Prema izveštajima Ukrajinci su oborili ruski bombarder, ovu informaciji treba da posmatramo kao kap u moru, jer do sada uništeno preko 100 aviona, 150 helikoptera, 3000 tenkova itd. Svaki dan se ruši po nekoliko letelica bilo to avioni, helikopteri ili bespilotne letelice, kao I što se uništava po 5 tenkove dnevno, u proseku.
Mada ovo je sporedna stvar, glavna stvar je da ginu ljudi I Rusi I Ukrajinci, bili oni vojnici ili civili, oboje su ljudi. Sam rat nema smisla, jer se svaki rat po pravilu vodi oko teritorije, a Rusiji sigurno ne treba teritorija jer je najveća zemlja na svetu. Rusija nema nikakvu korist od ovog rata, naprotiv, ima samo štetu I shodno tome trebala bi da prekine ovu bespotrebnu avanturu u Ukrajini I spasi stotine hiljada života.
Ukrajinski vojni uspesi se nadovezuju, u kontinuitetu, dve godine. Dok odgovor na samo pitanje, da li će Ukrajinci moći da se uspešno da se suprotstave Rusiju, već imamo potvrdan odgovor, jer se više od dve godine uspešno brane od Rusa uz pomoć Zapada.
Ono što je sada postalo kritično za Ukrajinu je manjak PVO raketa, koje onemogućavaju da se zaštiti nebo iznad Ukrajinskih položaja na frontu, a to omogućava Rusima da podignu avione I bombarduju avionima ukrajinske položaje, što nisu mogli do sada. Ovo je nateralo Ukrajince da pređu u defanzivu I čekaju pomoć sa zapada. Tokom ove defanzive su izgubili 360 km2 od početka godine.
Opet postavlja se pitanje šta je uspešno suprotstavljanje Rusiju? Održavanje poziciju na sadišnjim linijama ili potpuno izbacivanje Ruskih trupa sa teritorije Ukrajine?
Ako posmatramo da je zadržavanje ovih pozicija uspešno zadržavanja Rusije, onda možemo biti sigurni da će Ukrajinci moći da se odbrane uz pomoć Zapada.
Ako posmatramo da je izbacivanje ruskih trupa sa teritorije Ukrajine uspeh, onda ćemo morati još dosta da sačekamo, kao I što će pomoć morati da bude daleko veća, kako bi to postalo moguće. Treba uzeti u obzir da plan zapada nije nužno da se Rusija pobedi na frontu, koliko da se sankcija spusti životni standard građana, koji bi zbog toga vršili pritisak na vlast da promeni politiku.
Pomoć Ukrajini je neminovna, kao I što je bilo do sada. Majk Džonson je već pristao da progura plan pomoći Ukrajini preko predstavničkog doma, a par dana ranije je dobio podršku od Trampa za taj plan. Sa druge strane takav plan podrške Ukrajini ima podršku demokrata, tako da skupiti većinu za pomoć Ukrajini. Do sada se radilo o sticanju političkih poena na toj temi, sad, kada im je dostavljana brifing, koji kaže ako Ukrajinci ne dobiju granate I rakete za protivvazdušnu odbranu, počeće da gube pozicije na frontu. Čim je stigao taj brifing, odmah su počeli da menjaju stavove američki političari.
Drugi razlog za pauziranje pomoći Ukrajini je bilo glasanje za predsednika Rusije, gde su zapadni saveznici izvršili blagi detant sa Moskvom, da bi sprečili ratni populizam u Rusiji, I dalje eskaliranje sukoba.
Pomoć koju Ukrajina dobija
Do sada je uspostavljen model da Amerika predvodi u donaciji oružija a EU predvodi u finansijskim donacijama. Razlog toga je veoma niska proizvodnja oružija u EU u poslednjima dekadama, I nepostojanja viška naoružanja I municije u EU, koja bi mogla da bude prosleđenja Ukrajinu. Sa druge strane imamo amerikance koji imaju dovoljno naoružanja I vojne opreme da bi mogli da je dele. Zato je EU preuzela teret finansiranja da bi bila u balansu sa Amerikom.
U prethodnih 10-20 godina evropa je ulagala 2 do 3x manje u vojsku nego amerika, merano u odnosu na BDP. Zato sada amerika ima daleko veće količine naoružanja, koje može da podeli sa Ukrajinom.
Uzgred, Bdp Amerike je skoro 40% veći nego BDP EU, pa je logično da mogu da daje 40% veću pomoć.
Autor: Jovan Babić