreditima iz EU. Kinesko tradicionalno zatvoreno tržište otvorilo se za srpske proizvode. Započeta je nova etapa srpsko-kineskih odnosa u svetu promena. Među mnogobrojnim sporazumima Srbija je pristupila Globalnoj inicijativi zajednice zajedničke budućnosti. Predsednik Si može zadovoljno da odleti za Peking, dobio je evropsku državu za svoje globalne napore. Pristupanje Srbije ovoj inicijativi predstavlja vid spoljnopolitičkog usaglašavanja sa Pekingom koji se suočava sa teškim periodom za svoju diplomatiju. Ovaj potez označava potvrdu politike Predsednika Vučića u vođenju izbalansriang pozicioniranja oslonjenog na politiku nesvrstavanja u vojne saveze.
Srbija planira dugoročan oslonac na Kinu u pogledu podrške teritorijalnom integritetu i razvoju svoje infrastrukture. Kina nema agendu aktivnog sprečavanja članstva Srbije u EU, pa je poželjniji partner od Rusije. Odlične političke odnose dve države treba pretvoriti u izuzetne ekonomske odnose. Svedocimo smo da je dominatno prisustvo Kine kroz kredite i njihovu radnu snagu. Ukoliko bi Srbija uspela da kineskog partnera animira da uloži u proizvodne kapacitete to bi bio zamajac koji je u skladu sa evropskom praksom rada sa Kinom. Dva strateška sektora se nalaze u potpunoj kineskoj kontroli, rudnik bakra u Boru i fabrika železa u Smederevu. Bakar, pored litijuma, predstavlja ključnu sirovinu za proizvodnju elektronskih vozila. Nažalost, zbog anti-kampanje protiv srpskog rudnika litijuma izostala je mogućnost da Srbija bude atraktivnija od Mađarske za investicije vredne više milijardi eura.
Srpsko-kineske odnose treba stalno analizirati u cilju postizanja najboljeg sa punom zaštitom evropskog kursa Srbije. Toliko je dobrih stvari dogovoreno i ne manjka potencijala. Sa tim u vezi, kako bi se održao balans, potrebno je u određenim oblastima nastupati realistično. Srbija je tržišno vezana za Zapad, naš IT sektor izvozi preko 3,5 milijarde eura. Upravo na polju koje može ugroziti naše pozicije, a to je kineska 5G mreža, treba biti oprezan u saradnji dve države. Evropa i Amerika su na pozicijama da je Kina partner, konkurent i strateški rival. Srbija ne može promeniti pravila velikih igrača već se mora adaptirati na svoju korist. Srpsko-kineski odnosi su podložni rizicima geopolitičke prirode. Nabavka oružja i vojna saradnja je takođe crvena linija koja zahteva dužnu pažnju i proračunatost srpskih stratega. Kina se ne može ignorisati već joj se mora pristupati oprezno i pragmatično.
Autor: Darko Obradović